Kada vidim ovakav sajt, ne znam sta da mislim. Da radim.
Dobijem poriv da se tu kao otvaram i sta ne... onda stanem, raazmislim i sve mi to zvuci smesno.
Sta ce te mi vi reci sto vec ne znam? Kako ce mi pomoci da vam pricam price kroz koje ste i sami prosli?
Inace, kul sam 7 meseci, imam 22. god, zizu sam istrpeo na suvo. na horsu sam 6g. Pijem rivotril kada je bas lose.
Otkrijem sajt i kao wow, super, ali ne moze meni pomoci niko do mene licno.
Taj osecaj uzaludnosti ubija.
I kapiram poruke tipa super, drzi se, tesko je itd, ali su mi smesne.
Znam da je tesko i drzim se najbolje sto mogu.
Pa ipak, pisem.
svejedno
Moderator: sanela
Hey,
ja sam ovaj forum pronasla jos odavno,mnogo odavno,dok sam jos bila narkomanka,na horsu. Tada sam samo citala postove i nisam se usudjivala da pisem svoju ispovest. Nekako sam misila da nema potrebe. Onda sam se ipak odlucila da se registrujem i podelim to to je u meni sa drugima, i jako mi je pomoglo. Da se nisam pojavila na forumu i upoznala neke ljude koji su mu mnogo pomogli, mozda nikada ne bih ni otisla na lecenje u Lorijen.Tada jos nisam znala da je i moja majka aktivna na forumu. I ako je sve znala sta mi sedesava, citala je i moje postove. Kasnije sam zamolila Sanelu da mi izbrise postove, ali nakon lecenja sam ipak ponovo odlucila da napisem celu svoju ispovest, i bas dok pisem ja se osecam lakse, izbacujem sve to iz sebe, pisem o onome sto mi se desavalo i o tome ko sam bila.
I ja imam terapiju rovotrilom, i pijem i Trixifen,i Zoloft. To mi je lekar prepisao,inace sam cista oko tri meseca, sa tri recidiva speedom i exerom.
Bilo bi lepo kad bi napisao svoju ispovest, veruj mi, osecaces se lakse, a i mi smo tu da citamo, komentarisemo i budemo uz tebe!
ja sam ovaj forum pronasla jos odavno,mnogo odavno,dok sam jos bila narkomanka,na horsu. Tada sam samo citala postove i nisam se usudjivala da pisem svoju ispovest. Nekako sam misila da nema potrebe. Onda sam se ipak odlucila da se registrujem i podelim to to je u meni sa drugima, i jako mi je pomoglo. Da se nisam pojavila na forumu i upoznala neke ljude koji su mu mnogo pomogli, mozda nikada ne bih ni otisla na lecenje u Lorijen.Tada jos nisam znala da je i moja majka aktivna na forumu. I ako je sve znala sta mi sedesava, citala je i moje postove. Kasnije sam zamolila Sanelu da mi izbrise postove, ali nakon lecenja sam ipak ponovo odlucila da napisem celu svoju ispovest, i bas dok pisem ja se osecam lakse, izbacujem sve to iz sebe, pisem o onome sto mi se desavalo i o tome ko sam bila.
I ja imam terapiju rovotrilom, i pijem i Trixifen,i Zoloft. To mi je lekar prepisao,inace sam cista oko tri meseca, sa tri recidiva speedom i exerom.
Bilo bi lepo kad bi napisao svoju ispovest, veruj mi, osecaces se lakse, a i mi smo tu da citamo, komentarisemo i budemo uz tebe!
Bunar želja ne postoji.
Da postoji skočila bih.
Jedem laž ko keks i ćutim.
Što da znam?I ko da ne znam.
To sam ja i tu je problem,
Silom neću da se menjam.
Da postoji skočila bih.
Jedem laž ko keks i ćutim.
Što da znam?I ko da ne znam.
To sam ja i tu je problem,
Silom neću da se menjam.
Znas kako se kaze kada sa horsa predjes na speed?
Sa konja na magarca.
Salim se. Svaka cast. Rivotril mi nije terapija, mislim jeste ali moja.
Ne, ok je to, ako me ne bude mrzelo napisacu.
Samo ne vidim svrhu. Sta da vam pisem?
Bio sam na veni 6 god i kul sam 7 meseci, uz tri recidiva gdom, u roku od par dana.
Mene vise ne interesuje proslost. Sto je dobra stvar.
Svi su prosli kroz sranja, vecini su drugari umrli, vecina je od-ovala par puta.
Akcija je sto ja ucim kako da zivim BEZ dopa.
O dopu znam.
Sa konja na magarca.
Salim se. Svaka cast. Rivotril mi nije terapija, mislim jeste ali moja.
Ne, ok je to, ako me ne bude mrzelo napisacu.
Samo ne vidim svrhu. Sta da vam pisem?
Bio sam na veni 6 god i kul sam 7 meseci, uz tri recidiva gdom, u roku od par dana.
Mene vise ne interesuje proslost. Sto je dobra stvar.
Svi su prosli kroz sranja, vecini su drugari umrli, vecina je od-ovala par puta.
Akcija je sto ja ucim kako da zivim BEZ dopa.
O dopu znam.
Ja pijem rivotril takodje na svoju ruku,nekad mi je bio u terapiji sada ga pijem kad mi je frka.A cista sam godinu i 4 meseca.....sto se tice spida ziva istina s konja na magarca,sranje....zato pijem taj rivotril nekako mi pomaze da istrajem,mada i on je malo zajeban kad ga dugo pijes 
zato sad pravim pauzu do sledece frke!!!!
zato sad pravim pauzu do sledece frke!!!!NEKO TO OD GORE VIDI SVE!
Juce je istorija
Sutra je misterija
Ali danas je dar!!!
Juce je istorija
Sutra je misterija
Ali danas je dar!!!
Re: svejedno
Mozda ce ti pomoci, mozda i ne. To zavisi od tvod licnog stava. Ali, razmisli malo o tome da mozda tvoja prica moze nekome da pomogne. Mozda ces ti reci nekome nesto sto ne zna. Mozda ces zaustaviti nekoga na putu ka dnu.svejedno wrote:Kada vidim ovakav sajt, ne znam sta da mislim. Da radim.
Dobijem poriv da se tu kao otvaram i sta ne... onda stanem, raazmislim i sve mi to zvuci smesno.
Sta ce te mi vi reci sto vec ne znam? Kako ce mi pomoci da vam pricam price kroz koje ste i sami prosli?
Evo ja ti necu reci nista tipa super, drzi se, tesko je itd ... Dobrodosao u realan, okrutan svet. Prvu lekciju si naucio, ovde moras pomoci sam sebi, moras se boriti. Ali to je ipak bolje nego kukavicki bezati u svet iluzija.
Slobodna sam da promenim mišljenje i izaberem drugaciju budućnost ili drugačiju prošlost.
-
mise en place
- Posts: 439
- Joined: Wed Oct 26, 2005 5:16 pm
- Location: banja luka
svejedno
Ma daj covjece,svejedno uz svo duzno poshtovanje mami Erineji...svejedno je svejedni i nishta vise,sta svejedno?
Odlicno,droga nishta ti se ozbiljnije nije desilo,valjda mozesh josh dugo 7 mjeseci,nije srashno covjece,hajde,koliko god smjeshno zvuci nishta to nije,sad ces ti to.
Zelim ti sve najsvejednije onako(sala9
NEDAJ SE
MISE
Odlicno,droga nishta ti se ozbiljnije nije desilo,valjda mozesh josh dugo 7 mjeseci,nije srashno covjece,hajde,koliko god smjeshno zvuci nishta to nije,sad ces ti to.
Zelim ti sve najsvejednije onako(sala9
NEDAJ SE
MISE
jeste.Mozda ce ti pomoci, mozda i ne. To zavisi od tvod licnog stava. Ali, razmisli malo o tome da mozda tvoja prica moze nekome da pomogne. Mozda ces ti reci nekome nesto sto ne zna. Mozda ces zaustaviti nekoga na putu ka dnu.
Evo ja ti necu reci nista tipa super, drzi se, tesko je itd ... Dobrodosao u realan, okrutan svet. Prvu lekciju si naucio, ovde moras pomoci sam sebi, moras se boriti. Ali to je ipak bolje nego kukavicki bezati u svet iluzija.
Ispricacu vam jednu noc koja nije neko gorko secanje, naprotiv, uvek mi izvuce osmeh kada je se setim, iako je prica prezentacija glupog nacina zivota, i gluposti kao takve.
To je bilo pre tri godine.
Dva drugara i ja smo sedeli kod mene, 'skidanje' kao - za sve, svima prvi dan.
Prvo smo ortak Djole i ja sedeli, ludeli, (tada sam verovao da mogu da se skinem zajedno sa nekim, da je tako lakse, sto, je li, nije moguce) prvi dan i kriza stize, gledamo se, znamo sta nas ceka, gledamo film za filmom i pusimo paklu za paklom i sve je losije. I kako je drugi ortak, Dusan, imao obicaj da banjava kod mene sa necim za cascavanje (a znao je da se nas dvojica skidamo) odlucio je da nam se pridruzi sa flasom rakije i da se i on, kao, kulira sa nama.
Verujem da je vecina ovde iskusila blagodeti rakije u zizi. Ko nije, nemojte.
Sve u svemu, sedimo mi, i kako bol napreduje, tako rakija nestaje, sve brze. Pocnemo da vristimo po gajbi, od bola i pijanstva. Djole padne u nesvest, sto smo mi zapravo gledali sa zaviscu. 'On se barem odmara', motalo mi se po glavi jos uvek ne potpuno pijanoj. Proverim mu disanje, ok je, namestimo ga da legne u krevet.
Vec ludi i pijani, Dusan (inace veoma sklon exesima, i potpunom gubljenju) i ja ostavimo djoleta koji se osvestio kod mene i izadjemo napolje. Sad, ja zivim u zajebanom kraju, a Dushan je 'loose canon', odnosno ludilo na dve noge, i chesto ima obicaj da zapocne sranja koja nije sposoban da zavrsi, sam. Pijan sam, i toga sam sve manje svestan, vuce me kriza i pijanstvo u njegovo ludilo. On skace na sva kola u pokretu, skace na sve ljude, volim ga sto je toliko lud i ne podnosim ga zbog toga. Ja sam obicno promisljen i miran, a dushan je vecito nasmejan i vecito u nekom sranju, ili ga neko juri, ili on nekog juri, ili je u zatvoru, ili u drajzerovoj i td.
No, vecina ljudi je zaista rekla da me je prvi put videla da se smejem od kada se druzim sa njim.
I to je bila istina, bio sam mladi narkoman koji na svet gleda kroz heroin i krize i njegova neuracunljivost me je zabavljala.
Za uzvrat, svako ko se druzi sa Dusanom postaje bejbisiter.
U svakom slucaju, izbila je/naravno/ jedna tuca i ja okrvarim ruku, gadno, o neciji zub ili tako nesto, ne secam se ali jos imam oziljak iznad prsta, i to je lilo i lilo. Ne secam se ni kako smo izasli iz tuce, sve u svemu, odjednom on i ja sami na sred ulice, on i dalje drzi flasu koka kole sa jos dva gutljaja rakije u ruci, ja krvarim i krv ne staje.
Krenemo prema tashu, tada je tamo blejala neka ekipa i jedna riba koju sam zeleo. Tada nisam razmisljao o zaljubljenosti uopste, heroin mi je totalno iscrpeo emocije u tom periodu, moje devojke i ja smo bili samo partneri u dopu.
Do tasmajdana sam, onako pijan, uspeo da izgubim dushana, onako pijanog.
Dodjem do klupe, zmirkam, tresem se, krvarim. Ne mogu da prepoznam nista.
To je ta ekipa, saznao sam kada sam se naslonio da bolje vidim.
Ali tu je bilo jos ljudi. Ja pijan krecem svakoga da zagledam i krvarim po svima, licno sam vec bio crven od krvi, ali nisam bio svestan toga. Tek, sledece sto skapiram je da mi neki lik drzi pistolj ispred ociju jer sam iskrvario na njega, cujem tu ribu koju zelim da - kako vristi, ja , budala pijana, koji nasrcem na pistolj i ortak (znaci moj ortak) koji me nabada otpozadi i skace na mene, cujem kako smiruju lika sa pistoljem, cujem kako meni govore 'jesi lud' i padam u nesvest.
Ekipa sa tasha skapira da mi treba bolnica, da krvarim preterano. Kratko sam bio u nesvesti. Startujemo kola do urgentnog, vezao sam neku majicu oko ruke i kao drzim ruku gore. Dodjemo do urgentnog, nista strasno, samo mi ociste ranu i previju ruku. Krenemo nazad, ka tashu.
Tada sretnemo mog nekog druga, koji mi sav zbunjen kaze da je Dushan u urgentnom, trazi mene, divlja po gradu.
Tek tu se setim njega, neuracunljivog, pijanog, samog na ulici. Brzo, nazad do urgentnog, brzo da ga nadjem pre nego sto napravi neko sranje.
Vratimo se. Gledam, trazim, pitam, je li neko video lika, po opisu ne moze da se promasi. Crn, normalne visine i VRISTI, SKACE DERE SE PIJAN.
Nista.
Odlucim da se prosetam po urgentnom.
Tu ga vidim kako spava, miran kao beba, u svojoj krvi.
Ispostavilo se da je dosao do tasa, cuo nesto oko pistolja, i krenuo da divlja i zaustavlja kola da bi dosao do mene, do urgentnog. I dosao je. Neki lik je izasao iz kola, i kako to ide sa dusanom, prebio ga na mrtvo ime jer mu je lupao sofersajbnu.
Izgubio je Dule dva zuba.
Na kraju, zato sto je hteo da bude pored mene u bolnici, ja i riba, koju sam smuvao, ostanemo da ga cekamo dok se ne probudi ON. Zeleo je da dodje do bolnice, i dosao je. Kako, ne znam ni dan danas.
Chekamo nas dvoje do jutra, ja sam sve manje pijan a sve vise u krizi, ona me iznenadi, nikada tako nesto ne bih ocekivao od junkyja, vidi da mi je bas lose i da mi poslednjih par kapi metadona iz torbe. Ona je bila odradjena. Ja sam se smirio, nekako.
Izlazi dusan. Dolazi drugar sa tasa sa dve ciste majice.
Sunce izlazi iza zgrada, jutro, budi se grad. Stojimo ta devojka, Dushan i ja u krvavim pantalonama, sa krvavim majicama u rukama, ja sa zavojem oko ruke, Dusan bez dva zuba ali sa masnicom ispod oka, ispijeni, pojedeni, cutimo, dusan je previse zbunjen i prebijen da bi se setio i krize, njemu je to samo jos jedan dan, meni isto.
Zvoni mi mob. javljam se. Djole: 'Gde ste vi?'
