Opet počeo da se drogira?

[kudalje]

pozdrav svima. ja sma novi kolačić i naravno, kao i većina ovdje, imam konkretan problem: brat-bivši (?) narkoman. "lupao" se trodonima 4 godine, povremeno uzimao amfetamine, ponekad dop na nos, nikad vena. dva puta se "skidao"- detoksikacija, par psihoterapija, par dana medikamentozna terapija, bude mu bolje i on sam prestane sa svim (tvrdoglav kao magarac). onda bude čist par mjeseci i krene u "nove pohode", polako, ali sigurno. to je ostavilo "solidne" posljedice na njegovo zdravlje. ima 25 godina, kao studira, tj. ne studira, zatvorio se u svoju sobu, osamio,visi na netu, ne komunicira skoro ni s kim, osim sa mnom i svojom djevojkom (sa majkom ne priča uopšte). e, sad je već sedam mjeseci strejt otkad je upoznao nju. počeo je da se smije ponovo i da jede normalno, (možda i previše). postao je zadovoljniji životom. i sve bi to bilo koliko-toliko ok, da ja prije par dana nisam našla u kupatilu praznu tablu trodona! e možete zamisliti mog crnjaka! odtad ne spavam i ne jedem, umirem od straha. još se nisam usudila da mu kažem bilo šta, jer znam kroz kakve smo drame prolazili prije, koliko je svaki put poricao i lagao na milion raznih načina trudeći se da me ubijedi u nešto za šta znam da nije tako. znam da bi rekao da nije njegovo. ako iko ima bilo kakav savjet, nek piše! šta da radim??

[outlow]

ciao kudelja,
fakat evo buljim u monitor i neznam shta da napishem
adekvadan savjet...kad bi pitao moju familiju, vjerovatno bi moja majka rekla da je "docekala" to neko "bolje"
ali shta je samo prezivjela do tad,a proshlo je godina,dobro je ostala normalna
ja poslije svega ipak nisam normalan,mada se nedrogiram
neko pametan ,ko kontrolishe osjecaje bi sigurno tvog buraza izbacio iz kuce
rekao njegovoj djevojci da ga odjebe zauvjek,dok joj nije upropastio zivot do daske
poshto je tabla trodona bila prazna,mozda bi trebala pitati da mu kupish novu,ili josh bolje panj dopa,nekad parodox nije losh,ipak se nemoze odglumiti da ti je svejedno
u svakom slucaju nemoj se bojati nicega i reci mu otvoreno shta mislish i osjecash

pravo je teshko vidjeti problem iz tvoje perspektive suovisnika
mislim da bi se trebala mentalizovati da ti je brat daleko od "izljecenog"
nemoj gubiti nadu i drz se
pishi shta ima

pozdrav

[klara60]

Draga djevojko,
odgovorila sam ti na tvoje pisamce, ali i obecala da cu se ukljuciti na tvoju temu.
Moje je misljenje da mu moras otvoreno reci sta si nasla-to za trodone i kad vec prica s tobom, traziti da otvoreno ragovarate-ustvari nema se tu sta razgovarati, ti si pronasla dokaz i nema on tu sta lafinati, a razgovor je na drugu temu. Interesuje me zasto on ne razgovara sa majkom, ako mozes, pojasni.
On je prosao neka lijecenja, ali po svemu sudeci tu nije bila prisutna njegova jaka volja, znaci lijecenje nije bilo uspjesno, sto dokazuju i ti trodoni. Iz iskustva sa kcerkom, a i sa ovog foruma, smatram da se mogu proci i komune, i razna lijecenja, promjeniti doktori, sredina itd.itd. (mi suovisnici mozemo i na glavi dubiti), ali dok ovisnik ne pokaze jaku volju i zelju da bude cist, sve je neizvjesno i skoro uzaludno. Doduse, svi mi i te nabrojane okolnosti, mozemo pomoci, tj.uticati da stimulisemo tu volju...Pretpostavljam kroz sta ste sve prosli, pa sigurno znas, da je ovo duga i iscrpljuca borba i da nikada ne treba odustati i da uvijek postoji strah...
Sad u tvojoj situaciji bitno je iznijeti istinu na vidjelo (cemu skrivanje te istine, tvoje nespavanje, strah-pogledaj istini u lice kako bi mogla reagovati sto prije). Znaci: Reci mu sta si nasla i to sto prije.
Sretno

[kudalje]

ljudi moji,
ja sam juče odlučila da mu kažem sve: i za tablu i kako se osjećam i bukvalno sve sam izbacila iz sebe, nisam mogla više. za veliko čudo, ništa nije poricao, ali je naravno počeo da me napada, kako ja guram nos tamo gdje mi nije mjesto(!!!), i šta se to mene, na kraju krajeva, tiče jer to je, pobogu, njegov život! i tako slične nebuloze..
onda sam mu rekla da planiram sve da kažem majci, a i njegovoj djevojci, koja sigurno ne zna jer bi ja od nje dosad već saznala. e tu je spustio loptu, počeo da plače, da patetiše (kako je njegov život nula, kako je sve besmisleno) i da me moli da to ne uradim, a on će uraditi sve što hoću.
naravno da nisam pala na tu priču ,ali sam mu rekla da hoću da ide kod doktora. prvo je rekao da to majka neće htjeti finansirati, ustvari je to samo izgovor. iako ne pričaju već nekoliko mjeseci nakon žestoke svađe zbog njegovog načina života, ta žena bi kao i svaka majka učinila sve za svoje dijete. onda smo dugo pričali o svemu, zašto je opet počeo i kad.. rekao mi je prije 15-tak dana, a kao razloge je naveo to što ne može da spava, upada u depresiju, nervozan je... i rekao je da mu treba pomoć, da ne može sam, što je opet dobar znak za razliku od ranijih situacija kad je odbijao svaku pomoć.
danas ću da pričam s majkom, pa javljam šta se dešava dalje..
hvala vam na savjetima!
klara, hvala što ste izdvojili vrijeme da mi odgovorite na mail, još ćemo se čuti. hvala još jednom!

[winston85]

Pozdrav kudalje.
Nalazim se u slicnoj situaciji, samo sto ne gutam trodone vec sam pio alkohol. A pre toga godinama unazad zlo i naopako...
Da skratim pricu, iz mog ugla, imam isto toliko godina, pre 2.meseca sam otisao kod doktora i rekao da imam problem sa picem. Isto tako sam se samosazaljevao i trazio milion razloga zasto... i na kraju kad sam video zapravo u kakvoj se situaciji nalazim nisam imao gde. Morao sam da potrazim strucnu pomoc.
Sve dok zavisnik sam resava svoje probleme, pravi i druge. Jednostavno mora biti neko vreme pod budnim okom, dok ne promeni navike, nacin zivota... U kuci treba da vlada mir, dogovor, kompromis. Sve mora biti pod kontrolom, bar neko vreme...
Mislim da si odradila dobar posao sa tom "ucenom", nuzno zlo, ali daje rezultate.
Moj savet, ako bude hteo da ide doktoru to je dobar znak. I uvek uz tvoje ili ako Bog da majcino prisustvo.
Mislim da ces izvuci ista korisno iz ovog teksta....
Puno srece zelim.
Wins. 8)

[kudalje]

e sad je ovaj problem postao javan i u našem domu. dakle, pričala sam s majkom, natjerala sam i brata da priča s njom, da se izvini čak(!), ne mogu da ga prepoznam, ko jagnje je. sve sluša čovjek, prosto da ne povjeruješ! da kucnem, da ne čuje zlo.
bili smo i kod psihoterapeuta juče svi, i njegova djevojka(rekao joj je sve). doktorica je prvo pričala sa svima, pa su onda njih dvoje ostali sami. kad se završio razgovor, rekla je da će biti ok, da nije alarmantno, ali da ipak odemo i do psihijatra da vidimo da li će mu trebati i medikamentozna terapija(u šta sam skoro sigurna) ili će biti dovoljna samo psihoterapija.
uglavnom, stanje u kući je mnogo bolje, lakše se diše. koliko god da je loše, ima ovo i dobrih strana... nadam se najboljem. pozdrav!

[outlow]

cool,pa to je zaista jako dobra vjest
pomogla si bratu da ucini jako bitan korak,mislim,bice mu mnogo lakshe da prebrodi to uz pomoc porodice
ja sam nekako postao anti-barbituratski nastrojen i po mom mishljenju,psihijatri nisu ti koji mogu puno da pomognu
danas je narkomanija bolest "glave" ,jebiga,psihijatri odmah zakucaju svakakve tablete,mada nije potrebno u vecini slucajeva
pazljivo sa dijagnozom!

sretno kudelje i drz se

[winston85]

psihijatri odmah zakucaju svakakve tablete,mada nije potrebno u vecini slucajeva
pazljivo sa dijagnozom!

e bas tako...
Meni su u bolnici dali jedan antipsihotik koji mi je pomutio svest potpuno. Mozda sam sada bez njega jos gori, ali ja se bolje osecam...

[Jan]

Nalazim se u istoj situaciji kao tvoj buraz.
identična priča samo što nisam išao kod psihoterapeuta.

[kudalje]

psihijatri odmah zakucaju svakakve tablete,mada nije potrebno u vecini slucajeva
pazljivo sa dijagnozom!

e bas tako...
Meni su u bolnici dali jedan antipsihotik koji mi je pomutio svest potpuno. Mozda sam sada bez njega jos gori, ali ja se bolje osecam...

njemu je doktor prepisao apaurine u kombinaciji sa trodonima tj. povećava dozu apaurina, a smanjuje trodona i tako već dvadesetak dana... sad je na dva tr. i tri ap. dnevno. nije da se mogu pohvaliti njegovim stanjem, ali valjda je još rano... čekamo.