Zdravo drugari.
Svašta se izdešavalo dok nisam svraćala ovde. Ko zna zašto je to dobro.
Za slučaj da nekog zanima, ja ovih dana baš nešto nisam dobro. Malo mogu da zahvalim svom izboru – natovarila sam se kao magare i sad vučem i kukam. Ko mi je kriv – tražila sam… I ja se ovih dana osećam tužno i prazno. Ponekad beskorisno. Jebi ga, mora to tako?
Luna – htedoh da ti kažem da si ti super lik. Ponekad dok te čitam imam utisak da te znam sto godina. Šteta što nismo bliže, bila bih srećna da mogu da te imam offline za prijatelja.
Omare, druškane, nemoj se zezaš sa tom idejom vezanom za Novu godinu. Šta će ti to? Šta će ti ta zajebancija? Čoveku je ponekad u životu dovoljan samo trenutak slabosti da se skroz sjebe. Nemoj. Glupo je da u vetar baciš sav trud, veru i energiju koju si do sada uložio.
Sanela I Mustafa, radite dobru stvar. Nemojte se obeshrabriti.
Vlado – iz vrlo iracionalnih razloga od samog starta verujem u tebe. Meni je tvojih 113 dana jedini logičan sled stvari. Ekstremno ponosna (?!), šaljem ti do poslednjeg svaki atom moje energije da istraješ i dalje i nikada, nikada, nikada ne posrneš. Ko Kalimero
Palefaced, ako kojim slučajem čitaš, žao mi je ako sam te uvredila.
Katarina, de si bre Katarina?
Zvrky, moj poziv da te vodim na kafu I dalje stoji?
Sad odoh da spavam.
