Sujeverje, vera ili strah !?!

[joesspappa]

Koliko ste u stvari sujeverni? Da li to vase sujeverje prelazi granicu i postaje opsesivno?

Koji su vasi dnevni rituali? Da li ste opsednuti njima?

Da li takav nacin sujevernog razmisljanja dovodi do toga da delujete onako kako ste navikli, ishitreno, bez razmisljanja, pa cak i kad vam se to ne svidja? Da li u tim situacijama reagujete kompulzivno? Recimo pljujete po zemlji ili koracate tri koraka unazad kad vidite crnu macku!? Krstite se pored crkve!? Ne gazite linije na plocicama!?

Zbog cega ste sujeverni?

Mislite li da je sujeverje proizvod nedostatka vere, strah od nepoznatog ili nesto trece?

[PlayLife]

Pas mi trjera macke:) ali ne jedem svinjetinu. Iako sam je jeo kad nisam zivjeo u Teheranu:) jeli do vjere ili starha, obicaja ili samo do nedostatka ponude, e to ne znam.
Volim se udarati parama, ono okretat ih oko glave, ali to samo kad ih uzmen dosta na trkaca ali:) isto tako ih potrosim, tako da nisam pametan, fakat ne znam.
Nekako mi vjera i starh idu ruku pod ruku. Mozda tako i treba, pa ko se boji mraka nek upali svjetlo. Jel? Hvala Bogu imamo struju, vodu i ugalj. Kazu jos malo pa prodali, jel me strah? Nek gornji tok Neretve ne diraju a struju placo privatniku ili drzavi, meni svejedno, samo nek jednom krene na bolje:) Mozda je rudare strah? sad su ih se opet sejtili, opet su u igri, opet su ulog, opet imaju vrjednost.

[Luna]

hehehe dobro rece ovaj chiko:) (zvuci kao chiko jbg).....bash vam je super taj avatar chiko....extra.
a sto se teme tice...ja sam sujevjerna u pm....Ne znam zbog cega...moguce da je do nedostatka vjere u mladjima danima...No, nista se nije promjenilo ni s vjerom. I dalje sam sujevjerna. NIsam neki zesci vjerenik...no vjerujem u Boga. Ali bogami...i u "babine gatke"

[sanela]

Baš si me natjerao da malo razmislim...
Ja sam dok sam studirala svaki put kupila po dva pereca u pekari pored fakulteta i otišla na ispit (i uvijek bih položila ispit). Imala sam u srednjoj školi ručni sat koji mi je bio sretan (bog zna zašto) i pred kraj srednje škole se pokvario i ja od tada nikad nisam kupila ručni sat... znači već 10 godina nemam sata na ruci. Onda kad vidim crnu mačku da mi pređe preko puta, ako idem na neko važno mjesto, čekam da neko prođe.

Mada sad rjeđe vodim računa o tako nekim stvarima koje bi se protumačile sujevjerjem, jer imam previše pravog posla pa se ne stižem baviti tim zezancijama. al, eto, ponekad se i to desi.

[volim_zivot]

nisam sujevjerna...tome pribjegavaju ljudi koji nemaju (dovoljno) vjere u Boga.

[joesspappa]

Kada sam postavljao temu, najvise sam zeleo da cujem odgovore na ova prva dva pitanja...
Da li sujeverje prelazi granicu opsesije? Al posto ocigledno niko ne smatra da ima taj problem, ja cu izloziti svoj, pa ce se neko sigurno prepozati!?

"Najveca laz koju bih izgovorio bila bi ja nisam sujeveran, ja nemam problem sa opsesijama." Zasto? Nikada nisam isao u crkvu, nikada se nisam molio, nikada nisam verovao u "nesto". NIKADA NISAM VEROVAO U SEBE. To bi bio pravi odgovor. Jos kao mali bio sam nesiguran u svoje postupke, trazio sam priznanje drugih faktora. Jurio ga bolje reci. I ukoliko mi je bilo dobro, trudio sam se da zapamtim kojim redom su se desavale stvari. I naravno da ih ponavljam. Tako sam jedno vreme ustajao u isto vreme, jeo isti dorucak, hodao istom ulicom, cekao isti bus... ili pio kafu u birtiji pored fakulteta... sipao istu kolicinu secera i mesao isti broj puta... zvakao kasicicu na isti nacin, gasio cigaretu na gotovo identican nacin... Plasio sam se da ce ukoliko ispadnem iz koloseka svog nekog "redovnog i ustaljenog" ponasanja lose stvari poceti da naviru. Ne znam ono ako ustanem na levu nogu, nista mi nece ici tog dana, ako mi crna maca predje put spucace me bus na ulici, ako ne na toj ono onda na sledecoj raskrsnici. Nisam prolazio ispod bandere u A, duplog znaka ili sta ja znam!? Svasta nesto... opsesivno sam razmisljao a ponasao se kao da me neko tera na to. Kao da me nesto prisiljava.
Kada su lose stvari pocele da se dogadjaju i pored svog mog postovanja te moje mantre, mislio sam da ja to nesto ne radim kako valja, ili se Bog nesto naljutio na to kako radim. Pa sam radio suprotno od tog ustaljenog, da bih izbegao losu karmu. I opet bih to "suprotno" poceo da radim kompulzivno - prisilno.
Ili nisam radio nista... ama bas nista...
U periodu aktivnog drogiranja svaki moj postupak bio je pracen tom opsesijom. Ako bih i samo razmisljao na neku temu, najbanalniju, ja sam je u svojim mislima sprovodio u delo ono do tancina, ja bi to sad iskontrololisao samo tako. Ovo bih postavio ovako, ono onako, onaj bi ono radio, ovaj ovo. I tako sam i delovao. Po prirodi posla bio sam neko od koga je par ljudi zavisilo, tako da sam im sa jedne strane organizovao posao onako kako treba, a sa druge strane trudio se da ja sam izbegavam tu obavezu. I uvek se svadjao sa pretpostavljenima kao ja sam u pravu, oni nemaju pojma. I bio kaznjavan i nagradjivan, a ja sam uvek bio iznad njih, ma koga bre zabole za to njihovo 5% plate... Naravno da se to ljudima nije svidjalo, i kad god su mi ukazivali na to, ja nisam ni priznavao gresku, niti sam prihvatao ni savete a kasnije ni te ljude...
U svojoj namucenoj glavi ja sam te ljude tretirao kao djavole. Djavole koji traze da im budem sluga. I bezao od njih. Bezao u neke svoje rituale. Ritual nabavljanja dopa. Ritual skrivanja upaljaca, folija, kartica i drugog pribora. Ritual koriscenja. Ritual pronalazenja mesta za to. Ritual pusenja cigareta, uvlacenja dima...
Nakon nekog vremana sama droga je preuzela ulogu svih gore navedenih strahova. Da li cu je naci, da li ce je biti dovoljno, da li cu se pokriti danas i sutra sa ovim sto imam, gde cu naci pare za sledecu kolicinu i tako redom... I naravno svako moje ponasanje je bilo praceno tim strahom. I koristio sam je jer nisam mogao da funkcionisem bez nje. Ovde su moje opsesije dosle do punog izrazaja, a moje ponasanje bilo je pod prisilom prvog i pravog djavola. Djavola koji me je budio uz krizu, koji me je uspavljivao sa strahovima za sledeci dan... za sledecu dozu...
Kada je taj djavo odneo pobedu, odnosno kada sam mu priznao potpuni poraz, pre skoro 9 meseci, moji strahovi su se ublazili. Gotovo nestali. Dobio sam snagu da zivim bez losih misli. Odnosno sa mislju da se sve desava zato sto tako treba da se desi. Da se zivot odvija i mimo moje volje. Mimo mojih postupaka. Da ne zavisi sve od mene. U stvari malo stvari zavisi od moje volje. I tada sam poceo da verujem da postoji neko, nesto sto je jace od mene samog. Prvi put, mozda u zivotu, poverovao sam da ja nisam svemoguc, i da u stvari ja nemoram ni da budem. Postajao sam zadovoljan sa onim sto jesam i sto imam. i dalje se promoli neka opsesivna misao, ali je sad prepoznajem... i ne delujem kako ona kaze... nego samo malo sacekam... malo ali dovoljno da ne bude kako me neko tera, nego kako treba da se ucini...
I kada sam poceo da verujem, nasao sam jos nesto, za cime sam izgleda zudio ceo svoj zivot, nasao sam trunku ljubavi i bio sam spreman da je prihvatim, bez da trazim nesto zauzvrat. Vise ne mora nista da mi se dogodi, ali ni ja nemoram da jurcam. Ne moram da jurcam za nekim ispunjenjem svojih fantazija. Ne moram da trazim to u nekim tamo drogama, alkoholima i sta ja znam. Nasao sam mir. U sebi. Mirim se sa sobom i svojim zivotom. I volim sebe i zivot oko sebe. Bar je danas tako. SAMO DANAS.

[heroinapg]

uh....kako ovo liiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiichi............bolno liiiiiiiiiiiiiichi
01:26Am je
samo danas=sjutra
imam i ja al cu Te citirat-tj quote:}
masu
POoooooooz

[Zona Sumraka]

pa to i zvuci kao opsesivno-kompulsivni poremecaj...to nema nikakve veze sa sujevjerjem...a slicnih primjera ima pun ku..ac...moja jaranica ima obicaj da dok hoda prema odredjenoj destinaciji prvo odredi u glavi koliko otprilike koraka ima do iste, a onda ih i fakat broji...mislim zvuci smijesno, ali skontaj da to neko radi non stop...
ja recimo imam obicaj da pomjeram stvari tako da su pod pravim uglom...ne znam zasto to radim, ali znam da ukoliko jbni daljinski na stolu nije paralelno sa ivicom istog, necu se smiriti dok ga ne pomjerim...ili ono dok hodam ulicom ne daj boze da stanem na bilo kakvu pukotinu ili fleku na asfaltu...
a najgore od svega sto sam svjesna sta radim i uprkos tome ne mogu da se kontrolisem...

[joesspappa]

Zone, narkomanija i jeste opsesivno kompulzivni poremecaj. Ne mora se sujeverje prikazati samo kao babine vradzbine ili nesto u vezi sa religijom... obicne stvari, na primer taj daljinski je tvoja smetnja normalnom zivotu. Da li si se ikada zapitala zbog cega!? To ponasanje koje obavljas ne mora uopste da ima veze sa tvojim mislima u tom trenutku. Ti jednostavno VERUJES da MORAS tako... I tako i cinis. To postaje tvoja opsesija o kojoj nakon dovoljno dugog perioda ponavljanja vise ni ne razmisljas, nego cesto kazes pa to ja radim otkad znam za sebe... i to je, kao, u redu!?
Neko drzi vodu pored kreveta jer ga je majka tukla kad je bio mali. Kakve to veze ima sa vodom!? Postavite sebi pitanje sta ce biti ako stanem na rupu ili fleku na asfaltu. Sta ce biti ako ostavim daljinski ukoso...!? Verovatno nista.
Svet se nece zaustaviti... U mnogo cemu faktor je strah. Strah od nepoznatog. Zabrinutost. I nedostatak vere...

[heroinapg]

Ja jesam opsesivno-kopulzivna...drzim bocicu vode pore kreveta..Svaka navika je potencijalno uvlacenje u narkomaniju-parafraziram
Moram po ljekove-za tatu! (one koji su njemu potrebni ...a...ja, zavisnik, i ostali smo ih banovala u CG-uz izvjestaj i sve-ne daju...
NJemu je ptreban trodon!!!!! meni nije bio-mene je gubio-i tro je droga-bar za mene-zavisnika

Al borim se i sa I against I..i sa..................
Idem...al se vracam!!!!lagano
SAMO DANAS-24h..po 24..ili 19+19
samo neka je +