strah od recidiva

[inesz]

Ja sam svoju ispovest davno napisala....
zato je necu ponavljat,mogu samo rec da sam bila ovisnik 3 god i zadnjih 5 se lijecim,i u tih 5 god sam opet krenula u taj pakao nekih 5 puta otprilike,ali kratko je trajalo.Bila sam drukcija nego danas,mladja,mogu rec da mi se pogled na H.promjenio i da sam stvorila u sebi neku odbojnost...danas imam prelijepu obitelj,sretna sam...
Ali....u meni taj strah koji dodje s vrem na vrijeme da cu opet kad tad osjetit zudnju,da cu mozda jednog dana nekog srest,da cu bit labilna,mozda taj dan nesretna,sa novcem u dzepu,da ce se ne daj boze mojim bliznjima nesto dogodit i da necu bit dovoljno jaka..
Nije to cest osjecaj straha ali pojavi se ,pogotovo kad cujem da je netko cist 2,5,10 god i opet krene u taj zivot..zasto? Jeli i vama tako,jeli vam dodje ikad strah da se to zlo moze vratit u vas zivot ma koliko stabilan bio?Vidim boje,osjetim mirise,uzivam u setnjama,kavama,sa svojom obitelji,prijateljima,imam dr stil zivota...Ali ali....ja cu vjecno bit ovisnik.na zalost.i moram se nosit sa tim cijeli zivot.Apstiniram dugo ,nije mi tesko,ali me zanima dali cu i za 10god osjetit taj strah ?..A mozda je i doza staha dobra,da se znam nosit sa zudnom,ako ikad dodje..........

[saša-ex]

Ima jedna stvar u vezi lecenje, koju bih mogao ovako da definisem. Vreme ne leci narkomaniju. Neko moze biti cist i 5 godina, pa da ne bude izlecen. Lecenje je proces koji narkomana dovodi ne samo do promene nacina zivota, nego i potpune promene licnosti. Taj proces moze da se odvija na razlicite nacine, kroz razne vrste lecenja, a rezultat je promenjena osoba, koja vise nema zelju za drogom i koja je spremna da se suoci sa zivotnim problemima.

[anfakabl]

Ima jedna stvar u vezi lecenje, koju bih mogao ovako da definisem. Vreme ne leci narkomaniju. Neko moze biti cist i 5 godina, pa da ne bude izlecen. Lecenje je proces koji narkomana dovodi ne samo do promene nacina zivota, nego i potpune promene licnosti. Taj proces moze da se odvija na razlicite nacine, kroz razne vrste lecenja, a rezultat je promenjena osoba, koja vise nema zelju za drogom i koja je spremna da se suoci sa zivotnim problemima.

Tako je.
Slažem se sa Saletom, ali ne znam kako da dođem do cilja. Nisam navučena već dugo, ali si uopšte ne verujem.
Još u meni ima bolesti, osećam to, ponekad svakodnevno. Ne smem da radim neke stvari koje su ljudima normalne jer će me to vratiti u ovisnost.
Neću da nastavim psihoterapiju jer će mi dati lekove. Neću da pijem lekove.
Ne znam kako da vratim staru sebe, mada me ta i dovela do pakla sa heroinom.
Ne znam ništa.
Živim, ne drogiram se. I plašim se sebe. Uvek na oprezu.
Ne vidim drugi način osim prihvatanja tog pritiska.
Sve najbolje ti želim.
Imaš bebicu, nema opuštanja.

[Fela Kuti]

Ne znam šta da ti kažem a da ne zvuči prepisano od Anfakabl?
U svakom slučaju, strah će vremenom svakako biti sve manji, ali oprez će zauvek morati ostati prisutan.
Inače... deja vu. Svako dobro...

[inesz]

da,citav zivot na oprezu...da se ne dosulja negdje iz mraka i ulovi me...
ponekad zaboravim sto sam bila,a onda se sjetim,vrati me osoba,miris,trenutak..
ipak u glavi treba rijesit situaciju i onda je lakse..
stalno sam gledala tko se drog.danas gledam one koji su se skinuli,godinama,i dobro su.
i da,istina,to je izljeciva bolest i vrijeme ipak pomaze ,bar malo,jer sto vise odmice to vise postajemo ova osoba koja smo sada,bolja,pametnija,iskusnija ..i svijesna da nas H.tjera u propast.

[sanela]

Neću da nastavim psihoterapiju jer će mi dati lekove. Neću da pijem lekove..

Hej, anfakabl, psihoterapeuti nisu psihijatri i oni ti ne propisuju lijekove. Njihov alat za rad je razgovor i tvoja volja za promjenom. U Zg imaš sigurno puno psihoterapeuta s kojima možeš probati. Ako ti prvi ne odgovara nađeš drugog. Sve dok ne nađeš nekog s kim ti je ugodno pričati....

[anfakabl]

Ma Sanela, ja sam to iskustveno obuhvatila...zamisli meni isfura, dok pričam sa psihologom, on me upućuje na psihijatra...zatečen...pa to me sjebalo više nego išta. Ono, pa ja sam samo za psihijatriju, nema mi pomoći
Ma ok, nije mi to bila tragedija, postupila sam po preporuci, ali neću da pijem lekove. Pa jbte...kapiram da mi je farmakoterapija kao dodatni teg na vratu.

[sanela]

Ma Sanela, ja sam to iskustveno obuhvatila...zamisli meni isfura, dok pričam sa psihologom, on me upućuje na psihijatra...zatečen...pa to me sjebalo više nego išta. Ono, pa ja sam samo za psihijatriju, nema mi pomoći .

Ovo se isto desilo mojoj prijateljici (koja nije imala problem s ovisnošću, nego s traumom iz prošlosti, ali nije htjela nikakve lijekove) i nakon 18 godina od traume ode kod psihologa (jer je imala problema sa odnosima s ljudima oko sebe, posebno s muškarcima), a ova je pošalje psihijatru i preporuči antidepresive. Ona se skroz sjebala. Onda se odluči otići privatno kod druge psihoterapeutice i oduševi se s njom. Ide sedmično već više od mjesec dana i jako joj pomaže. Tako da... probaj ponovo.

[tamarra]

Ovo se isto desilo mojoj prijateljici (koja nije imala problem s ovisnošću, nego s traumom iz prošlosti, ali nije htjela nikakve lijekove) i nakon 18 godina od traume ode kod psihologa (jer je imala problema sa odnosima s ljudima oko sebe, posebno s muškarcima), a ova je pošalje psihijatru i preporuči antidepresive. Ona se skroz sjebala. Onda se odluči otići privatno kod druge psihoterapeutice i oduševi se s njom. Ide sedmično već više od mjesec dana i jako joj pomaže. Tako da... probaj ponovo.

Različita su iskustva ali je zajedničko to da ne treba stati kod prvoga. Uvijek treba tražiti drugo, treće mišljenje.
Moja prijateljica (nema problem s ovisnošću) je išla kod psihologa, psihoterapije i ostalo, ali je to napravilo još veći nered u njenoj glavi i dovelo do toga da radi stvari koje su je iskreno uplašile. Na kraju je otišla kod psihijatra koji je već kod prvog susreta odgonetnuo u čemu je problem (jer je psihjatar, a ne psiholog, bavi se težim oblicima stanja). Pošto je bila jako loše, pila je ljekove neka dva tri mjeseca (iako joj se to nije sviđalo i bila je protiv toga), kasnije joj je smanjio terapiju, sada ne uzima ništa ali odlazi kod njega redovno na kontrole. Shvatila je i zbog čega su lijekovi u početku bili neophodni.

Probaj ponovo. Nađi nekoga stvarno dobrog i uloži svaki svoj atom u proces jačanja.

[outlow]

ciao inesz,
mislim da te kontam o cemu pricash.
stvarno je kriterio uvjek drugaciji i svaka osoba ili ti ovisnik je drugaciji,ali to neshto shto je generalno ostaje.stimulansi ce uvjek postojati.ja sam cist skoro dve godine i josh uvjek sam u programu shto mi na neki nacin daje sigurnost,dva puta sedmicno analitike i ponekad psiholog,mada mogu da radim shta hocu i zivim kako hocu.kompromis sa ljudima oko mene je minimalan ali moj kompromis sa zivotom koji hocu da zivim je veliki i ozbiljna stvar.bojim se i ja.bojim se u nekim situacijama,naravno rizicnim,u koje se obicno sam i uvalim.mislim,hocu i ja da zivim,da izadjem,party,zezanje i to.do sad nisam nikad radio to bez droge ali mislim da je sad vrijeme da naucim ili da pokusham.nisam spreman za jedan miran zivot u totalnuj apstinenciji,moram naci alternativu,kick,jebiga puno stvari mi se svidja,neki moji hobiji npr.muzika,tamo su svi opaljeni i stalno se nalazim u situaciji gdje se svi necim rokaju.medjutim,svjestan sam u svakom momentu mog problema tako da negubim realnost.pazljivo sa stimulima,rizicnim situacijama i to.uvjek i u svakom momentu(takodje nakon puno godina),treba biti svestan situcije u kojoj se nalazimo.necu se drogirat,necu to i necu ovo a ostale stvari koje se desavaju,jebiga,deshavaju se svima pa i "normalnim ljudima".pogledaj,zbog cega ti se desheva da na taj nacin razmishljash o heroinu?cemu ta mentalna rekreacija?
nemoj nikad zaboraviti ko si!mislim da je strah dobar,ne pretjerano,sjeti se kako je prije bilo dok si se drogirala,nikad nezaboravi.mozak brzo zaboravi loshe stvari i pocne da kopira ljepe stvari.jebiga,tako pao grah.
danas se isto tako necu drogirati
hajd nedaj se ines,generacijo