Mozda nije bilo nista,a mozda je bilo blizu.....!

[neko]

Citajuci vase ispovesti resila sam da napisem ono sto sam ja dozivela-zivela.Nije to bila narkomanija ili jeste ne znam sami prosudite.Sustina je da sam ovde nasla price koje s pocetka lice ne moju,al se kasnije menjaju.Ja ne mogu da ponudim resenje,al mogu pricu.
Sa ulaskom u srednju uslo se u drustvo "velikih"dokazivanja i sl.i duvalo se,pilo,islo na zurke -bezazleno.Pa se bezazleno pile tablete svake vrste,neke su hvatale lakse neke ,neki su eksperimentisali pa uzimali vise i sl.
Znala sam samo, da sam oduvek znala da ne zelim normalan zivot ma sta to znacilo,da sam volela mrak,coskove,tajne,sve nedozvoljeno,da me niko nije nadgledao,da sam sve mogla i htela....i jesam.
Kao odlicnog djaka niko me nije dirao,jer kad sam htela stajala bih sa tim zivotom i sredjivala ocene i sve je ok.E tu mislim da svi grese,to sve je pod kontrolom,jer sama ta zelja koja tezi necemu suprotnom od normalnog nije bezazlena ni malo.Ona je ta misao koja te odvaja od realnosti koju ne volis i tera te da izmisljas nesto novo-nevidjeno jos,za sebe,a koje nalazis u drogama.Mene je terala da ludacki pisem,pa sam i nagrade dobijala!A to je pogresan izvor inspiracije naravno.
Tako prodje srednja,alkohol tablete,vikendima,raspustima.
Rat,ja radim,i pocinje dupliranje doza,nisam ni primetila prvih god.dana koliko sam pila tablete kolicinski i kojih,niti koliko alkohola,znala sam samo da bez toga ne bi bila ni dan,dani mi i onako nisu mnogo znacili.A pitanje je zasto,jer sam imala super drustvo,bila dobar djak,bila dobar radnik tamo gde sam radila,al tada nisam znala da sve te tablete imaju svoju cenu.
To sto sam bila agresivna,bio je moj temperament.Depresivna,moj cuveni i svima poznati pesimizam,koren svega toga nisam morala da trazim jer je od 10 god.moj zivot bio naprasno odrastanje,pa sam imala sve razloge na broju,ali....

[neko]

Ali..to nije bio ni pocetak.
Poceli su da se javljaju razni psihicki problemi,strahovi,neosecanje gladi,bila sam senka,spavala kao mrtva po 13 sati,jednom sam zaspala i nisu mogli da me probude vise od 20 sati.A sa tim naporedo strasna nervoza,i starsna nesanica,uzasna depresija,ali ja to nisam mislila da ima ama bas nikakve veze sa tabletama.Tablete su meni bile pomoc,a ne nesto protiv mene zaboga!!
I tako su poceli (mada su i u srednjoj)da sumnjaju da ja nesto koristim svi oko mene.moje promene raspolozenja su bile uzasne.Svadje uz zvanje policije skoro.Izlasci u kojima svi piju dok samo ja ne znam kako se zovem i gde zivim jer sam uz pice trpala sta sam stigla od tableta.Ta godina 4 po redu bila je najlepsa,mogla sam da se zaljubim kad hocu,verovala sam u svet ,u ljude,ali sve to opet radis i osecas i kao mlad!I opet to nisu bile tablete nego ZIVOT kao takav.
Jos dve godine je to tako trajalao,dok me nisu prelomile u zadnjoj godini nekoliko stvari.
Tri puta sam imala nervni slom,na ocigled svih oko mene prisutnih ja sam vristala koliko me grlo nosilo,plakala.Vise nisam mogla kad bih dosla kuci stepenice do sobe da predjem a da ne padnem i sve probudim,padala sam u po ulici,osecala da se smeju svi koji me znaju.Al stid nisam osecala,niti mislila o bilo cemu osim kad se ustane i rastrezni kako ponovo doci u isto stanje kao prosle noci-do kome.Usput da kazem pila sam vise ni sama ne znam koliko alkohola uz sve te tablete.Al nikad nista jace od toga.
Jace meni nije ni trebalo lepo sam isprala mozak i sa ovim!
Al ne lezi vraze,da se mozak tako lako ispira!Ja sam jos vise povecavala,tako da vise nisu hteli da mi prodaju u apoteci,nego sam slala poznanike.O svemu tome nisam nikome ni rec govorila.Niko nije znao.Bila sam sam sa tim i nisam htela da to iko ikad sazna al naravno da svo to nenormalno ponasanje svi vide!!!Pocel sam da povracam non stop,da nepokretna lezim po dva dana,da ne jedem,da ne spavam,a strah je nocu dosezao granice ludila.Stalno sam visila po bolnici zbog zeludacnih tegoba.Strasnih bolova.Raznih nekih bolesti neobjasnjivih.
Na kraju 7 godine koriscenja tri puta sam pokusala da se ubijem.I kad sam u zadnjem pokusaju nisam uspela, vise nisam znala ni kako da umrem a samo sam to htela.

[neko]

Tad sam rekla da vise necu.........prestajem da pijem i prestajem sa tabletama.
Nedelju dana su me previjali posle zadnjeg pokusaja,a svo oko mene su se pravili da ne znaju sta se desilo!A ja sam prva dva puta pokusaja samoubistva prosto samo ustala iz kreveta i skupila "prljav ves"i nastavila kao da je to nesto najnormalnije!!Do sledeceg pokusaja!
Aprila meseca ,mesec dana posle izolacije u koju sam samu sebe stavila,izasla sam ne pice.A zabporavila sam da kazem da alkohol takodje nije bio zanemarljiv,desavalo se da krenem da se vidim sa deckom,svratim da popijem pice kod prijatelja u kafic i tu se napijem tako da ne znam gde sam krenula,pa se vratim kuci.Al meni je to bilo simpaticno tada!!!A ustvari vise nisam znala vreme i mesto kad se pije,pila sam bilo gde,sa bilo kim,i bilo sta u strasnim dozama.
Nakon tog meseca trezvenosti,bez alkohola naravno,al sa punim sakama tableta,ja sam izasla na to pice.narucili smo pivo ,ja sam popila gutljaj.....shvatila sam da mi se celo telo pretvorilo u velika usta koja kao zedna vode vicu "daj daj"Kao svita demona koja samo ceka gutljaj,i da me opet ima u saci.Taj dozivljaj da nesto demonsko ima u svemu tome,tom baru gde smo se svi opijali,toj casi sto sam gutala kao poslednju casu vode u zivotu,taj osecaj ni danas nisam zaboravila i znam da je istinit i ako tako mozda ne zvuci.Ustala sam i otisla i vise nikad nisam bila u zivotu ni pripita a kamoli pijana,od toga je proslo 8 godina.I alkohol mi se gadi.

[neko]

Nakon tog meseca dosao je mesec sa tabletama,prestajala sam al od straha da cu poludeti,da cu umreti,vracala se opet i opet.Sve do leta dva tri meseca nakon prestanka sa alkoholom.moram reci da je bilo mnogo i jakih iskusenja sto se toga tice,morala sam da izbegavam sve vrste druzenja,zurki i sl.da ne bih pila.Celo leto sam se trudila i uspela,al tablete sam i dalje povremneo ostavljala pa uzimala.
E kad je to leto doslo 2002 rekla sam vise nema ni tab.(po 100-ti put)ni sama ne verujuci da je stvarno kraj,a upravo krize koje sam dozivela ostavljaju ci ih pomogle su da se vise nikad ne vratim tome.Pocela sam sa znojenjem,ne prepoznavanjem svog lica,glas mi je isgubio boju,od zeludacnih tegoba,bolova u kostima,misicima i sl.da ne pricam,tresenje ruku ,nogu,povracanje,grcevi,ogromne zenice,kozu na celom telu sam osecala kao tudju,smetali su mi mirisi ,zvuci,imala sam strasne kosmare,nesanicu,svasta.............srecom sve to se protezalo celo leto, uz strasan skoro siguran osecaj da cu da poludim,da nije bilo tog straha mozda bih jos pila sve to,taj strah je naterao da mislim ,da objasnjavam sebi sta je sta,sta sam radila,ko sam sad,kakv sam bila.Jer osim jedne drugarice svi su se razbezali,a ona-ona mi je pricala ko sam bila,jer ja sam imala samo rupu u glavi,i bolje,jer sta sam radila samo ona zna,a ja sam mogla samo da naslucujem kroz njene reakcije.Znale smo da se pozdravimo sa nekim momcima i da ona prica kako smo izlazili a da se ja toga uopste nisam secala.
Ali sve je to nakon tri cetri meseca proslo,ostale su rupe,i ostao je zivot...e al ja nisam htela da zivim.Pa onda borba da se nadje smisao,zanimanje,novi ljudi u istom gradu al sa novim licima....teze od svega.

[neko]

U tom sedmogodisnjem odbijanju da zivim,laganim prvo bezanjem iz realnosti do skoro psihickog poremecaja ko zna kojeg ,ja sam sve prozivela sama ,ne deleci to ni sa kim,tako da sam shvatila da nesto postoji u coveku koji je sklon bezanju od stvarnosti ,nesto sto ne da da drugi pomazu,mene licno je do histerije svako pitanje a ne kamoli pomoc dovodila.
Eto tako je to bilo tih 7 godina ,nisam bas sve provela nesvesna,jesam zadnjih dve.
Meni licno( jer moja zavisnost nije bila ni izbliza strasna kao da sam uzimala nesto jace)najteze je bilo POSLE .Kad sam sve izbacila iz sebe,naci sebe ponovo,i novi neki svet.Zavrsicu citatom i odoh u krevet.....
"POMIRI SE SAM SA SOBOM,PA CE SE SA TOBOM POMIRITI I NEBO I ZEMLJA"
pozzzz za sve na ovom forumu,svima vam zelim srecu i ozdravljenje.

[preispitivac]

Nije to bila narkomanija ili jeste ne znam sami prosudite.

Uh, kako nije. Sve sto zelis da ne radis ali se vracas tome uprkos saznanju koliko je to lose po tebe je po meni narkomanija. Mislim da je i igrati igrice po ceo dan oblik zavisnosti ali ne toliko zdravstveno opasan(psihicki verujem da jeste). Dobro je da si prestala sa tim. A sad, sto bi rekao Balasevic "Mami svetlo na sledecem bregu", ima toliko dobrih stvari u zivotu koje mogu da ga ispune, pesimizam je stvar koja ubija, ili bar vodi tome. Budi pozitivna. Pozdrav!

[Phantom]

Pozdrav od mene i želim ti svako dobro i bježi od :snakeman:

[neko]

Hvala na dobrodoslici,hvala Bogu daleko sam od tog sveta 8 godina,ne bih se vise prevarila i ako zivot nije nista laksi postao cak...al sta da se radi!
Ja i dalje sve ispovesti citam i ucim da budem iskrena ono sto nisam znala.
Veliki pozz svima na forumu,i naravno zelim svakom IZBAVLJENJE.

[neko]

Ovde sam se vratila posle godinu dana,skoro sam zaboravila da sam ikad zivela slicno onome ovde opisivanom zivotu.A vratila sam se prosto,jer je neko preminuo,neko koga sam samo slucajno znala,prolaznik,narkoman,a meni iz nekog razloga tako blizak,drag.Nikad nisamo pricali,a nije ni znao da sam ga razumela,nisam umela da pomognem a bio je i toliko lose da ja verovatno ne bih nista ni mogla da ucunim.Imao je snage da pokusa da se izleci,cula sam samo da se ocistio,ali umro je odmah posle toga ,i tako iznenada!Plakala sam ,a nisam ga znala.......ili jesam?
Setila sam se svih prica koje sam ovde procitala,svih ljudi koje ne znam,a koji su mi postali kroz ispovesti dragi.Mogu samo da zelim da se svi izbave mada znam da nece svi,ali toliko se nadam,da se prosto nadam ma zvucalo blesavo!
Sada ce 1o godina kako ja nisam pila,uzimala tablete,niti sam ikad vise upala u sta slicno,ali nije problem nikad ni bio u tome,bio je u zelji za zivototm.ja prosto nisam zelela da zivim,i mnogo mi je trebalo godina,mozda bas punih 10 da to ponovo zelim.Mnogo je iskusenja bilo vratiti se starom nacinu-ne znati nista,coolirati,meditirati,sve je bolje nego ici ovom ostrom ivicom kao po ivici noza...........ali nisam se vratila,a tako zelim da niko od vas nikad ne stane ponovo na taj put narkomanije.
Mozda sam ja malo emotivna nocas,ne znam,mozda jer je 10 goina od mog treceg pokusaja samoubistava koje nije uspelo,ko zna zasto,eto ziva sam,zivim,zivot je tu,sve je tu........sve vam najbolje zelim!eto ko bi reko,zivot je jedan,a toliko faza ima,da se zapitas nekad jesi li ono bio ti?A zamisli jesi!
Ljudi BORBA.......Pozzz