narkomanske koordinate

[nasdvoje]

alo ekipo..nismo se duggo čuulii...mi smo sada dva i po tjedna bili kući, gore na sjeveru.. jučer smo došli , i cjeli dan jurili po doktorima, psihijatrima, centru.. jouj, ludnica. iskreno, već mi svi ti doktori idu na živce, ali fakat. jedva čekam DAn kada se predbacujemo na subutex, fakat jedva čekam... kako STE MI VI SVI? JEL IMA ŠTA NEW? IMATE KOJI SAVJET DA MI DADETE U VEZI TOG MOG FFAAXXAA___ PUZIRATI GODINU ILI NE? ali opet..šta ću radit u stanu po cjele dane jer ne bih se vratila kući, ostala bi tu, putovala, obilazila koncerte..ali opet se bojim da se ne dogodi da se na kraju ne vratim natrag- a položila sam fakat puunoo ispita-bolonjski proces sam , naporno mi je, teško, nemam više volje, a i uostalom to sam upisala zbog mamae; da budem profesorica..glupača ja- uvijek se povodim i slušam druge. a to toliko nije ok. ali ova moja psihijatrica mi uvelike pomaže- da gradim samopouzdanje, postanem čvrsta ličnost, odlazim na sastanke - kao ANarkomani.. super nam je tamo- upoznali smo mmnoge ljude koji su nam puno pomogli a i prošli već sva ta glupa sranja i uistinu su od pomoći..fakat su svi ok.. izgubljena sam- fax me muči jaakkoo, nemam volje ni na predavanja otić, ništa.. trebam se pod hitno pokrenut. ovi antidepresivi i antipsihotici - -neki novi su mi fakat super, depra me ne pere tolko često, ne sjediim i ne pllačem više po par sati(ja to pijem još prije droksanja)..i te tabl. su mi fakat sad zakon.. još smo na heptimqa- dobro nam je što se toga tiče, funkcioniramo.. ma nekeko uspijevamo... kako ste mi vi? pusa - pozdrav

[decak_iz vode]

vidim da smo slicnih godina i u slicnim problemima i dilemama, s tim sto se ja jos uvek gudram a ti si na putu izlecenja sto je stvarno super.i ja sam razmisljao da pauziram godinu i da ostavim sve na stend baju, ali sam ipak odlucio da nastavim.ako stanes tesko se kasnije navikavas na sve te obaveze, i ici ce mnogo teze nego sada kad si u gasu nekako taj fax mi predstavlja jedinu stvarnu obavezu u zivotu i jedinu ok stvar oko koje se koliko toliko cimam, mada ni ja ne idem na predavanja cesto .stvoris sebi jos neku obavezu i cilj i radis na tome.i kad upises sledecu godinu osecas se super i to ce ti dati snagu da i ovo izguras do kraja.eto to je moje skromno misljenje pozzz

[Modesty]

Slažem se dječače sa tobom,ali pod uslovom da podjeliš problem sa nekim ko te može imati pod kontrolom radi tvog dobra i radi olakšavanja tvoje situacije...zašto bi sve nosio na svojim leđima kad teret možeš podjelit...kada to prevališ roditeljima preko usta,onako ozbiljno zatražiš pomoć i kažeš da želiš da te vode na terapija a da ćeš se ti prepustiti,povući i posvetiti faksu...tek tad imaš izglede(velike) za uspjeh)

[nasdvoje]

alo..decak u pravu si..kada bolje razmislim faks je jedino što mi daje neke "obveze" i osjecam se kao da zivim i postojim. inace, pročitala sam Tvoju pricu. fakat se cinis super decko, ali nemoj molim te dopustiti da te gudra unisti. a vjeruj mi, vjeruj da te hoce. i to vrlo brzo, prebrzo i to tako da neces biti ni svjestan. Daj, PODUZMI nesto. i to pod HITNO!!!
jedino tako neces zavrsiti ko zadnje smece negdi ispod mosta ili cak karajuci se za lovu da ubrizgas to jeb...zlo u venu!
razmisli malo, pogledaj na sto toi se zivot svodi... ma ne samo zivot, svaki dan ti se drqagi moj decko svodi na istu rutinu... na kemijanje, muke, bijedu i jad. a uz to jos unistavas i ostale zivote, razaras sudbine..misli na svoje roditelje, bracu, sestru, ostatak obitelji, prijatelje.moj savjeti ti je : kreni na lječenje, ustraj, ne posustaj, kada ti je teško razgovaraj s nekim, odi psihijatru - to obvezno, dodji na forum tu i probaj si naci neku djevojku. vjeruj mi, bit će ti lakše kad ces znati da uvijek imas nekog pored sebe, nekoga tko te voli bez obzira na tvoje mane, nadi svoju bolju polovicu, drugi dio tebe i vidjet ces koliko ce ti puuunnnooo biti lakse. Kada krenes s ljecenjem probaj ni minute ne biti bez neke zanimacije, nekog posla...tako neces misliti na dop.uvijek si nadji neku zanimaciju-citaj, pisi, slusaj muziku..radi sto god pozelis, šeći.. nadoknadi vrijeme koje ti je uzeo dop, kemijanja, razne sheme...ja tek sada upoznajem svijet, a i sebe. radi na sebi, svom samopouzdanju..... javi mi se uvijek kada pozelis - bit ce mi jakoo dragooo.. pusa.
drži se

[decak_iz vode]

e bas mi je drago da smo razresili tu dilemu
vreme ce ti pokazati da je tako najbolje ....dokazi svima da ti to mozes!
a i ja cu pokusati da resim svoj problem pa ce nam se nadam se buduci razgovori svoditi na one regularne studentske probleme
hvala ti na podrsci...
pozz i cuvaj se

[nasdvoje]

dečak... Tvoja me pjesma inspirirala na neki način.. ne znam dali su to lirixsi ili tvojih ruku djelo, ali svejedno - sviđa mi se..
osim kraja, zadnjih stihova.. pa nije valjda da želiš nestat? ne postojat? ne tako razmišljati
joouj, da te barem mogu primiti pod svoju "ruku". vjeruj mi promijenila bi te toliko da se ne bi ni prepoznao. Zato ti i savjetujem - nadji neku curu. voli nju, živi za nju, ali i za sebe naravno. vjeruj mi, ona će ti biti još veći poticaj da učiniš nešto od sebe, od svog života, da ne posustaneš i ne "padneš".. ako Ti nije bed, imaš možda svoju mail adresu?
pzzz
puusa

[decak_iz vode]

poslao san ti pp

[perica]

kao prvo-- ustanova koja liječi ovisnike koliko njima to god treba jeste ona u Zadru, ali i u cijeloj Hrvatskoj; da znaš. pa da, mislim da je to veliki uspjeh od pre 3, 4, godine kada smo gutali sve moguće tablete i rokali se par puta dnevno smećem, čistim smećem...jest da je ovo kao legalno drogiranje, ali mi to ne smatramo takvim- nama je to u tom trenutku bio jedini način za spas i jedina svetla točka u cijelom tom košmaru, u cijelom tom crnilu.. s vremenom, lagano preć ćemo na subutex i priči će doći kraj.. ne silimo se nikud, imamo vremena-ne mislim ono 10godina il tak nešt.. a za informaciju: kod nas ima ovisnika koji znaju biti po 20godina na 20heptanona- to Ti se zove održavanje..
veliki pozdrav i puusa svima od nas. držte se!

Draga devojcice,super je sve to kako ti to gledas na svoj problem,ali je to toliko daleko od realnosti i pravog stanja stvari koju bi ti htela da vidis. kao sto rece neko tu,posle tvog gore citiranog posta,nisam ni ja bitan,niti mozda nikakve veze sa zivotom nema ono sto ja pricam,ali..... Ali,1986 godine,na samom pocetku juna sam sebe uveo u sve ovo lose. tako da odlicno znam kada se hept. davao samo na jednom mestu zvanicno u onoj zemlji od 24 miliona ljudi. nista od toliko dugog uzimanja substitucije nemas,osim jedne paklene psiho-fizicke zavisnosti,i lazne sigurnosti da sada kada pijes taj lek si na putu ka lecenju. da,ka lecenju. jer ti se ne lecis. nadam se da si ovoga svesna,makar duboko u sebi-kada si sama i bas lose volje. a,to se i vidi kada se procita tvoj post o tome kako je sve okej i kako ide u pravcu kada ces polako na subotex... a,onda sledeci u kome pominjes da si se uradila i da te pojede griza savesti. pa,kada sam procitao drugi,prosto sam mogao da opipam tvoj ocaj i svu tugu,koju nosi stanje u kome se nalazis. a,koje nije ni priblizno tako pristojno,ili kao opis dana jedne osobe koja se leci.
nemam stvarno nikakvu nameru da ti ista pametujem,a ipak sam procitao samo tvoja prva tri posta,ni celu tvoju temu nisam mogao,a da ti ne napisem bar ovo.
pozdravlja te Petar

[perica]

kako bih voleo da vam,mislim i na decaka iz vode,kazem i omogucim,malo nespretno receno, sve ono o cemu pricate i ono sto vas ceka. i,to samo da ne gubite vreme i da se sada ne ubacujute u neke osecaje koji su skroz kontra od onoga sto vi sada mislite,znate ili mislite da znate.
ISUVISE JE OVO TESKA PRICA ZA SVE,DA BI SE TAKO LAGANO SLUSALA,PRICALA,ZIVELA I NA KRAJU MENJALA U SVOJU KORIST, A DA IZA SVEGA NE STOJI PAKLENA UPORNOST,PROGRAM KAKO IZVESTI SVE,I NAJVISE VOLJNI MOMENAT UZ ODRICANJA STVARI BEZ KOJIH NEMA LECENJA. A,SVA TA ODRICANJA,KADA BI VAM SE SADA POSTAVILA,SIGURNO NE BI BILA PRIOHVACENA SA VASE STRANE.
Malo mi je trenutno,pa i uopsteno tesko da o tome hronoloski,sa puno koncentracije i odgovornoscu,govorim i pojasnim. Posto ,ovako sigurno deluje nerazumljivo,vama. Mozda neko drugi,ima ih,i razume-ali ja zelim to vama da ispricam.............................................................

[nasdvoje]

PERICE dragi jasei me zbunio.. iskreno, bacio si me u bed. možda je to čak i dobro. ali ne slažem se s onim da se ja NE LJEČIM! perice, ja se lječim. i to psihički, ali i fizički. nije lako, naprotiv. moj dečko svaki dan hoće da se ukemijamo - još se sa njime moram boriti i biti mu mama. bed mi ga nogirat jer znam da onda nikad neće stat. teško mi je, tu si u pravu, čak jako teško.. ali hvala mojoj mami koja je uz mene i pomaže mi, puno. da nema nje... ma ne znam - ZNAM jedno: HOĆU SE IZLJEČIT; HOĆU SE NE DROGIRATI I USTRAJAT ĆU U TOME MA kako to teško bilo..
evo sada smo baš došli sa psihijatrije - razgovora..lakše mi je, vjerujte.. ali takve rečenice me bace dole..
jebote dok se sjetim - mi studiramo, pa čoveče mi po 2mjeseca nismo jeli - sve za dop.. sada kupujemo lignje, pizze, trošimo na hranu, slatkiše, što god zaželimo.. na moru studiramo još k tome.. sad će sezona.. pa kolko smo gglupi bili.. mi sada živimo ko ljudi, jedemo, spavamo, pričamo.. a ne prije - ko biljke. ne znam, kada nas gledam na "tim" starim slikama to mi daje poticaj, samo jedan mali pogled na naše oči i tugu koja se vidi u njima.. ja sam sa svojih 171cm imala 35kg.. ja sam nosila dječju 10-tku ili 12-icu..žalosno. a on sa 187 imo 55kg..mi smo bili živi zombiijiii i hodajući kosturi..a da tek ne pričam ostalo..kooma.
i da, zato MISLI I ZZZNNNAAMMM DA SE LJEČIM _ I TO ZA SAD USPJEŠNO I NITKO MI U TOME NE MOŽE PROTURJEČIT JER ME NE VIDI SADA NIT MME VIDIO PRIJE! Osim prijatelja, obitelji..