Vaša iskustva, pitanja u vezi sa terapijom "održavanja" - metadon, buprenorphine... Pišite ovdje o svojoj borbi sa ovisnošću, svakodnevnim iskušenjima i problemima s kojima se suočavate.
Zmaj wrote:Ne znam Voyageru kada si video te likove u Drajzerovoj da cekaju Metadon
Nije bitno ni kada, ni gdje, može biti jučer ili prije deset godina. Može biti u Mostaru, Beogradu, Splitu, Firenci... Svugdje je isto.
Svugdje ima svakavih - onih koji se pridržavaju terapije i ide im dobro, onih koji je se pridržavaju i izgledaju i "normalno" i "nenormalno". Onih koji je se ne pridržavaju i izgledaju ko Jeremija iz Alan Forda, a i onih koji su povazdan na heroinu i heptanonu a za njima sve miriše.
Ovo zmajevo iskustvo, vrlo dobro opisano, je samo dotaklo ono o cemu treba da se prica ovde. Hvala ti sto si se otvorio i zelim ti mir.
Zasto kad nam je sve dobro u zivotu, uzmemo ponovo?
Svakako nas ne leci ni to sto imamo dobar auto, vezu, posao, a ni lekovi. Sta je ono u nama sto "moramo" da unistimo!?
Zaista se ne obracam zmaju, ali podseca me puno na mene i price koje sam cuo do sad. Moje iskustvo je pokazalo da nisam imao zelju da se uradim kad mi je bilo lose, tad sam imao zelju da izadjem iz sranja. Ali naprotiv, kada sam dobro, ja prosto ne umem da dozvolim sebi da osetim sve one lepe stvari i onda trazim nesto destruktivno da unistim, satrem i sve ono dobro nestane, pa da mogu da se samosazaljevam na miru i da trazim drogu kao resenje. Ali to resenje ne radi. I toga moram da se podsecam svaki dan, dokle god sam ziv.
Ja sam bolestan od bolesti koju mogu samo neprekidnom cistocom i neprestanim radom na sebi da drzim tamo gde jeste. Treba da radim najbolje sto mogu, pa cak i ono sto mi se ne svidja. Nema tu neke logike, ali zar drogiranje ima?
Sa druge strane, kad pogledam moj avatar shvatam da sam zaista krenuo putem kojim se redje ide. Zivot ima smisla i ne bi se menjao za ono sto me vodi tamo gde jedino nisam bio, na groblje, a ne bi ni na poluzivot, gde ne mogu da osetim sve ono sto mi je dozvoljeno da osetim...
Kada bi me neko pitao da li zelim lagodan ili sretan zivot, znao bih sta da odlucim!
Lako je prutu da se sokoli, dok bije decu njega ne boli.
ja kad pogledam tvoj avatar svaki put pročitam "hepi džojus free", sa velikim smajlijem pride
Ta priča kad si dobro, pa ne znaš šta ćeš drugo već da sjebeš sve, mi je vrlo poznata. Ne bih ja to nazvala potrebom za samosažaljevanjem, to mi je prebanalno, obuhvatiću osećanja u jednoj reči - antiklimaks.
Većini ovde vrlo poznato. Na tome treba raditi i iskopati se, da ne sačeka opet iza ugla.
ja kad pogledam tvoj avatar svaki put pročitam "hepi džojus free", sa velikim smajlijem pride
Ta priča kad si dobro, pa ne znaš šta ćeš drugo već da sjebeš sve, mi je vrlo poznata. Ne bih ja to nazvala potrebom za samosažaljevanjem, to mi je prebanalno, obuhvatiću osećanja u jednoj reči - antiklimaks.
Većini ovde vrlo poznato. Na tome treba raditi i iskopati se, da ne sačeka opet iza ugla.
Ja sam iz Beograda, Novosadisti koriste dzojuse
Btw mislio sam na drugi deo avatara koji jasno kaze da nisam vise opasan po drustvo. Ko me ...e kad nisam jasan. Ali drago mi je da si formulisala jednom recju komplet reci koje pocinju na samo a imaju negativan prizvuk. Osvescivanje toga je pravo malo otkrovenje. / vuk je expert u tom delu - iskoristicu pomoc prijatelja... ako zeli.
Razgovor o tome je mnogo korisna stvar. Uvek kada sam razgovarao sa nekim ko me kapira, uspevao sam da skinem deo one paucine poricanja, koja me je uvek drzala u opasnosti da zanemarim sve lose sto mi je drogiranje donelo i pozelim da uzmem samo "jos" jednom.
Lako je prutu da se sokoli, dok bije decu njega ne boli.
Sjecam se kad sam jos bila na dopu da sam tada cula za neke starije brijace koji su bili na odrzavanju, tako oko 1520 ili mozda cak i malo vise hepova...tada,u Hrv.mi se to cinilo kao najgora solucija.
Onda sam dosla u austriju i nastavila brijati i zivjeti u iluziji da cu od ponedjeljka pustiti dop i na suho se skinuti i ostati cista till end of my life....mu best friend je tada bila vec malo duze vrijeme na metdonu.ona,udata za uskopljenog austrijanca,njegova familija strogo protiv nje a kamoli droge,i tako mi sjedimo u kaficu i ona mi prica istinu i otvara oci da sam blesava ako mislim da mogu od danas do sutra pustiti drogu i tek tako ostati cista.da su mi potrbne terapije i doktori i medicina da bi postala stabilna i postala cista...ona je tada bila na nekih 12,15mg metadona.
ja sam bila skoro 0godina na dopu ali nisam imala grama mozga o skidanju i terapiji i kako je to ipak malo teze i nije tek tako,od ponedjeljka cu biti cista ako se sjebem znaci da sam slaba i nisam karakter i ne znam nista ni o cemu. njene rijeci su mi otvorile novi svijet
do tada sam lagala sebe,a trebala sam znati i svog tada decka da cu sutra i prekosutra sve zavrsiti i da je to zadnja petica ili desetka ili sta vec
Otisla sam u centar i stvarno potrazila pomoc i terapiju....doktorima je u cilju da nas maknu sa ceste i svega sta ona nosi...kriminal, kradja,varanje,prevara, prostitucija....
Sad sam na terapiji, stabilna sam...Kad sam kod doktorice i pozelim i predlozim da bi mi mozda mogli svo to odrzavanje ubrzati ona kaze da je ovo ok i neka se ne forsiram i da si ne zelim raditi medvedju uslugu i neka sve to bude po malo...svako tolikop se nadje novi razlog za po malo...ili,problemi u porodici,ili poslovni problemi ili emotivni pa ide spika joj,ajde prvo rijesi to pa ako sve prodje ok i ti si i dalje stabilna onda cemo ici dolje po malo...........jednom sam ju pitala koji to oni uspjeh imaju i kako ona postupa sa pacijentima koji dodju sa plavim ustima (od sumnobena koje se cuclaju da bi bolje te ubile i da si stond),koji kljucaju i balave i koji su urokani ko svinje.....ona kaze da im je cilj da smo se mankli s ceste i kriminala i da oni smatraju uspjelom ako je netko duze vrijeme,mjeseci ili dao bog pola godine ili jack pot godinu stabilan bez droga,da je to neki njihov krajnji cilj a ako se netko nekim cudom skine to je kao da su dobili oscara...
Zelim reci da je sve na nama samima...doktori rade po svojoj semi,njihova rukovanja i osmjesi su lazni, uspjeh je jako relativan a sve je do nas i onoga sta je nama krajni cilj...kojim nacinom zivota zelimo zivjeti...sto si sami zelimo...kkvo sutra
nitko te ne tjera
ovdje su sretni da im se pozalis i da ti daju jos koji recept za neki pils i oni smatraju da su obavili svoj job
Ja svoje zelje i ciljeve drzim za sebe i imam ih ispred ociju,ne zelim e zaliti i trazitiii pomoc jer je sva pomoc u meni i sve sto trebam je vec u meni
ne zelim braniti ni terapiju ni komunu,mi sami donosimo svoje odluke i zivimo po njima
ali,treba ostati krajnje iskren
Kad bih barem znala tko sam zapravo, prestala bi se ponasati kao ona za koju se smatram da jesam, a kad bih se prestala ponasati kao ona za koju se smatram znala bih tko sam.
