O bupu, drogi, suovisništvu, tko se kako osjeća, muzici i ćevapima

[StopBup]

Vikendasenje na brzim drogama vodi povratku opijatima. Haha, epohalna premisa, a konkluzija je vise nego jasna, nema je potrebe ni pisati. Eto mene je vratilo bupu pre dve i po godine, i dok sam trepnuo, eto izgubih zbog toga jos dve godine zivota. Prvo sam izlazio skoro svaki vikend i radio brzine, da bi me ubrzo kopkalo da uzmem spid i radnim danom. Uzeo bup posle dva meseca, kao samo jednom, onda opet za nedelju dana, ma svi znamo kako to ide.
Najbolje je po meni usredsrediti svoje misli u nestsabilnom priodu na posao i suprotni pol. Ako nismo spremni jos da se upustamo u vezu, prija i razmisljanje o suprotnom polu.
Noc je bila puna nekog erotskog naboja. Ona u crnom cipkastom donjem vesu, mitska lepotica andjeoskog lica, sa telom boginje na postelji od belog satena, a ja u carapama i boksericama, sa dvogledom u rukama u zgradi preko puta.

Intetesuju me tvoje carape? Bele dokolenke sa dve strafe ili?:)

Jok more, klasične šoferske najlonke, sa sa detaljima geometrijske slike romb. Puno malih rombića, jedan do drugog, na onom delu oko članaka i malo višlje. Hahah, je l' znaš na koje mislim? A boskerice bele sa puno malih crvenih ljutih papričica, hahaha, e one su već seksi.

[Frajla]

Jok more, klasične šoferske najlonke, sa sa detaljima geometrijske slike romb. Puno malih rombića, jedan do drugog, na onom delu oko članaka i malo višlje. Hahah, je l' znaš na koje mislim? A boskerice bele sa puno malih crvenih ljutih papričica, hahaha, e one su već seksi.

Pa kako da ne, rombici se ne zaboravljaju

Ali kad si napisao najlonke i to soferske, nesto mi deugo palo na pamet ahahahah

[xxxana]

Xano, nemas iskustva sa psihijatrima i terapijama?

Imam, ali ne toliko,nisam nikad nesto dugo isla ugl. nisam postovala ni terapije,niti sam isla svojom voljom,jedne prilike kad sam pila ad. najduzi period koji sam isla je mozda oko pola godine i to je sve bilo silom i bilo mi je drugacije nego sad, jer sam gledala samo to da odradim zbog mojih

[xxxana]

Vikendasenje na brzim drogama vodi povratku opijatima. Haha, epohalna premisa, a konkluzija je vise nego jasna, nema je potrebe ni pisati. Eto mene je vratilo bupu pre dve i po godine, i dok sam trepnuo, eto izgubih zbog toga jos dve godine zivota. Prvo sam izlazio skoro svaki vikend i radio brzine, da bi me ubrzo kopkalo da uzmem spid i radnim danom. Uzeo bup posle dva meseca, kao samo jednom, onda opet za nedelju dana, ma svi znamo kako to ide.
Najbolje je po meni usredsrediti svoje misli u nestsabilnom priodu na posao i suprotni pol. Ako nismo spremni jos da se upustamo u vezu, prija i razmisljanje o suprotnom polu.
Noc je bila puna nekog erotskog naboja. Ona u crnom cipkastom donjem vesu, mitska lepotica andjeoskog lica, sa telom boginje na postelji od belog satena, a ja u carapama i boksericama, sa dvogledom u rukama u zgradi preko puta.

Intetesuju me tvoje carape? Bele dokolenke sa dve strafe ili?:)

Jok more, klasične šoferske najlonke, sa sa detaljima geometrijske slike romb. Puno malih rombića, jedan do drugog, na onom delu oko članaka i malo višlje. Hahah, je l' znaš na koje mislim? A boskerice bele sa puno malih crvenih ljutih papričica, hahaha, e one su već seksi.

hahahahah ma idi

[Frajla]

Xano, nemas iskustva sa psihijatrima i terapijama?

Imam, ali ne toliko,nisam nikad nesto dugo isla ugl. nisam postovala ni terapije,niti sam isla svojom voljom,jedne prilike kad sam pila ad. najduzi period koji sam isla je mozda oko pola godine i to je sve bilo silom i bilo mi je drugacije nego sad, jer sam gledala samo to da odradim zbog mojih

Da, kad te neko natera da ides to je onda druga prica, evo ja bas idem rado i osecam ogromno olaksanje svaki put kad napustim ordinaciju.

Ja ne tepem sa njom o gudri subu, nego o aktuelnim desavanjima i situacijama koje su mi se recimo desile i zasto sam reagovala kako sam reagovala... i tako polako krece. U sustini pricaj sta te trenutno nervira, muci, prija jer iza svega se ipak krije neka prica....

[StopBup]

Mene je mama slala na razgovore sa nekim psiholozima, i kod školskih psihologa, pa i u neke privatne ordinacije, pa me slala na razgovor i u policiju, u odeljenje za maloletničku delikvenciju, ali to ništa nije urodilo plodom, jer sam ja tamo išao, samo da bih mamu smirio. To je bilo krajem osmog razreda, i na leto 2001.-e, pred polazak u gimnaziju. Slala me i u toj mojoj gimnaziji kod psihologice, a ja se sa psihologicom združio. Ova isto varila, ali po nekad, samo me savetovala da ne pušim "Šiptara", nego domaćicu, i to ne često. Mada sam ja i ovu lagao kao da neću svaki dan.

Kad je Lika rekao da ja pričam gluposti, kao kakav post akutni sindrom krize, iliti PAWS, kao to ne postoji... Jbt, kakav čovek, neverovatno je kako ništa ne prihvata što drugi ljudi kažu, još ovo nije nikakva priča, to se zna da apsolutno postoji, bez ikakve sumnje, kod svih koji su se i malo duže drogirali. To nemaju samo oni koji su bili navučeni mesec, dva, tri, mada i kod njih to često hoće da se javi. PAWS je psihička kriza kod zavisnika, koja traje mnogo duže od fizičke. Ja lično sam se susretao sa anksioznošću, jakim rovcem/crvom, naglim promenama raspoloženja, depresijom, ali blagom, bezvoljnošću, sve do pre desetak dana sam se u glavnom budio u 4-5, nisam odmah ustajao iz kreveta, ali spavanja skoro nikad nije bilo duže od navedenog vremena. Kaže Lika Xxxani:"Živi život Ane, zajebi te post džanki folove.", naravno ne kažem da je Lika kriv za njen recimo polu recidiv, skoro recidiv, i ona je tad razmišljala slično kao on, krenula Ane da živi život, cap, eto belog, a za malo i žutog. Treba se pomiriti da se jednostavno ne može živeti u toj ranoj apstinenciji kao da se nikad nismo drogirali, ili kao da smo skroz stabilni ili čisti duže vreme. Ponavljam stoti put, dosada se mora u glavnom istrpeti, nikako se ne treba družiti sa tom ekipom gde ima eto samo brzina, brzine jaaako lako vrate čoveka na opijate. Treba se družiti povremeno, sa užim krugom ljudi, nikako sa nekom većom ekipom u kojoj ima droge.

Eto vidiš Jovana, može ti i ovde sa nama biti lepo, i korisno. Ja koji sam duže od tebe čist, ne idem u te ekipe gde ima droge, jer se pazim, i znam da bih mogao još uvek lako da se zaboravim i padnem.

P.s. Nadam se da ti ne smeta što te zovem "Jovana", hahaha, volim da pričam sa Jovanama.

[xxxana]

Xano, nemas iskustva sa psihijatrima i terapijama?

Imam, ali ne toliko,nisam nikad nesto dugo isla ugl. nisam postovala ni terapije,niti sam isla svojom voljom,jedne prilike kad sam pila ad. najduzi period koji sam isla je mozda oko pola godine i to je sve bilo silom i bilo mi je drugacije nego sad, jer sam gledala samo to da odradim zbog mojih

Da, kad te neko natera da ides to je onda druga prica, evo ja bas idem rado i osecam ogromno olaksanje svaki put kad napustim ordinaciju.

Ja ne tepem sa njom o gudri subu, nego o aktuelnim desavanjima i situacijama koje su mi se recimo desile i zasto sam reagovala kako sam reagovala... i tako polako krece. U sustini pricaj sta te trenutno nervira, muci, prija jer iza svega se ipak krije neka prica....

Ti imas vec razvijen odnos, a nisam o tom kopkanju desavanja tako razmisljala.. Hocu,pozvacu sl. sedmice

[xxxana]

Mene je mama slala na razgovore sa nekim psiholozima, i kod školskih psihologa, pa i u neke privatne ordinacije, pa me slala na razgovor i u policiju, u odeljenje za maloletničku delikvenciju, ali to ništa nije urodilo plodom, jer sam ja tamo išao, samo da bih mamu smirio. To je bilo krajem osmog razreda, i na leto 2001.-e, pred polazak u gimnaziju. Slala me i u toj mojoj gimnaziji kod psihologice, a ja se sa psihologicom združio. Ova isto varila, ali po nekad, samo me savetovala da ne pušim "Šiptara", nego domaćicu, i to ne često. Mada sam ja i ovu lagao kao da neću svaki dan.

Kad je Lika rekao da ja pričam gluposti, kao kakav post akutni sindrom krize, iliti PAWS, kao to ne postoji... Jbt, kakav čovek, neverovatno je kako ništa ne prihvata što drugi ljudi kažu, još ovo nije nikakva priča, to se zna da apsolutno postoji, bez ikakve sumnje, kod svih koji su se i malo duže drogirali. To nemaju samo oni koji su bili navučeni mesec, dva, tri, mada i kod njih to često hoće da se javi. PAWS je psihička kriza kod zavisnika, koja traje mnogo duže od fizičke. Ja lično sam se susretao sa anksioznošću, jakim rovcem/crvom, naglim promenama raspoloženja, depresijom, ali blagom, bezvoljnošću, sve do pre desetak dana sam se u glavnom budio u 4-5, nisam odmah ustajao iz kreveta, ali spavanja skoro nikad nije bilo duže od navedenog vremena. Kaže Lika Xxxani:"Živi život Ane, zajebi te post džanki folove.", naravno ne kažem da je Lika kriv za njen recimo polu recidiv, skoro recidiv, i ona je tad razmišljala slično kao on, krenula Ane da živi život, cap, eto belog, a za malo i žutog. Treba se pomiriti da se jednostavno ne može živeti u toj ranoj apstinenciji kao da se nikad nismo drogirali, ili kao da smo skroz stabilni ili čisti duže vreme. Ponavljam stoti put, dosada se mora u glavnom istrpeti, nikako se ne treba družiti sa tom ekipom gde ima eto samo brzina, brzine jaaako lako vrate čoveka na opijate. Treba se družiti povremeno, sa užim krugom ljudi, nikako sa nekom većom ekipom u kojoj ima droge.

Eto vidiš Jovana, može ti i ovde sa nama biti lepo, i korisno. Ja koji sam duže od tebe čist, ne idem u te ekipe gde ima droge, jer se pazim, i znam da bih mogao još uvek lako da se zaboravim i padnem.

P.s. Nadam se da ti ne smeta što te zovem "Jovana", hahaha, volim da pričam sa Jovanama.

Nisam ocekivala da cu nesto uzeti, cak nisam ni imala u planu da se zadrzavam, dosadno mi je kuci prosto..
Stvarno sam mislila da sam malo drugacije sagledala stvari,teoretski jesam,ali isti su mi neki osecaji i reakcije ostali u praksi, skoro kao nekad kad se nadjem u takvoj situaciji, jbg pogubim se, aj sto se pogubim u momentu, nego sam zbunjena, znas kad imas neki pravac u kom si krenuo i to po prvi put na ozbiljniji nacin i shvatis da se u stvari nisi ni pomakao nesto, aj sto uzeh,nego mi je isti osecaj i pre nego sto sam trebala da uzmem, ako me razumes
Ne smeta mi sto me zoves Jovana

[StopBup]

Mene je mama slala na razgovore sa nekim psiholozima, i kod školskih psihologa, pa i u neke privatne ordinacije, pa me slala na razgovor i u policiju, u odeljenje za maloletničku delikvenciju, ali to ništa nije urodilo plodom, jer sam ja tamo išao, samo da bih mamu smirio. To je bilo krajem osmog razreda, i na leto 2001.-e, pred polazak u gimnaziju. Slala me i u toj mojoj gimnaziji kod psihologice, a ja se sa psihologicom združio. Ova isto varila, ali po nekad, samo me savetovala da ne pušim "Šiptara", nego domaćicu, i to ne često. Mada sam ja i ovu lagao kao da neću svaki dan.

Kad je Lika rekao da ja pričam gluposti, kao kakav post akutni sindrom krize, iliti PAWS, kao to ne postoji... Jbt, kakav čovek, neverovatno je kako ništa ne prihvata što drugi ljudi kažu, još ovo nije nikakva priča, to se zna da apsolutno postoji, bez ikakve sumnje, kod svih koji su se i malo duže drogirali. To nemaju samo oni koji su bili navučeni mesec, dva, tri, mada i kod njih to često hoće da se javi. PAWS je psihička kriza kod zavisnika, koja traje mnogo duže od fizičke. Ja lično sam se susretao sa anksioznošću, jakim rovcem/crvom, naglim promenama raspoloženja, depresijom, ali blagom, bezvoljnošću, sve do pre desetak dana sam se u glavnom budio u 4-5, nisam odmah ustajao iz kreveta, ali spavanja skoro nikad nije bilo duže od navedenog vremena. Kaže Lika Xxxani:"Živi život Ane, zajebi te post džanki folove.", naravno ne kažem da je Lika kriv za njen recimo polu recidiv, skoro recidiv, i ona je tad razmišljala slično kao on, krenula Ane da živi život, cap, eto belog, a za malo i žutog. Treba se pomiriti da se jednostavno ne može živeti u toj ranoj apstinenciji kao da se nikad nismo drogirali, ili kao da smo skroz stabilni ili čisti duže vreme. Ponavljam stoti put, dosada se mora u glavnom istrpeti, nikako se ne treba družiti sa tom ekipom gde ima eto samo brzina, brzine jaaako lako vrate čoveka na opijate. Treba se družiti povremeno, sa užim krugom ljudi, nikako sa nekom većom ekipom u kojoj ima droge.

Eto vidiš Jovana, može ti i ovde sa nama biti lepo, i korisno. Ja koji sam duže od tebe čist, ne idem u te ekipe gde ima droge, jer se pazim, i znam da bih mogao još uvek lako da se zaboravim i padnem.

P.s. Nadam se da ti ne smeta što te zovem "Jovana", hahaha, volim da pričam sa Jovanama.

Nisam ocekivala da cu nesto uzeti, cak nisam ni imala u planu da se zadrzavam, dosadno mi je kuci prosto..
Stvarno sam mislila da sam malo drugacije sagledala stvari,teoretski jesam,ali isti su mi neki osecaji i reakcije ostali u praksi, skoro kao nekad kad se nadjem u takvoj situaciji, jbg pogubim se, aj sto se pogubim u momentu, nego sam zbunjena, znas kad imas neki pravac u kom si krenuo i to po prvi put na ozbiljniji nacin i shvatis da se u stvari nisi ni pomakao nesto, aj sto uzeh,nego mi je isti osecaj i pre nego sto sam trebala da uzmem, ako me razumes
Ne smeta mi sto me zoves Jovana

Naravno da shvatam sta pricas, to sto se tice tih osecaja i reakcija u odredjenim situacijama. Glavno je da ti shvatis da je jako malo vremena proslo da bi se ti osecaji promenili. Ti si uradila dobru stvar za pocetak, ali to nikako nije dovoljno jos da se kaze da je problem resen. Ne znam koliko znas ljudi koji su se stvarno skinuli. Moras malo gledati iskustva drugih, jesmo mi svi prica za sebe, ali imamo i te kako dosta zajednickog, narocito mi koji smo se drogirali. Ne mozemo se voditi samo svojim trenutnim osecanjem, mi koji smo se dugo drogirali. Nije se jos rodio covek koji je za 2 meseca i nesto resio problem u glavi posle visegodisnjeg drogiranja. Jednostavno ako hoces da resis problem stvarno, moras se suzdrzati od onakvih druzenja. Bez obzira sto ti krenes sa namerom kao necu uzeti nista, to se za cas promeni u toj ranoj apstinenciji, kao sto se i dogodilo. Jos jedna stvar, to ti nije nikakva sigurica sto eto konkretno u tom drustvu nema dopa, tebi moze za cas na kokainu da klikne u glavi da hoces da se spustis dopom, drustvu ces reci "odoh kuci", a otici ces na semu. Jos jedna stvar, kao da je kokain bezazlen, pa on vise sjebava mozak od dopa, samo sto je dop znatno veca navlaka. Druzi se sa uzim krugom ljudi, drzi se te drugarice sto se ne drogira, ako ne zna sve tvoje probleme, reci joj, reci joj da nikako ne sme da predlaze da idete tamo gde ima droge, jer ces lako pasti, nece ti ni ona uvek biti sigurica da neces uzeti, lako ces ti ako se istripujes uzeti krisom i pored nje, kao da ne znas kako je to lako izvodljivo.
P.s. Da li si uzela samo jednom, ili vise puta? Meni se nesto cini da je mozda bilo i dva puta, valjda gresim. Nije katastofa sto si uzela, bilo bi jako lose da nastavis, neka ti ovo posluzi kao delic u sklapanju svog mozaika koji za cilj ima zivot bez droge, samo znaj da ce te svako uzimanje vratiti mozda i mesec dana u nazad sto se tice oporavka, bez obzira sto nije dop ili bup, hemija u glavi za uspesan oporavak zahteva potpunu apstinenciju od svih droga. Plus je svako uzimanje brzih droga automatski i veliki rizik da se uzme i dop. Dop je takav, on uvek sebi pravi prostora u narkomanskim glavama, i uvek mu covek daje neku prednost i opravdanje. Ja sam pre 10 godina imao jedan za mene kritican period od nekih mesec i po dana. Drogirao sam se oko 3 puta nedeljno, opijatima, dopom ili trodonima, naravno i travom skoro svaki dan, plus pivo, kad sam resio da prestanem, prestao sam, imao sam nekoliko dana depresiju, slab san, i tako to, a ja sam nesvesno za sve to sto mi se desava okrivljivao trodone i travu, kao nije od dopa, ma dop ti je pravi ratnik, nije ni cudo sto su ga nazvali bas herion. Eto i ti kazes kako te je dop spasio ludila od brzina, jeste, resio ti je trenutno te probleme, ali te uvukao i u jos veci problem. Pravi spas bi ti bio da si tada shvatila svo zlo i apsurd drogiranja, izdrzala to stanje na suvo, i relativno brzo bi dosla k' sebi.

[xxxana]

Mene je mama slala na razgovore sa nekim psiholozima, i kod školskih psihologa, pa i u neke privatne ordinacije, pa me slala na razgovor i u policiju, u odeljenje za maloletničku delikvenciju, ali to ništa nije urodilo plodom, jer sam ja tamo išao, samo da bih mamu smirio. To je bilo krajem osmog razreda, i na leto 2001.-e, pred polazak u gimnaziju. Slala me i u toj mojoj gimnaziji kod psihologice, a ja se sa psihologicom združio. Ova isto varila, ali po nekad, samo me savetovala da ne pušim "Šiptara", nego domaćicu, i to ne često. Mada sam ja i ovu lagao kao da neću svaki dan.

Kad je Lika rekao da ja pričam gluposti, kao kakav post akutni sindrom krize, iliti PAWS, kao to ne postoji... Jbt, kakav čovek, neverovatno je kako ništa ne prihvata što drugi ljudi kažu, još ovo nije nikakva priča, to se zna da apsolutno postoji, bez ikakve sumnje, kod svih koji su se i malo duže drogirali. To nemaju samo oni koji su bili navučeni mesec, dva, tri, mada i kod njih to često hoće da se javi. PAWS je psihička kriza kod zavisnika, koja traje mnogo duže od fizičke. Ja lično sam se susretao sa anksioznošću, jakim rovcem/crvom, naglim promenama raspoloženja, depresijom, ali blagom, bezvoljnošću, sve do pre desetak dana sam se u glavnom budio u 4-5, nisam odmah ustajao iz kreveta, ali spavanja skoro nikad nije bilo duže od navedenog vremena. Kaže Lika Xxxani:"Živi život Ane, zajebi te post džanki folove.", naravno ne kažem da je Lika kriv za njen recimo polu recidiv, skoro recidiv, i ona je tad razmišljala slično kao on, krenula Ane da živi život, cap, eto belog, a za malo i žutog. Treba se pomiriti da se jednostavno ne može živeti u toj ranoj apstinenciji kao da se nikad nismo drogirali, ili kao da smo skroz stabilni ili čisti duže vreme. Ponavljam stoti put, dosada se mora u glavnom istrpeti, nikako se ne treba družiti sa tom ekipom gde ima eto samo brzina, brzine jaaako lako vrate čoveka na opijate. Treba se družiti povremeno, sa užim krugom ljudi, nikako sa nekom većom ekipom u kojoj ima droge.

Eto vidiš Jovana, može ti i ovde sa nama biti lepo, i korisno. Ja koji sam duže od tebe čist, ne idem u te ekipe gde ima droge, jer se pazim, i znam da bih mogao još uvek lako da se zaboravim i padnem.

P.s. Nadam se da ti ne smeta što te zovem "Jovana", hahaha, volim da pričam sa Jovanama.

Nisam ocekivala da cu nesto uzeti, cak nisam ni imala u planu da se zadrzavam, dosadno mi je kuci prosto..
Stvarno sam mislila da sam malo drugacije sagledala stvari,teoretski jesam,ali isti su mi neki osecaji i reakcije ostali u praksi, skoro kao nekad kad se nadjem u takvoj situaciji, jbg pogubim se, aj sto se pogubim u momentu, nego sam zbunjena, znas kad imas neki pravac u kom si krenuo i to po prvi put na ozbiljniji nacin i shvatis da se u stvari nisi ni pomakao nesto, aj sto uzeh,nego mi je isti osecaj i pre nego sto sam trebala da uzmem, ako me razumes
Ne smeta mi sto me zoves Jovana

Naravno da shvatam sta pricas, to sto se tice tih osecaja i reakcija u odredjenim situacijama. Glavno je da ti shvatis da je jako malo vremena proslo da bi se ti osecaji promenili. Ti si uradila dobru stvar za pocetak, ali to nikako nije dovoljno jos da se kaze da je problem resen. Ne znam koliko znas ljudi koji su se stvarno skinuli. Moras malo gledati iskustva drugih, jesmo mi svi prica za sebe, ali imamo i te kako dosta zajednickog, narocito mi koji smo se drogirali. Ne mozemo se voditi samo svojim trenutnim osecanjem, mi koji smo se dugo drogirali. Nije se jos rodio covek koji je za 2 meseca i nesto resio problem u glavi posle visegodisnjeg drogiranja. Jednostavno ako hoces da resis problem stvarno, moras se suzdrzati od onakvih druzenja. Bez obzira sto ti krenes sa namerom kao necu uzeti nista, to se za cas promeni u toj ranoj apstinenciji, kao sto se i dogodilo. Jos jedna stvar, to ti nije nikakva sigurica sto eto konkretno u tom drustvu nema dopa, tebi moze za cas na kokainu da klikne u glavi da hoces da se spustis dopom, drustvu ces reci "odoh kuci", a otici ces na semu. Jos jedna stvar, kao da je kokain bezazlen, pa on vise sjebava mozak od dopa, samo sto je dop znatno veca navlaka. Druzi se sa uzim krugom ljudi, drzi se te drugarice sto se ne drogira, ako ne zna sve tvoje probleme, reci joj, reci joj da nikako ne sme da predlaze da idete tamo gde ima droge, jer ces lako pasti, nece ti ni ona uvek biti sigurica da neces uzeti, lako ces ti ako se istripujes uzeti krisom i pored nje, kao da ne znas kako je to lako izvodljivo.
P.s. Da li si uzela samo jednom, ili vise puta? Meni se nesto cini da je mozda bilo i dva puta, valjda gresim. Nije katastofa sto si uzela, bilo bi jako lose da nastavis, neka ti ovo posluzi kao delic u sklapanju svog mozaika koji za cilj ima zivot bez droge, samo znaj da ce te svako uzimanje vratiti mozda i mesec dana u nazad sto se tice oporavka, bez obzira sto nije dop ili bup, hemija u glavi za uspesan oporavak zahteva potpunu apstinenciju od svih droga. Plus je svako uzimanje brzih droga automatski i veliki rizik da se uzme i dop. Dop je takav, on uvek sebi pravi prostora u narkomanskim glavama, i uvek mu covek daje neku prednost i opravdanje. Ja sam pre 10 godina imao jedan za mene kritican period od nekih mesec i po dana. Drogirao sam se oko 3 puta nedeljno, opijatima, dopom ili trodonima, naravno i travom skoro svaki dan, plus pivo, kad sam resio da prestanem, prestao sam, imao sam nekoliko dana depresiju, slab san, i tako to, a ja sam nesvesno za sve to sto mi se desava okrivljivao trodone i travu, kao nije od dopa, ma dop ti je pravi ratnik, nije ni cudo sto su ga nazvali bas herion. Eto i ti kazes kako te je dop spasio ludila od brzina, jeste, resio ti je trenutno te probleme, ali te uvukao i u jos veci problem. Pravi spas bi ti bio da si tada shvatila svo zlo i apsurd drogiranja, izdrzala to stanje na suvo, i relativno brzo bi dosla k' sebi.

Zqto sto nema heroina mi je i lakse kad je ona tu, jer ostale stvari ne gledam kao heroin i mogu da izblejim sa njom normalnom, a ovako kad svi nesto uzmu i ja tu kao sa njima str. nema sanse.. A za dop mi nista nije prepreka
Ljudi koji su se stvarno skinuli da ne uzimaju nista - ne znam,svako je na necemu