Skidanje s buprenorfina - pravilan način

[Genovezza]

Tamara, Frajla, naklon

Koristio sam bup on i off jedno 2-3 godine (obično kad prestane da mi deluje 0,5 mg ja prestanem dok mi se ne oporave receptori). Koristio sam uglavnom do septembra oko 1mg dnevno (poslednji put sam se čistio pre otprilike godinu dana (tako nešto 2-3 nedelje i kada su prestali svi simptomi na par dana, ponovo sam krenuo sa minimalnim dozama)), pa sam onda povećao na 2mg dnevno, zloupotreba (stidim se).

I pošto me je ošamućivao u poslednjih mesec-dva i nisam se ok osećao sa njim, više nisam želeo da budem zavistan ni od čega, rešio sam u novembru da krenem CT (mislio sam da kao inače mogu to, jer stvarno mi to nije ranije bio problem).

Pritisak mi je večeras bio 144 sa 88 i puls 95 (obično imam odličan i malo niži pritisak), ali ga inače ne merim, već privatim jezu kao takvu i čekam da prođe. Problem mi je u tome, da li će to da traje mesecima (kako čitam horor priče po stranim forumima) ili ću biti u stanju da se izborim sa tim u narednih par nedelja. Deluje mi da ide polako na bolje, ali je jako naporno, pogotovo kad se još i radi puno radno vreme. Ne pijem ništa za smirenje niti bilo šta adiktivno za bolove, eventualno diklofenak i vitamine, minerale, dobro se hranim, redovno pešačim, kupke i za spavanje melatonin....

Poučen prošlim iskustvima, nadao sam se da neće trajati mnogo duže od 2 nedelje, ali mislim da ovog puta jesto to malo veća doza nego što bih prihvatio kada bih počeo otpočetka, ali šta je-tu je. Glupo mi je posle ovoliko muke da se vraćam, baš mi je dosta i granične temperature i jeze i znojenja i kijanja i trešenja nogom i premeštanja po krevetu i odlepljivanja na poslu u sebi. Nisam depresivan, ali sam malo... isciman. Menjaju mi se raspoloženja često.

[Tamara86]

Sve to stoji, ali si 16dana cist, i imas zelju da budes cist, i ja msm da bi se simptomi fizicke krize trebali jos malo poceti povlaciti. Psihicku krizu, ili vracanje 'normalnom' zivotu nije tako jednostavno. Moraces se navici neko vrijeme na promjene raspolozenja, i sve ostalo, jer svako je individua za sebe, te nisu svakom iste ni krize, ni ono sto ide poslije njih. Mislim najozbiljnije da je super sto radis, vidjeces kad fizika prodje, da ce i tebi biti drago sto radis, a ne sjedis u kuci i dosadjujes se, kad fizika prodje, posao ce ti ublazavati potrebe za subom, jer neces misliti na njega toliko, ako si cvrsto odlucio da se skines. Ako ne mozes izdrzati vise, otidji kod doktora, posavjetuj se sa njim, ne znam da li bi ti antidepresiv pomogao? Frajla ti moze ispricati, a i mozda si procitao njene postove kako se ona skinula, i takodje je radila, i kako joj je sad, i sve. Ja jos ne mogu, nazalost, jer ja tek smanjujem. Pozz i javi se

[Frajla]

Genovezza,
0,5 mg suba nije za zanemariti jer je i to doza koja se itekako oseti tj ne osetis ti rad ali drzi organizam u normali i receptore. Za dve tri nedelje sto si bio cist pa se ponovo vratio subu ti govori da je dovoljno jak da se vratis njemu. Te tri nedelje nisu dovoljno za ciscenje receptora.
Ako si procitao Noelove postove on je 2 meseca cist ali se i dalje bori. Ti si u velikoj prednosti jer si ga koristio mnogo krace od nas dvoje pa bi trebalo biti lakse.

Najgore si prosao, treba biti svakim danom sve bolje
Ne znam da li mozes da nabavis neke tablete od doktora?
NAjefikasniji za pritisak i jezu je catapresan ali ne znam da li ga ima u Srbiji ako ne, vidi sa njim da ti da nesto za smirenje. Taj problem sa pritiskom sam imala i ja. Srce je htelo da iskoci i puls visok
Takodje razmisli o antidepresivima koji su nam neophodni u procesu oporavka receptora i neurotransmitera.
I da svaka cast sto uspevas da radis to je zapravo znak da si jak i da si resio da ga ostavis. I to ti moze biti od velike pomoci jer dodjes kuci izmoren i nekako uspes i da zaspis
Ajde drzi se

[Genovezza]

Dešavalo mi se da budem bez bupa i po mesec i više. Mislim da kada sam poslednjeg puta vodio dnevnik, posle 12. dana sam napisao da nema potrebe više da ga pišem jer sam skroz ok i sećam se da sam se hvalio da sam čist mesec dana. Ali kako sam samo demantovan ovog puta! Faktički se danas osećam kao tada 9. i 10. dana. Danas mi je 17. dan.

Melatonin je taj koji me uspavljuje poslednje 2 noći. Jako je dobar, pa moja preporuka za njega. Naravno budim se u 6, ali sam ok kada se probudim osim jeze. Imao sam 4 rivotrila na početku (prvih 2-3 dana), ali mi nisu pomagala nešto i lioresal imam 2-3 tablete, ali ga ne koristim (ni on mi nešto nije pomagao).

Mogu verovatno da se domognem skoro bilo čega, ali se trudim da ostavim receptore da se izbore sa tim. Znam da mi je ranije pomagao tramadol 50mg i koristio sam ga jednom nedelju dana, ali mi se čini da mi je on samo zamaskirao krizu i da je sve trajalo nedelju dana duže. Krajem 90ih sam bio navučen nekoliko godina na njih do otprilike 2003. ili 2005. nisam skroz siguran i skinuo se pre 10ak godina prilično bezbolno koliko se sećam (smanjivao sam doze Trodona do pola kapsule jer mi je postajao lek sve jači i jači iz nekog psihičkog razloga).

Xanax mogu da probam, ali je možda pametnije izgurati ovako do Nove godine, pa da vidimo šta će se desiti. Mrcvarenje - jeste, neizdrživo - nije. Inače ne koristim ništa osim bupa mnogo godina, pa ni travu i ovo sa bupom mi nikako nije trebalo. Ušao sam u to iz potpunog neznanja društva oko mene i mojeg. Mislili smo, legalno, radi, nema krize, sve super, samo teraj. Ja sam i prestajao 3-4 puta (gledao sam da se održavam na 0,25 i kada skočim do 0,5 mg i prestane da me radi, ostavljao sam i to bude neki period od 6-10 meseci),

Bup je đavo, stvarno. Molim sve koji planiraju da prestaju da to rade polako, a ne da prestaju sa 2mg iznenada.

PS: Na neki način mi je i drago što je ovako bolno, jer sam ranije znao da kažem sebi, pa ok, kad je ovako lako izgurati krizu, što bih se cimao, ostaviću kad baš budem morao. Ovoga puta, sećaću se dugo ovih 17 dana!

[noel]

Stari samo guraj dalje, najgore je prošlo, barem po mom nedavnom iskustvu...tih prvih dva tjedna je fizička kriza, sada bi to trebalo lagano popuštati... druga dva tjedna psiha krene jebat a tjelo je totalno bez energije, isto vrlo gadno bude ali izdrživo. Uglavnom, pri kraju si ne brini, još nekih dva tjedna i sve će biti bolje.

Super je što si izgurao sve bez puno pillseva... istina, tramadol bi ti pomogao, ali to je samo maskiranje simptoma i odužavanje krize (ja sam tako odradio nekoliko dana). Rivotril, Lorsilan, apaurin i dr. benzodiazepini ne pomažu baš, što si i sam iskusio...

Gledaj da spavaš što je više moguće, odradi vrele kupke smiriju živce, nastavi biti u pokretu...

Shvaćam kako ti je, imaš osjećaj da svakim danom postaje još mrvicu gore i da nema kraja... zajebana je ta kriza od bupa. Ali ponavljam, najgore je pri kraju, skoro pa si odradio čitavu stvar. Svaka čast, ne daj se zajebat sad pred kraj...

[Genovezza]

O, hvala, noel na podršci. Stvarno ti hvala što si se javio, znači mi to, jer sam poprilično sam u ovome u stvarnosti.

Mislim da kreće ta emocionalna kriza, ta anksioznost. Faktički, što sam više napolju i u pokretu to mi je bolje. Čim sednem da pogledam tuđa iskustva, tako se vrate svi simptomi u najgorem mogućem obliku i dođe mi da iskočim iz kože. Imam snage, ali još uvek one neke veštačke, kao kad si na spidu pa kad te on mrcvari onako (nikada nisam razumeo taj spid, meni je svaka kriza mnogo nalik vožnji lošeg spida).

Ipak sam još uvek bez anksiolitika, a koliko je to dobro, videćemo uskoro. Jedini strah mi je da ću odlepiti potpuno ili da će me srce izdati, ali ipak mislim da nisam baš toliko zaglibio i da se to samo mozak igra sa mnom.

Stvari koje su sada ok su:
Nema proliva,
Ne boli me kičma kao pre,
Čini mi se da mi se noge smiruju u većem delu dana, jer inače tresem nogama celog života, pa sam baš u poslednja 2 dana primetio tu razliku (i dalje tresem, ali ne baš non stop).
Mogu da spavam bolje od kada sam počeo sa melatoninom, a danas sam zaspao i preko dana na kratko.

Ostali:
Žmarci
Temperatura i znojenje
Anksioznost

Kada bi temperatura makar spala na jedan dan, baš bih se obradovao. Non-stop sam mokar a napolju duuuuvaaaa.

Proći će. Hvala vam na podršci, drugari!

[mandalay]

pozdrav
čitam ja vas tako i gledam kako je teško skidat se sa svačega.
a kako se skinuti od krive ljubavi? uz pomoć čega?
izgleda damo na suho..
simptomi su isti kao i kod vas, čime si pomoći?

[noel]

Proći će. Hvala vam na podršci, drugari!

Proći će naravno, dan po dan, a kad zagusti, sat po sat Ne daj se

[noel]

pozdrav
čitam ja vas tako i gledam kako je teško skidat se sa svačega.
a kako se skinuti od krive ljubavi? uz pomoć čega?
izgleda damo na suho..
simptomi su isti kao i kod vas, čime si pomoći?

Hm, zanimljiva usporedba. Zapravo, nedavno sam slušao predavanje Terencea McKenne gdje je napravio usporedbu krize od heroina i puknute ljubavi. Ako ste ikad bili u velikoj ljubavi, baš baš velikoj... i to pukne, na ovaj ili onaj način, naglo, iznenada... "Srce počne da boli", točno osjetiš strašnu bol u prsima, srce lupa, znojiš se, nervozan si, ne spavaš... mnogo je sličnih simptoma s krizom. Odjednom, naglo nam je ukinuta "kemikalija" ljubavi, mozak i tijelo ne znaju kako funkcionirati... kao kad đaner ostane bez potrebnog naleta dopamina. I to traje, ta ljubavna "kriza" ne prestaje nakon jednog ili dva dana, to baš traje... možda par tjedana, možda mjesec dana baš gadno bude. I onda kreće oporavak organizma, uči se živjeti bez te supstance (osobe), kažu ljudi "vrijeme liječi".... U svakom slučaju zanimliiva usporedba, nešto za razmišljanje.

[mandalay]

hvala, Noel, jako dobar odgovor. i znala sam nekako da ćeš ti shvatiti srž, jer mi se činiš nekako dubokopromišljajući, a i patnja ti nije strana, kao ni nikome na ovom forumu.
da, dok sam čitala o vašim borbama i recidivima, pronašla sam se skroz, samo što se ja ne borim s opijatima.
vi imate te supstance koje odbrojavate unatrag dok vam ne bude bolje, a ja da bih se "skinula" s ovoga moram dobro paziti da ne zaglavim na sredstvima koja privremeno donose zaborav.
čini se da je ljubav, odnosno njezin nedostatak, ono što nas uvaljuje u psihičke i emocionalne probleme. i da mi se zaljubit u sebe onako zaprave, onda mislim da ne bih ni trebala nešto ili nekoga da me spasi...