Strah...

[Jazavac]

A ja stranice......................

Prvo pojašnjenje pripadam generaciji poslijeratnoj koja se degenječila svim i svačim.Drogirali smo se maksimalno.Širokim spektrom droga.
Pola nas je pod zemljom a pola po svakakvim ustanovama.Uglavnom smo svi završili na heroinu.

Bogu hvala evo čist sam 6 godina i ravno 4 mjeseca.
Šta strah,mega strah,paranoja i fobija.
Samo bih nabacio kapuljaču,pognuo glavu i gas.
Ne da sam se bojao ljudi nego kad bih na putu sretao bilo koga i totalnog neznanca skretao bih u neku sporednu ulicu.Ali vrjeme je prolazilo a ja sam sebi dolazio.
Što se posla tiče,imam jednu teoriju,možda je ovo mjesto gdje je mogu potvrditi ili osporiti.

Izliječeni ovisnik o heroinu je 10 puta bolji/konkurentniji uposlenik od svog kolege koji ima iste performanse ali nije bio ovisnik.

Evo zašto:

1.Ja mislim da ti dop izvrši nekakav tuning mozga,radi brže,može da savlada neke probleme koje običan mozak nemože.Predpostavljam da je to zbog treninga.Koliko je samo puta brzinom svjetlosti smišljao genijalne načine da se dođe do tako potrebnog grama.

2.Procjena ljudi kod narkomana.To je nešto nevjerovatno.Hoće me izlevatiti neće me izlevatiti.Sitni detalji ne promiču,ja sam po hodu znao da li je moj partner našao ili nije drogu.

3.Laganje je sastavni dio komunikacije na poslu.Tu smo na domaćem terenu.

4.Upornost,pa ja sam znao u trenucima kad se pojavi nestašica i po 400 km prevaliti da ga nađem.Satima čekati dilera(prije nije bilo mobitela,danas je to sve "lakše".

5.Biti hladan,od mene je dop napravio santu leda.Nemam više ni osjećaja,skrupula niti obraza.Napravi od tebe jednog velikog egocentrika.

6.Teško je demoralisati bivšeg ovisnika,samo se sjetiš šta si sve prošao odmah ti bude lakše.

7.Ovisniku je rad vid terapije,tako da postaneš lako radoholičar.Radiš ko manijak samo da nemisliš na njega(a to donosi rezultate)

Da dalje ne nabrajam nadam se da će te shvatiti na šta sam mislio.

Droga i sve vezano za nju me je očvrsla.Postao sam "jeben".Kaže ti neko da će ti ovo ono.Pa majmune jedan da te riza opere 3-4 dana nebi znao kako se zoveš i ti ćeš meni ovo ono.

Stoga Sonja neboj se samo je bitno probiti led.
Mene je droga naprosto katapultira u karijeri.Zarađujem 5-6 prosječnih plata u mojoj državi.Educiram se non stop(o trošku firme naravno.Postajem rukovodeći kadar,učim naš podmladak.
A u velikim kompanijama postoje klanovi,frakcije,licemjerstvo,zavist,podvaljivanja,šmekanja,uvlačenja itd.
E tu stupa na snagu moje "iskustvo" malo ko me može izlevatiti,malo može ko tako brzo razmišljati,malo ko je motiviran kao ja i malo ko može izdržati moj tempo,brzo posustaju.


Eto toliko od mene Sonja ti si potencijaj samo se trebaš usmjeriti.

[Sonja]

ha, ha.

mudro, nema sta.

hvala

[zvrky]

Ja se slazem sa Jazavcem,ali procitaj malo bolje sta smo pisale,sve je to uredu sto si naveo samo jos da se pocne,da se napravi taj korak i prevazidje strah,ja to shvatam kao neku fobiju...mislim kao kad bi klaustrofobicnom coveku rekao ma sta ti je nema razloga zas trah...ebem li ga vise,ovo je stvarno problem koji sam mislila da cu lako prevazici medjutim nije bas tako.

[Jazavac]

Odgovor je mala pričica.

Neki stariji lik mi je pričao:
Kako je u vojsci(mornarici 3 godine se služila) sa njim bio neki Bosanac.
Tip je imao hidrofobiju (jebaji ga valjda sam dobro napisao) stara ga zalila vrelom vodom još dok je bio mali.Taj se nije ni umiti smio(tako mi je pripovjedao).I tako kad bi trebalo nešto obaviti oko/u vode/i njega bi trebalo vezivati,čovjek naprosto odlijepi.Dok ovaj gore spomenuti gospodin(inače stariji zenički šaner) nije popizdio i stavio mu pojas za spasavanje i nabio ga preko ograde.Kaže ovaj dole vrišti kaže da će ga oderati kad ga se dočepa jebe mu sve po spisku,vrišti ko da ga kolju.
Ništa,kaže on:mi razbacili karti na palubi a ovaj i dalje vrišti i tako satima.
Kad nakon nekog vremena utihlo vrištanje.Ovi se na brodu prepali da se jadnik nije udavio ili da ga srce nije otreslo.Pogledaju dole on bezbrižno pluta.Kaže da ga je tip do kraja roka gotivio pravo.

Nadam se da je poruka bila jasna.


Samo kod straha da napomenem još jednu stvar,vrlo lako to može biti slučaj za neuropsihijatrije,onda za to nevrijedi ova moja pričica.Tu bi se trebalo obratiti stručnom licu(pogotovo ako se osoba gudrala sranjima poput tripa sl.).Na moju nesreću/sreću ja sam se odlučio na skidanje " na suho"(koja budala).Nakon nekog vremena sam mislio da sam za ludare.
Sve mi se iskrivilo i sve oko mene je ličilo na kodirani TV program. Srećom vremenom se ispravih.Po meni presudnu ulogu u resocijalizaciji(savladavanju straha od ljudi i uključivcanju u civilizacijske tokove) mogu odigrati "iskreni prijatelji" ako si sačuvala kojeg,ili neki blizak člen obitelji koji te nije otpisao,ili partner.Pod uvijetom da oni mentalno stoje bolje od tebe.

[TeqilaSunrise]

E, pa Sonja, da je Katarina ovde, sada bi ti napisala doktorsku disertaciju o fobijama i paničnim napadima! I ja imam isti problem, a normalan sam čovek, nikada se nisam drogirao! Pročitaj na drugim temama ima mnogo o tome!