Pomoc suovisnicima

[klara60]

Povratak Teodore na ovaj forum, ja sam shvatila kao priliku da neko, iz prve ruke pomogne kod nedomuca sadasnjih i bivsih ovisnika, kao i suovisnika i odgovori na njihova pitanja.
U tom smislu cu i da postavim dva pitanja, za koje bih zeljela procitati Teodorino (i ne samo njeno) misljenje. S obzirom da imam svoju temu “Majka konacno saznala bolnu istinu” ne bih se puno ponavljala nego bih odmah na pitanja:

Pitanje br.1:
Kcerka je u apstinenciji godinu dana, ispostovali smo, bar ja mislim da jesmo, sva ona pravila istinske apstinencije:
-prekinut kontakt sa starim drustvom (i ona se slozila s tim, znaci nije bilo velike prinude)
-skoro godinu dana nije uopste izlazila u grad (to je bio dogovor u skladu sa tzv.kucnom komunom)
-dugo je bila pod kontrolom (nije ostajala sama kuci, nije imala mob.,nije mogao svako dodji u posjetu i sl.)
-stopiran je fax.na jedan period, kad je ponovo krenula bilo je to u pratnji ukucana, sada ide bez pratnje i tamo postize vrlo dobre rezultate, koji i nju cine sretnom
-na promjeni licnosti, usvajanju normalnih tj.ispravnih ciljeva u zivotu, pozitivnog gledanja na savladavanju zivotnih problema, izboru pravog sredstva i nacina u borbi sa i najmanjim problema, radili su (i jos rade) psihijatar i psiholog (koje je ona vremenom zavoljela i stekla povjerenje u njih) i naravno porodica
-otvoreno pricamo o svemu i mislim da nemam razloga da joj nevjererujem kada kaze da joj nijedna PAS ne pada vise na pamet
-polako pocinje tragati novo drustvo koje nema veze sa narkoticima
-tako isto i mi polako sve joj vise ukazujemo povjerenje....
-pronasla je i hobi koji je ispunjava....

E sad pitanje: Kad mogu,tj.smijem reci da je moja kcerka izlijecena? Pitam jer se borim protiv recenice: „Jednom narkoman-uvijek narkoman“, ali me i plasi ta recenica.

Pitanje br. 2:

Sada kada je sve OK sa mojom kcerkom, cesto osjecam da sam, kao izuzetno aktivni suovisnik, nekako sagorjela, da sam totalno iscrpljena i samo cinjenica da sam jos uvijek potrebna , da moram drzati pozitvnu atmosferu, da joj jos uvijek moram biti na raspolaganju, mi daje snagu da se odrzavam na povrsini…
Pitanje: Kako da vratim unutrasnji mir (da ne drhtim zbog pitanja br.1) da se bar malo opustim i smijem li ja to?

[sunce polako izlazi]

Isto osjećam,zbog istog se brinem,isto pitam...

[winston85]

U svakom slucaju ste mnogo ucinili. . .
I mislim da je godinu dana kratak period da bi se zavisnik u apstinenciji izlecio. Naravno u zavisnosti od coveka. Za nekog je to ipak mozda i dovoljno...
Ipak budite jos neko vreme na oprezu dok ne steknete 100% poverenja.
Moje misljenje.

[klara60]

Hvala Winstone na odgovoru, mada mi se vise svidja tvoj komentar na drugoj temi-citiram: "Ja sam imao malo srece sa doktorima. Cista sreca...".

Tako ja nisam imala srece sa nekim doktorima, koji su sakrili od mene da mi kcerka uzima heroin iako su kroz ceste susrete sa mnom mogli vidjeti koliko mi je stalo do zdravlja moje kcerke i da sam na sve nacine zeljela pomoci mom dijetetu. Srecom, nakon toga sam pronasla neke druge doktore, koji se nisu bavili iskljucivo statistikama i otaljavanjem pacijenata nego su se vrlo aktivno, zajedno sa nama clanovima porodice, potrudili da animiraju moju kcerku da pocne saradjivati i koji su nesebicno poklanjali cak i svoje slobodno vrijeme (bez ikakvih nadoknada, podmicivanja, skupocjenih poklona, koverata i sl.) pa cak zahtjevali od mene da ih nazovem u vrijeme kad je moja kcerka otisla u drugu bolnicu, te da im javim kako ona tamo napreduje. Zbog toga sam im beskrajno zahvalna i ovo sto sam pitala dr Teodoru, u nadi da ce ovakvo pitanje biti izazov za nju i njenu struku, a odgovor koristan suovisnicima kao i ovisnicima, bivsim i sadasnjim, cu pitati njih, jer Teodora ocigledno nema volje ni zelje da se bavi ovakvim zivotnim pitanjima.

[winston85]

Bas tako Klara. Jednostavno sam imao srecu.
Mada tu dolazi do izrazaja i "mentalna higijena", tj. da ovisnik sam shvati da mu ti pre svega ljudi zele pomoci. I da pruzenu ruku prihvati.
Eto kakvo lose iskustvo sa doktorima. Zato kazem da poneki doktori, lekari ne posvecuju dovoljno paznje pacijentu, zasto? Ne znam... Ali isto tako ima i divnih pre svega ljudi (doktora) koji ne odustaju od lecenja svog pacijenta.
Ja ih zovem "lokalni" lekari...

Zrtvovati par godina za rad celog zivota nije skupa cena. Sigurno.

[winston85]

„Jednom narkoman-uvijek narkoman“

Ta teza je pobijena davno.
Ako niste procitali knjigu "igre koje igraju narkomani" procitajte. Tu je jasno "unistena" ta teza...Knigu je napisao doktor, ne znam kako se zove mada ovde na forumu ima bas ta tema. Mislim da je Sonja pisala o tome...

[klara60]

klara60 je napisao/la:„Jednom narkoman-uvijek narkoman“
Ta teza je pobijena davno.

Slazem se i borim se da dokazem da je narkomanija izlijeciva, ali povremeno me hvata strah i to ne od ponasanja moje kcerke, nego od bezbroj puta ponovljene te teze : "Jednom narkoman-uvijek narkoman"-samo zbog toga! I temu sam otvorila da bi me i strucno lice ubjedilo kako su moja nadanja opravdana, a strahovi bezrazlozni, te sam u tom cilju i detaljnije opisala tok apstinencije...ali izgleda uzalud...ona ne baci ni slovo na ovu temu...Nema veze, mi cemo se dopisivati, hrabriti, ruziti kad treba i na taj nacin jedni drugima pomagati...Dovoljno je da znam da postoje primjeri ljudi koji su dokazali da se narkomanija moze pobjediti!

[winston85]

Ja pre svega postujem misljenje strucnih lica, ali imam i svoje.
Kao sto Cane (partibrejkers) kaze; da li verujes meni, ili mislis svojom glavom... Saslusam njihovo misljenje i uvazavam ga bar 80 procenata, ali ipak se i sam malo preispitam...
Narkomanija je sigurno izleciva bolest, na samom forumu postoje ljudi koji to dokazuju.
I ta glupost "jednom narkoman, uvek narkoman", Boze, ko to izmisli'...
Cak i ja ovako polupismen cu da demantujem tu glupost...
Vidi, iznervira se bez veze... 8)
Samo polako i pazljivo...

[winston85]

Evo da pokusam da pruzim jedan savet.
Sublimacija.
Kako je lepo procitati kada covek ume da uziva u malim za neke neprimetnim stvarima, kao npr. sali svoga sina, cinjenici da sa cerkom sve ide kako treba, e u tome treba uzivati. Otac je napisao u kuci prava porodicna idila. E to su prave vrednosti...
Kada dodju ruzne misli i enegrija, tu odmah prekinuti sa daljim tokom misli i preusmeriti ih u neke nove momente da tako kazem, mada cete razumeti... Sublimirati...
Pokusajte i sa tim.
Pozdrav Klari i Suncu...

[sunce polako izlazi]

Hvala Winstone,svaki savjet je dobro došao,ovo što si napisao ima smisla!Pozdrav i tebi ,sve najbolje.