Jel to do mene ili do njih?
Da li da ih pritisnem malo da bi mi pisali ili da ih pustim da citaju iz prikrajka!? A sto ne moze svet da se ponasa onako kako ja zelim?! A sta ja zelim? Jel isto kad ja pozelim danas i sutra promenim zelju? U jeee, vidim polako se stvara kvorum, koji ce da izglasa ono sto njemu odgovara, u mojoj glavi.
Nekad je ta skupstina dobronamerna, ali uglavnom izglasa nesto da mi zasere zivot.
Eto tako, sad mi je dobro u zivotu, sve mi je potaman, a glas u glavi kaze, e a mogo bi sad da napravis neku dramu, neku semu, neko ludilo. :axe:
Ne mora droga, al moze nesto drugo.... na primerrrr:
Doslo je prolece... konacno, gomila ljudi hrli ka Adi, jutros procitam cak 80.000 ljudi je bilo za vikend na poznatom Beogradskom okupljalistu. Ako je verovati statistici u Srbiji ima 1.5 puta vise zena nego muskaraca. Od 80.000 ljudi to mu dodje oko 50.000 zena. Oduzmimo decu, 20.000, oduzmimo matore bake, 8569 (jedna je umrla), oduzmimo one koje su srecno udate (ima i takvih) oko 5.000, oduzmimo one koje su u vezama, jos 5.000, oduzmimo one koje ne odgovaraju kriterijumima (ko da ja imam kriterijume) 5.000, koja cifra ostaje? Cek da sracunam, sad cu dodjem... Posle jedno 2 sata razmisljanja i racunanja dosao sam do zakljucka da je u trenutku dok sam ja boravio na Adi bilo oko 6.500 slobodnih i pozeljnih teta. Realno.. Ali...
Idealan trening za moju bolest...
Naravno ovo je samo primer "POCETNOG" ludila, sve dalje "radnje" i zaplet nema nikakve veze sa realnoscu i stvarnim svetom. Ali meni to pocinje da izgleda kao da se desava upravo sada i da sam ja glavni glumac u svemu tome. Sve stvari se odvijaju neverovatnom brzinom, od upoznavanja, preko kumstva i neverstva, odmora na Maldivima, petoro dece stizemo do advokata za razvod braka. I tako bar 10 (do 160) puta u toku dana. Potpuno me iscrpe takve misli, opsesije, ludilo. Potpuno nerealno... Ali
Ono sto danas ne moram da radim je da se ponasam po svojim opsesijama, mogu da podelim svoje misli sa nekim kome verujem, ili da sednem da pisem, mogu da odlucim sta cu da radim. Ne mogu da promenim mozda misli ili osecanja, ali mogu postupke. Mogu da odsedim na toj Adi, odgledam te neke filmove i da popijem svoju kafu bez da narucim pivo ili nazovem dilera ili bez da ustanem i ucinim ono sto mi moja blesava glava predlaze. Mogu da se okrenem i da uzivam u pogledu na svog sina kako skace po igralistu sa ostalom decom. (U ovom trenutku u igru ulaze i majke sa maloletnom decom u igru
)Ne vredi... odustajem... idem da radim nesto pametnije... ne ide mi danas... ne moram nista da radim... i lepo mi je zbog toga...
