strah od recidiva

[inesz]

Ne dam se...drzim se,moram ,sta cu,nemam izbora.Prozvakat,izdrzat i proci ce....!!!
Hvala....

[Dreamer]

Neću da nastavim psihoterapiju jer će mi dati lekove. Neću da pijem lekove..

Hej, anfakabl, psihoterapeuti nisu psihijatri i oni ti ne propisuju lijekove. Njihov alat za rad je razgovor i tvoja volja za promjenom. U Zg imaš sigurno puno psihoterapeuta s kojima možeš probati. Ako ti prvi ne odgovara nađeš drugog. Sve dok ne nađeš nekog s kim ti je ugodno pričati....

Sanela, znas sta se meni desili sa psihoterapeutom? Neces mi verovati, ni ti ni iko drugi, ali nemam razloga da lazem.

dodjem ja vec negde 3, 4 put i ona meni, mrtva-`ladna kaze:"Pa ti dobro izgledas (u fazonu lepa si), kakav ti uopste problem mozes da imas?"

Zamisli!


Vise se nikad nisam vratila

[Dreamer]

Ja sam svoju ispovest davno napisala....
zato je necu ponavljat,mogu samo rec da sam bila ovisnik 3 god i zadnjih 5 se lijecim,i u tih 5 god sam opet krenula u taj pakao nekih 5 puta otprilike,ali kratko je trajalo.Bila sam drukcija nego danas,mladja,mogu rec da mi se pogled na H.promjenio i da sam stvorila u sebi neku odbojnost...danas imam prelijepu obitelj,sretna sam...
Ali....u meni taj strah koji dodje s vrem na vrijeme da cu opet kad tad osjetit zudnju,da cu mozda jednog dana nekog srest,da cu bit labilna,mozda taj dan nesretna,sa novcem u dzepu,da ce se ne daj boze mojim bliznjima nesto dogodit i da necu bit dovoljno jaka..
Nije to cest osjecaj straha ali pojavi se ,pogotovo kad cujem da je netko cist 2,5,10 god i opet krene u taj zivot..zasto? Jeli i vama tako,jeli vam dodje ikad strah da se to zlo moze vratit u vas zivot ma koliko stabilan bio?Vidim boje,osjetim mirise,uzivam u setnjama,kavama,sa svojom obitelji,prijateljima,imam dr stil zivota...Ali ali....ja cu vjecno bit ovisnik.na zalost.i moram se nosit sa tim cijeli zivot.Apstiniram dugo ,nije mi tesko,ali me zanima dali cu i za 10god osjetit taj strah ?..A mozda je i doza staha dobra,da se znam nosit sa zudnom,ako ikad dodje..........

Potpisujem sve, sve sto si napisala i mene muci. I praticu ovu temu da bih iznova i iznova dolazila do odgovora. Ne znam gde zivis ali anonimni narkomani najvise mogu pomoci po ovom pitanju.

[SuperSynthetic]

Ima jedna stvar u vezi lecenje, koju bih mogao ovako da definisem. Vreme ne leci narkomaniju. Neko moze biti cist i 5 godina, pa da ne bude izlecen. Lecenje je proces koji narkomana dovodi ne samo do promene nacina zivota, nego i potpune promene licnosti. Taj proces moze da se odvija na razlicite nacine, kroz razne vrste lecenja, a rezultat je promenjena osoba, koja vise nema zelju za drogom i koja je spremna da se suoci sa zivotnim problemima.

Mislim da su to zablude. Nemoguce je pobeci od sebe. To sam, sto sam. Takvog me je Bog stvorio. Nije me stvorio kao zavisnika. Moze se poverovati u pricu da je moguce nanovo izgraditi sebe. Izgraditi sebe po nekom programu, religiji ili izgraditi sebe onakvim kavi bi ustvari voleli da budemo. Isto smo to radili i dok smo se drogirali. To pije vodu samo za neko odredjeno vreme. Isto kao i droga. Posle tog nekog vremena ono moje pravo bice opet izbije na povrsinu i sta onda? Jedino ti ostaje da prihvatis sebe onakvim kakv stvarno jesi.
Jedino je moguce naci u sebi onaj prekidac koji ima samo dva polozaja, a to su + i -. Pazis jednostavno da ti prekidac uvek stoji na + i to je to. Bogu se jedino treba moliti da nadjes taj prekidac ali on ga za tebe nece okretati ni na + ni na -, to svako mora sam da radi i pazi. Jedino nam je iz tog razloga Bog i dao slobodnu volju. Ima i specijalnih rezima rada kada mozda treba drzati prekidac na -, a da krajnji rezultat bude +. Jbg. visa matematika.

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=sZg6tbb53WM[/youtube]

[anfakabl]

Ok, ne možeš pobeći od sebe. Ali možeš pobeći od obrazaca ponašanja koji te vode u propast.
Meni npr. na Bajakovu, kada ulazim u Srbiju i vozim ka NS u glavi zazvoni zvono. Pokrenu se točkići i ubrzo rade savršeno, kao da nisu već počeli rđati.
U određenim delovima grada osetim fizičku bol, mešavinu želje za dopom i užasa zbog toga.
To je teško sranje. Kada ne uradim, bežim u ZG nakon 24 sata, očajna što nisam završila. Prođe, ali me žešće ispomera.
Tako da...ne idem. U moj grad, na majčin grob, u moj stan.
Kao što rekoh, baš sam zajebala stvari.
U novoj sredini sam stvorila novi život, ne rizikujem, trudim se iz sve snage da izbegavam bilo kakve dodire sa "tamnom stranom".
Volela bih da sam ok, da sam čvrsta i odlučna, da mogu da se rasplinem od zadovoljstva u "lakoći postojanja". Uvek

[SuperSynthetic]

A ti si iz NS. Lep je to grad...nisam mislio nista lose na onom topiku o sexu, malopre.
U zagreb isto odem relativno cesto. Bas sam bio pred novu godinu za katolicki Bozic. Sve su to gradovi koji mene nekako vuku da se uradim dopom ukljucijuci i Bec posebno.
Beograd je tamo u vreme stare Jugoslavije bio isti kao i Zg. ali se onda nekako promenio. Sada je to potpuno drugi grad koji je dobio na brzini i ovde uopste vise nije fora da se radis dopom. Ovde je mnogo zesce uraditi se cocom ili bar speedom ako uopste gradovi mogu tako da se posmatraju. Posto mi nije tesko da se ne uradim brzalicama samim tim mi nije ni tesko da ostanem cist iako je ovo moj grad gde me mnogi znaju, zovu, pitaju, nagovartaju itd.itd...
Cini mi se da sam danas opet postao centar svemira. Sa svojom savrsenom gravitacionom silom, koju samo ja mogu da proizvedem drzim sve ostale planete u savrsenom redu i poredku. Sve znam. Njbolji sam. Zar ne? Recidivirao sam, a da nista nisam uzeo. Zivot je cudo.

[Zona Sumraka]

djes' ba Kundera

[SuperSynthetic]

Evo skinuo sam se i postao Bog. Cini mi se da nesto nije u redu. Da li da se ipak uradim majku mu jebem?

[Dreamer]

Evo skinuo sam se i postao Bog. Cini mi se da nesto nije u redu. Da li da se ipak uradim majku mu jebem?

Ne! ne danas