Samo napred Loki burazeru. Baš mi je drago da dobro guraš. Vidim da si (makar sada) prilično promišljen što se tiče tvoje situacije.
Da, ti i ja smo se otprilike u isto vreme upustili u apstinenciju, i obojica na suvo. 21.-og aprila je bilo moje zadnje drogiranje, 99posto sam siguran da je taj datum, mada nije to ni bitno.
Mislim da imaš sada više šanse nego ja da ne zasereš, i da isteraš uspešno ovu priču, zato što si mnogo svesniji svoje situacije nego ja što sam bio prošle godine. U pravu si bio kad si rekao da sam dobro sačuvao zdravlje. Jesam, i fizičko zdravlje, a i zdravlje nervnog sistema hvala Bogu, pa je verovatno i to jedan od razloga zašto sam pao i dozvolio sebi taj "luksuz", to je jedan od razloga, a nesvesnost o mom celukopnom problemu sa zavisnošću je verovatno bio glavni razlog zašto sam sebi tako lako dozvolio to što sam dozvolio. Evo ja izgleda jedini ovde, od nas aktivnih forumaša nikad nisam na primer osetio te famozne nemirne noge.
Znam sada apsolutno da to nema veze sa rešavanjem problema, i znam da nemam pravo na "luksuze", i što je najbitnije ni ne želim ih, već hoću da konačno ponovo budem normalan čovek, i da naučim da ne filujem mozak nikada i ni sa čim, čak ni na svadbama. Ono prošlog proleća je bilo u principu prvi moj pravi pokušaj bataljivanja šutanja u glavu. Ranije što se tiče bataljivanja bupa kod mene se baziralo na to da sam ostavljao bup, a prelazio na cuganje, ili brzinašenje vikendima, što se naravno završavalo vraćanjem na bup posle mesec, dva. Kao klinac, nakon onih mojih zaukavanja sa dopom, bataljivao sam dop, ali sam jako brzo, nakon svega 10-ak dana strejtiranja počinjao da cugam vikendima u glavnom, ili da radim brze droge, a radnim danima je često vutra bila u opticaju. Hoću da kažem da mi je ono prošle godine bio prvi pravi pokušaj ostvarivanja strejt života, jer su raniji pokušaji bataljivanja bupa u startu bili samo prelazak na drugo, isto to su bili i oni prekidi dopiranja kao klinac...Što se tiče ostvarivanja trajne apstinencije, i popravljanja kvaliteta života, dolaze u obzir psihoterapije, ili kroz crkvu sa nekim dobrim, obrazovanim duhovnikom, koji je upućen u belesti zavisnosti. Razmisliću još o tome, sad sam još prilično svež, a i na selu sam u obavezama, planiram krajem jeseni, ili početkom zime da se vratim u grad, i zaposlim ponovo u firmi, naravno, iz porodičnog posla se neću isključiti, samo hoću malo da se odvojim i živim samostalno. Imam sad prazan stan u gradu, pa ako sve bude u redu, ja bih se vratio na neko vreme u grad. Videću, još je rano za neke veće planove. Sada moram još uvek da sam najviše fokusiran na sadašnjost.
Pozdrav brate, srećno, budi istrajan, uporan i nepokolebiv u ovome što si naumio!
