Mracno-Svetli Svet DarkAngel-a

[ONO]

Pozdrav svima!!!
Ima vec 2 godine da se vucaram po forumu, kao nepristrani promatrac, eto odlucih se registrirati napokon jer bih zelio tu i tamo ispricati stogod o sebi, pomoci vama, primiti pomoc (u tome ste naaaaj, jako mi je drago da postoji ovakvo mjesto!!). Imam i ja svoju 8-godisnju pricu iza sebe...mozda jednog dana krenem pisati nesto o tome, imam ispisano par rokovnika mojih "kronika" zadnjih godina pa eto, mozda da se javno upustim u ciscenje prasine iz svoga uma...
Jako me zaintrigirala tvoja prica, Angel, citao sam i druge ispovijedi, i barem u jednom retku uvijek bih pronasao nesto kao da je iz mojih ustiju izaslo... svaka je prica razlicita, a opet se svi nadjemo u tudima...naravno, znamo sta je razlog

Inace, trenutno sam na subutexu, bolje mi je svakim danom...ali znam da ce doci dan kad nece vise biti ni suba...ne razmisljam puno unaprijed (da se ne bih prepao sta bi se moglo sve dogoditi)
Necu vise o sebi pilit...samo sam vas sve htio pozdraviti, nadam se da cu jos pisati, a donekle sam vas i upoznao...noci i noci provedene na forumu ucinile svoje, eto jos mi je samo falila interakcija s vama, shiny happy people... Ljubim vas, drzite se!!!

PS. Angel, jaaako mi je drago sto si konacno osjetila kako ti endorfin ponovno tece zilama punom snagom, ne treba ti onaj umjetni, imitation of life...Ponosan sam na tebe, procitao sam cijelu tvoju pricu, pronasao sam u njoj dijelove svog zivota, kako sam i rekao, sve nam se price ukrstaju prije ili kasnije... Caos!

[DarkAngel]

Zdravo O,
drago mi je kada tako vidim da je moja ispovest ostavila utisak na nekoga, i drago mi je kada vidim da je neko ipak ponosan na mene bez obzira na sve. Nekoliko meni dragih ljudi iz mog okruzenja su ponosni na mene svakom danom sve vise, a meni to daje snagu da guram dalje jer u njima vidim da veruju u mene i to mi daje dodatnu energiju!
Ne znam sta bih ti rekla jer si sve rekao sam, mogu samo da kazem dobrodosao na forum!

PS- Endorfin rulz!

[DarkAngel]

Nocas sam sanjala cudan san...i jos uvek me lagana jeza prolazi od njega..kao da je sve to bilo stvarno, bas da se sve to desilo u toku noCi..Dobro, vise u toku jutra jer preko noci ne spavam...
Dakle, san....Nalazim se u bolnici za lecenje zavisnosti, ne znam odakle ja tu, ali u snu sam narkomanka i nisam vise "na nos" nego "na venu" ...Imam svoj krevet a u sobi je vise nas, ja znam da sam se izlecila, i da za nekoliko dana trebam da napustim bolnicu. Dolazi decak koji biva smesten u krevet do mene, i mi pocinjemo da razgovaramo. Znam da ga poznajem, ali ne secam se odakle. I on je dospeo u bolnicu sa istim problemom, i pokazuje mi svoju ruku gde je promasio venu i pogodio arteriju pa mi prica kako zamalo da umre.
Kosmar!!!
Ne shvatam da li sanjam, polovina mene zna da sam ja dobro i da zivim odlicno, druga polovina mene lezi u bolnici izlecena pre nekoliko dana prica sa decakom.
Onda sam u snu pocela da se zaljubljujem u njega, i zaljubila sam se toliko da sam isla svuda gde i on...
Onda sam se konacno probudila....Sva sam bila mokra....Znam, sve je to bio samo san...ali zasto bas sada?I sta on znaci??
Zatvorim oci...uspavala sam se opet i opet mi je njegov lik zaigrao pred ocima i cela bolnica...
Nakon sto sam se lepo probudila i popila kafu, i dalje sam pod ustiscima, prolazi me jeza od one bolnice, od svega stose desavalo u snu, bilo je isuvise realno....Ne zelim da se taj san ostvari, nikada...I plasim se sada...Trazim razloge po mozgu zasto bas sada to da sanjam...ne pronalazim ih...

***********************************************************

Dolazi NOVA GODINA meni je vec godinu dana od kada sam prvi put otisla u Lorijen..Pre neki dan javila mi se cela slika tih dogadjaja...Secam se...Lezim na krevetu mokra, iz mene izlazi i znoj i sva muka ovoga sveta...D. mi kaze da se snadjem sama, novca nigde, a meni sve gore...Pokusavam da skrenem misli i odlazim da chatujem sa zvrky, ne mogu da kucam, ne vidim - zenice su mi ogromne, ruke mi se tresu, licim sama sebi na djavola.Ona pokusava da mi skrene misli, ali ja ne mogu ispravno ni da mislim....Odlazim opet na krevet...pokusavam da gledam film, ne ide.Bas tada ko za maler prikazivali Puteve droge...U meni se lomi sve, lomi se sve sto sam imala i sto imam, svaka celija mi umire. Pokusavam da nadjem nekoga ko hoce da kupi moj mobilni, opsta panika...Jurim po sobi a bol u nogama je nesnosan....
Erineja me je spasla, u tom momentu nisam smatrala da mi pomaze, bojala sam se svega...Znala sam da moram da odlucim, ili da ovako nastavim da zivim i da se mucim ili da konacno krenem napred. Ona mi je pruzila ruku a na meni je bilo da odlucim...
I evo me sada...ziva i zdrava...Proslo je godinu dana. Ne zelim da slavim, ne zelim da se veselim, dovoljno je da sam u sebi srecna i nista mi vise ne treba. Dovoljno je da vidim Erinejuno lice pa da mi bude jasno da sam uspela..
I jos uvek guram dalje....
iz glave ne mogu izbrisati sve sto je bilo, i javlja se stalno...I stalno me tera da pisem....

NASTAVICE SE.....

[DarkAngel]

U ovom delu ispovesti umesto da pisem o svojim osecanjima, neka to sledece stvari kazu za mene, a koga interesuje on ce procitati i razumeti...

Hey man
I don't wanna talk about how I feel
I don't really wanna be me no more
Dress down now I look a little too
Boy next door
I need you to tell me what to stand for
I've been looking for something
Something I've never seen
We're all looking for something
Something to be
Hey man
Play another one of those heartbreak songs
Tell another story how things go wrong
And they never get back
My pain is a platinum stack
Take that shit back
You don't wanna be me when it all goes wrong
You don't wanna see me with the houselights on
I'm a little too headstrong
Stand tall
I don't wanna get walked on
I can't stand what I'm starting to be
I can't stand the people that I'm starting to need
There's so much now
That can go wrong
And I don't need somebody
Trying to help it along
It's the same old song
Everybody says you've been away too long
Everybody wanna take you what went wrong
Wanna make you like an icon
Till you believe that they're right!
***********************
NASTAVICE SE....

[DarkAngel]

Danas sam sama kod kuce....Pustila sam muziku jako, da ne cujem misli ali one nadolaze..odlucila sam, ovo vise nece biti ispovest kao i svaka druga vec jedna vrsta dnevnika, mojih misli i osecanja, nesto moje sto zelim da podelim sa vama...
Ne, ne kukam, ne zalim se, odlicno mi je i super zivim, sve je o.k.
Ipak...
Misli...
Ne mogu pobeci od njih a volela bih da kada dodju takvi dani mogu da prespavam i probudim se kao da nista nije bilo.
Ne zalim za proslim danima, ono sto je bilo - bilo je, niti tugujem nad svojom tuznom sudbinom jer nije tuzna vec poucna...
Sta je to sto nam ne da mira? Taj mali crvic koji se javi, vrati sva ona osecanja i secanja, probudi u nama ono skriveno sto zelimo da potisnemo duboko?
Ne, ne drogira mi se i nemam zelju za tim...
Samo govorim o svemu, govorim o mislima...
Davno sam cula da se ne treba vracati u proslost.
Ne vracati se u proslost, nego ziveti u sadasnjosti i praviti planove za buducnost, sadasnjost je poklon i zato je zovu prezent.
A sta je sa nama? Sta je to u tom zutom prahu i u tim proslim danima? Sta je to ostalo u nasim glavama i obelezilo nas za sva vremena???Toliki naucnici, psiholozi i doktori pokusavaju da udju u srz problema...Uhvate ga i rastave na milion sitnih delova pa onda proucavaju jedan po jedan a opet im nesto promakne, uvek je TO ispred njih, zadirkuje ih i smeje im se.
To u nasim glavama...
Ne mogu a da se ne secam...kada bi postojalo nesto sto bi brisalo secanje prihvatila bih da mi izbrise ono najgore...
Danas sam vesela...I opet nisam vesela..Nije da ne znam sta hocu, nego kao da postoje dve D.A. koje medjusobno ratuju, razgovaraju, po nekada se mrze..
Pre neki dan sam otisla kod svog psihijatra...uvek sam volela da nosim bodljikave ogrlice, znate one kozne sa metalnim bodljama, onda sa silikonskim bodljama...Pitala sam ga zasto to volim?On mi rece da u meni postoji odredjena doza agresivnosti...Ja agresivna???Rekao mi je da je to podsvesna poruka za svet koja kaze : NE PRILAZI I NE DIRAJ.
Nisam takva...naprotiv bas sam druzeljubiva...
Pitala sam ga sta znaci moj piercing? Prvo sam ga imala u nosu, onda sam nedavno stavila i ispod usne...On kaze - samopovredjuvanje, nanosenje bola sebi...
I sada kada razmislim - zar drogiranje nije bilo samopovredjivanje na neki nacin?
Igranje sa smrcu...?...Mozda...?
Ne zelim da privucem paznju...to sam zelela dok sam bila klinka...sada vise ne, sada zivim za sebe i ko me prihvata ovakvu kakva sam - svaka cast....Ljudi ne mogu da podnesu moju iskrenost!Ljudi se boje iskrenosti!
Evo primera - Svi zele da cuju istinu o sebi, ili zele da cuju sta drugi misle, ne zele da slusaju lazi...A onda kada im neko ( u ovom slucaju ja ) kaze sta misli, onako iskreno, ma koliko ruzno bilo, ljudi se naljute, smeta im istina!Pobegnu negde kod nekoga ko ce im pricati ono sto zele da cuju...
E to je moj problem sa ljudima...Ne podnose iskrenost a ja ne podnosim da pricam bajke...

NASTAVICE SE.....

[sunrise]

DA, samo da ti malo ometam Ispovijest, kad govoris o iskrenosti. Ja sam shvatila da mi je ponekad bolje presutjeti i ne reci sto je bilo ili pravu istinu. Istina je sto kazu da Istina Boli i ljudi ponekad ne mogu podnijeti istinu i u nekim situacijama mi je bolje presutjeti jer kad sam ju rekla cesto sam pozalöila i sama sebi nakon rekla "vidis da bi bolje bilo da si presutjela". Ponekad je ona jednostavno prebolna za pojedince, prejaka, preocita, preskrena
Ja isto svo vrijeme razmisljam da otvorim jednu moju temu ovdje na Ispovijesti gdje bi mogla samo svoje misli pisati a mozda i neku Ispovijest napraviti kao i sa svakodnevnicom uz to.
Pisanje definitivno pomaze i djeluje kao dobra terapija.


Ta ogrlica je tvoj stit od vanjskog svijeta. Tvoj stit, zastita, odbrana a ujedno bi i trebalo ljude da odbije od tebe i mozda cak i da kaze ljudima da si opasna, da "ujedas" da se netko mozda i povrijediti ako se priblizi. Znas, ako gledas Charmed pa se pojavi ono zastitno polje koje nitko i nista ne moze probiti

[DarkAngel]

Mozda jeste bolje precutati ali ja to ne umem, ja samnavikla da uvek budem iskrena i otvorena. Jedino sam bila neiskrena kada sam se drogirala, i to sam bila neiskrena prema svojoj porodici. jeste, za neke je istina prebolna i neki ne umeju da nose tu tezinu na ledjima, ali da li je bolje znati istinu nego ziveti u iluziji pola zivota i onda tek kasnije saznati istinu? Ipak mislim da je u tom slucaju bolje ovo prvo.
Mozda bih trebala da budem opreznija, ali....uvek sam bila iskrena i uvek sam trazila da ljudi budu iskrenu prema meni i kada su sa mnom.
Sto se tice tvog pisanja, ideja ti je dobra, pisanje uvek oslobadja, olaksava mozak i misli su nekako lakse, sve je lepse kada podelis sa drugima,kada sve izbacis iz sebe..Pisi i videces!
Sto se tice ogrlice, mozda si u pravu....Poruka - ne diraj, ujedam - moze biti...jer i onako su me toliko puta sjebali u zivotu da sada nekako moram da se odbranim od buducih "napasnika"....Pa neka je i podsvesno...

[Zona Sumraka]

I ja sam se sa svojih 18-19 furala u tom nekom gothic fazonu i onako realno to je bilo cisto skretanje paznje, a ne nesto u stilu "odjebi"...
Sto se tice te iskrenosti...kad god naletim na direktnu osobu, nakon sto mi aplicira ono sto ne zelim da cujem, ne osjecam se nimalo prijatno i uglavnom popizdim...iako cijenim direktnost...mislim, postoje nacini na koje mozes da kazes ono sto mislis, a da se osoba kojoj je to upuceno ne osjeca na koncu svega ko' totalni bijednik...(samo sto ni ja nazalost nisam usavrsila tu tehniku)...

[DarkAngel]

TAJNA - Nastavak ispovesti

Posle dugo razmisljanja da li dapisem to sto sam htela ili ne, skuvala sam kafu, sela i rekla sebi - hajde i to da prevazidjemo!
Za ovu malu tajnu Petar zna, znaju svi koji su mi dragi, ali ja sam o tome cutala i nisam zelela ovde da pisem jer ipak je to bila previse bolna i teska situacija za mene...sada kada je sve proslo, mogu odati tu tajnu i napisati sve, i napisati i izbaciti bol iz sebe. Izvinjavam se sto sam tu BITNU stvar izostavila iz ispovesti ali bila je isuvise bolna.
Ne nisam krila nista, ali jednostavno nisam mislila da trebam da pisem o tome, a sada sam spremna, i ako me jos uvek boli....
Bilo je to nekoliko meseci nakon sto sam zapocela lecenje, tacnije januara meseca...tada jos nisam raskrstila sve sa doticnim D. ali sam mu rekla da zelim da raskinemo i da ne zelim vise da budem sa njim. On je ostao i dalje na istom, ja sam krenula dalje, ma koliko sam ga volela u tom trenutku nismo mogli biti zajedno. Tada smo i poslednji put vodili ljubav...
U to vreme sam kao sto znate bila na terapiji Zoloft, Trixifen, Rivotril i Nalorex..
Javio mi se izostanak menstrualnog ciklusa, ali ja sam to pripisala lekovima jer pise Zoloft moze poremetiti menstrualni ciklus.Malo sam se ugojila, i primetila sam da jedem vise nego inace ali i to sam pripisala lekovima.
Proslavila sam rodjendan, sve je bilo u redu...Nisam sumnjala da se sa mnom bilo sta desava..
Kada je izostanak ciklusa vec postao ozbiljan odlucila sam da odem kod ginekologa da vidim o cemu se radi....Slutila sam na najgore, ali nisam zelela da mislim na to...
Ulazim u ordinaciju, doktor mi kaze da legnem na sto i da ce me pregledati ultrazvukom..Srce mi je lupalo kao ludo....Bojala sam se a nisam znala cega se bojim...dok nisam cula njegove reci - "Da, u pitanju je mala trudnoca, evo jasno se vidi."
Tada mi se srusilo sve.....Ne mogu vam opisati taj osecaj, to saznanje, i lepo i bolno...Pogledala sam u monitor i videla jednu malu, najmanju crnu tackicu....Moju bebu....
Ako nesto najvise na svetu volim to su bebe, i uvek sam mastala kako cu imati prelepu devojcicu i kako ce biti malo lepo i pametno stvorenje..I onda saznajem da sam trudna...I znam da ne mogu roditi svoju malu devojcicu..Iz puno razloga, prvo moj organizam je bio jos uvek pun raznih toxina, lekova od terapije, bila sam aktivni dugogodisnji narkoman, drugo - otac deteta je takodje dugogodisnji narkoman i nevidjeni idiot, a o tome sta je sve uneo u svoj organizam od droga da i ne spominjem....nisam zelela da rodim dete koje ce biti debil, da snosi kojekakve posledice...Znala sam da to dete nece biti normalno ako se rodi, organizam mi je bio isuvise prljav...
Ne mogu vam opisati tu bol, i tu tugu koja je bila u meni. Saznanje da u meni postoji jedan zivot, da u meni postoji maleno bice, samo moje koje nikada nece u potpunosti biti moje i ja necu biti mama jer sam prokleti narkoman. Znam sta se desavalo bebama koje su rodjene a mame su im bile narkomani, ne zelim da igram igru na srecu.....
Bolelo je....mnogo....Najvise...
Satima bih lezala i razmisljala kako u meni raste maleno stvorenjce, mala devojcica...I mrzela sam sebe jer cu morati da je ubijem...za njeno dobro da se ne rodi kao debil, da se ne rodi sa nekom manom...
Sve se u meni rusilo, ceo svet....Ceo zivot je bio u meni...Raspolozenje mi se stalno menjalo..Svasta mi je prolazilo kroz glavu...
Blizio se dan abortusa....Terapija koju sam primala, tj. lekovi koje sam pila mi i nisu bas pomagali da svladam tu bol u sebi...Sve je u meni plakalo..Mrzela sam sebe, a jos vise sam mrzela njega jer znam da mi je to dete napravio namerno da ga ne bih ostavila. Kako bedno od njega!!!!Uradio je nesto najgore sto covek moze...I nije mi jasno kako moze da spava....
U BG-u kod zvrky sam provela nekoliko dana. Interesantno je kako psi osecaju, njen pas nije hteo da se odvoji od mene....Mala kuca kao da je osecala svu tugu koja je u meni..i kao da je znala sta je u meni....spavala je pored mog kreveta....mazila se sa mnom...
Znala sam sta me ceka kad se vratim kuci....i nisam zelela..da sam mogla da pobegnem daleko da me niko nikada ne nadje....
***
Jutro....Odlazim a osecam se kao da odlazim pravo u pakao....U meni ratuju osecanja...Moram da uradim nesto sto ne zelim..Znam da je 2-3 meseca malo da zavolim to u meni, ali volela sam ga...najvise...i osecala sam se ispunjenom, osecala sam ga u stomaku...
Legla sam na sto, i drhtala sam i srce mi je lupalo kao ludo...Boze, koliko sam mrzela i sebe i ceo svet, i proklinjala i drogu i zivot i sve sto ima veze sa mnom...
Anestezija...ne osecam nista..
Budim se lagano...Osecam samo bol u stomaku ali on se ne moze porediti sa bolom koji osecam u dusi...Pocinjem da placem, osecam se prazno, beskorisno, osecam se kao ubica, osecam se uzasno.Placem jako, a boli me najvise na svetu....kada bih mogla da vam opisem bol koji sam osecala u sebi to bi se poredilo sa nekakvim nuklearnim razaranjem....Razorio je bol sve sto sam u sebi imala, i sve oko mene...
Nisam vise imala bebicu...i u tom momentu nisam imala volje ni da disem...zelela sam samo da se krevet otvori i proguta me, da nestanem....
Erineja je bila sve vreme sa mnom, tesila me..Mislim da zna i da je osetila koliko mi je bilo tesko i koliko patim...
Nisam mogla da rodim, nisam zelela da unistim jedan zivot da se rodi i da pati jer ima neku manu, posledica mog dugogodisnjeg drogiranja svim i svacim..
Ipak ko zna zasto je to dobro....mozda nije bilo sudjeno...mozda je sve to tako trebalo da se desi, ali bol koji sam osecala i osecam ga i danas je bio nesnosan i uzasan...
D. je tek posle mog abortusa saznao za sve, nije zasluzio ni to da mu kazem, ali eto..ipak sam toliko zelela da zna..I nisam zelela vise nikada da ga vidim...

***************
Proslo je vreme....bol se smanjla..pomirila sam se sa sudbinom da je sve tako moralo da bude...i idem dalje...
Nisam zelela tada da pisem sta mi se dogodilo a i sada mi je bilo tesko to da pisem...
Znam samo da sam izvukla debelu pouku iz cele situacije, i da je sve to uticalo na mene da se promenim i postanem bolja osoba. Taj dogadjaj ostvio je oziljak na meni, jak i dubok, ali moram da naucim da zivim sa tim stvarima..
Neko bi me osudio za to sto sam ucinila, neko bi rekao da sam uradila pravu stvar..Sebe sam osudila i mrzela tada, sada mislim da je tako bilo najbolje...I nikada necu zaboraviti onu malu tackicu na monitoru koja je rasla u meni, ali isto tako znam da cu ponovo imati jos lepsu i jos bolju tackicu koja ce biti zdrava i rodice se kao srecno i zdravo dete!

[DarkAngel]

UMESTO ISPOVESTI...
Nedohvat
V. Djuretic

- Polen vreman u mojoj zeni, svi putevi u cvor. Reci su opsene..I osta zig sunca u meni ko predeo u potajnoj sili - gde su me ljubili ili ubili.
- NA PUTU DO SEBE KAO DO BESKRAJA BEZ NADE I PREVARE,S VIHOROM SE NE MIRIM,TRAJEM I ZIVIM!
- Lutaj snom i dnom kroz predeo pepela i zlata,rana se tvoja rumeni ko sunce u zrelom vocu. zavadjene su strane sveta,dal slutis osmeh ili pogibiju? Zri leto u tebi prokleto.
- Nadzirem kroz kamen i plamen, kroz klicu i nesanicu ljubav i smrt u blistanju.

Ljubavlju izmereno vreme
B. Scepanovic

- Bio je to trenutak veci od zvezde, gde na svakoj stepenici bukne po telo, kada smo se delili i selili, kada smo nadovezivali jednu kicmu na drugu. Stajali smo poravnjani prema jednom licu nevidljivom a ogromnom sa svojim praznim lezajem. Hteli smo da cujemo, hteli smo da vidimo. Bilo je to pred stenom sa kojom smo se rodili. Trebalo je priznati rodjenje a ostati ziv. U ovu stenu zabodi noz da te opomene varnica kada si bez svog lica otisao dalje.