Nasa draga kafica!!!!
Moderator: sanela
-
star
Evo me ponovo. Prvo, da se zahvalim svima na sućuti, a onda...
Ne ide tuga sa srećom...a možda ipak tako treba da bude. To je život. Neko ode, neko dođe! Bravo Omare! Prvo pa muško!
Što se mene tiče..ne znam kako da vam objasnim. Često pomislim kako bi da sam nastavila sa drogom, moj život bio bogat i ispunjen!
Ovako je starački, dosadan. 
Počela sam da lupam gluposti! I pored roditelja, dok su bili živi, osećala sam prazninu, no nekada mi je zaista i prijala. Mnogo sam se namučila u vreme narkomanije i uz bolesnog muža, tako da mi se čini da se još uvek nisam opustila i odmorila! Nisam ni sada sama. Uvek neko od prijatelja dođe, imam sestru ( ne rođenu) i postala sam čak baka njenoj unuci staroj dva meseca. Radim ( ne baš prijatan i fin posao, ali iz ove kože se dalje ne može), posao me okupira, te sve češće sebe hvatam kako "bežim sa posla". Polažem dosta a sebe , na svoj izgled, ne zbog lepote, već više da bih ubila vreme. U ovim godinama teško je naći ljubav. To je najveći problem. Dovoljno sam stara, iskusna, a i povređena u životu da bih tek tako mogla da se zaljubim i poklonim poverenje nekome. I neuspešne veze su veze, ali mi je sve teže doći do poznanstva. Većina prijatelja su parovi, ja sam uvek nepar. Gde upoznati novo lice? Kako? Nije baš jednostavno! O usvajanju deteta, kao jedinka nemam šta ni misliti! Dovoljno teško i bračni parovi dolaze do dece, a pojedinac nema nikakve šanse. Žalosno, jer ima toliko napuštene dece koja bi mogla biti sretna i sa jednim roditeljem, ali zakon to ne dopušta! Zakon kaže "Bolje ni jedan nego jedan"- zdravije je! Veze za jednu noć ili one za zadovoljenje prirodnih nagona me ne ispunjavaju! Potreban mi je pre svega prijatelj i neko na koga ću moći da se oslonim! Teško!
Do tada, evo me povremeno ovde. Kupiću novi kompjuter. Promeniću frizuru. Kupići nove cipele. Napraviću veliko spremanje ili ću otići na časove agility dresure sa mojim Rokijem! Možda sretnem nekog zgodnog ljubitelja pasa?! Ko zna?
Ne ide tuga sa srećom...a možda ipak tako treba da bude. To je život. Neko ode, neko dođe! Bravo Omare! Prvo pa muško!
Što se mene tiče..ne znam kako da vam objasnim. Često pomislim kako bi da sam nastavila sa drogom, moj život bio bogat i ispunjen!
Ovako je starački, dosadan. Počela sam da lupam gluposti! I pored roditelja, dok su bili živi, osećala sam prazninu, no nekada mi je zaista i prijala. Mnogo sam se namučila u vreme narkomanije i uz bolesnog muža, tako da mi se čini da se još uvek nisam opustila i odmorila! Nisam ni sada sama. Uvek neko od prijatelja dođe, imam sestru ( ne rođenu) i postala sam čak baka njenoj unuci staroj dva meseca. Radim ( ne baš prijatan i fin posao, ali iz ove kože se dalje ne može), posao me okupira, te sve češće sebe hvatam kako "bežim sa posla". Polažem dosta a sebe , na svoj izgled, ne zbog lepote, već više da bih ubila vreme. U ovim godinama teško je naći ljubav. To je najveći problem. Dovoljno sam stara, iskusna, a i povređena u životu da bih tek tako mogla da se zaljubim i poklonim poverenje nekome. I neuspešne veze su veze, ali mi je sve teže doći do poznanstva. Većina prijatelja su parovi, ja sam uvek nepar. Gde upoznati novo lice? Kako? Nije baš jednostavno! O usvajanju deteta, kao jedinka nemam šta ni misliti! Dovoljno teško i bračni parovi dolaze do dece, a pojedinac nema nikakve šanse. Žalosno, jer ima toliko napuštene dece koja bi mogla biti sretna i sa jednim roditeljem, ali zakon to ne dopušta! Zakon kaže "Bolje ni jedan nego jedan"- zdravije je! Veze za jednu noć ili one za zadovoljenje prirodnih nagona me ne ispunjavaju! Potreban mi je pre svega prijatelj i neko na koga ću moći da se oslonim! Teško!
Do tada, evo me povremeno ovde. Kupiću novi kompjuter. Promeniću frizuru. Kupići nove cipele. Napraviću veliko spremanje ili ću otići na časove agility dresure sa mojim Rokijem! Možda sretnem nekog zgodnog ljubitelja pasa?! Ko zna?
Prosli tjedan su mi ujutro upali troje njih u civilu. Netko ih je poslao ovdje s malo krivim informacijama te bas nisu bili ni u sta posebno upuceni no bili su odlucni da mog D. traze. To je bilo oko pola 12. Rekla sam im da ga nema i da ce biti navecr tu. Nisu mi htjeli reci zasto ni koji su odjel nego kao nije hitno. To njihovo je bilo toliko nebitno da su jos par puta se provozali pored ducana u iducih dva sata i u 3 popodne su opet dosli, i kao, da ide s njima na razgovor. Kao, samo na po ure. Rekla sam im da ga brzo vrate jer ga trebam tu u ducanu i nek za sat vremena dodje nazad.
Najgora je spoznaja u tome sto ne znas zbog cega iako sam bila u pravu u svojoj pretpostavci s kim je povezano. Kad su otisli skuzila sam da opet ne znam tko su i di pripadaju.
Tih par sati dok se nije vratio su bili jebeno teski, ko da je vrijeme stalo i nista se ne desava, nista ti ne moze odnijeti misli u drugi smjer nego tamo negdje....Na kraju ispadne da peremo novac, Boze gluposti!!
Drugi dan je trebao ici na sud i javiti se u neki biro, tamo su ljudi sva sreca malo pametniji i razumniji i zena vidjela da je sve to veliko nista i glupost i rekla je da ce cijeli fajl izbrisati iz kompjutera, a ovi divljaci htjeli dobiti haftbeffel (potvrdu za uhicenje). Sta stvarno nemaju pametnija posla nego ici okolo naokolo umjesto da se stvarno koncentriraju na ljude koji rade sranja?
Najgora je spoznaja u tome sto ne znas zbog cega iako sam bila u pravu u svojoj pretpostavci s kim je povezano. Kad su otisli skuzila sam da opet ne znam tko su i di pripadaju.
Tih par sati dok se nije vratio su bili jebeno teski, ko da je vrijeme stalo i nista se ne desava, nista ti ne moze odnijeti misli u drugi smjer nego tamo negdje....Na kraju ispadne da peremo novac, Boze gluposti!!
Drugi dan je trebao ici na sud i javiti se u neki biro, tamo su ljudi sva sreca malo pametniji i razumniji i zena vidjela da je sve to veliko nista i glupost i rekla je da ce cijeli fajl izbrisati iz kompjutera, a ovi divljaci htjeli dobiti haftbeffel (potvrdu za uhicenje). Sta stvarno nemaju pametnija posla nego ici okolo naokolo umjesto da se stvarno koncentriraju na ljude koji rade sranja?
Kad bih barem znala tko sam zapravo, prestala bi se ponasati kao ona za koju se smatram da jesam, a kad bih se prestala ponasati kao ona za koju se smatram znala bih tko sam.
ja malo kasnim na kavu. Kako ste ljudi, sta ima?
Zvrks, jebi ga, zao mi je da si job izgubila. Mozda sad kad imas net ti opet da sansu da radis.
Zvrks, jebi ga, zao mi je da si job izgubila. Mozda sad kad imas net ti opet da sansu da radis.
Kad bih barem znala tko sam zapravo, prestala bi se ponasati kao ona za koju se smatram da jesam, a kad bih se prestala ponasati kao ona za koju se smatram znala bih tko sam.