Siromastvo u Chadu

Mark_Renton · Post by **Mark_Renton** » Fri Jun 15, 2007 7:42 pm

Deo iz knjige Milorada Ulemeka - Legionar

Odlazak na smetliste za mene je bio najtuzniji dogadjaj za vreme boravka u toj cudnoj zemlji. Posto je baza bila proizvodjac velike kolicine smeca, ono je na kraju dana trpano u poseban kamion, koji je svake veceri pre mraka odlazio na gradsko smetliste. Moje zaprepascenje te nedelje dok sam bio u pratnji kamiona bilo je ogromno kada sam na poljani odredjenoj za gradsko smetliste ugledao nekoliko stotina male dece i starijih osoba kako cekaju nas dolazak. U toj gomili bilo je i nekoliko vojnika, ciju svrhu u pocetku nisam shvatao. Kamion je stigao do odredjenog mesta, dva "boja" su lopatama poceli da izbacuju smece. Tada su neuhranjena deca i iznemogli starci bukvalno pohrlili ka kamionu, penjuci se sa svih strana na njega i otimajuci se izmedju sebe o sve one smrdljive splacine, od kojih su se meni prevrtala creva. Trpali su sve to u usta, bukvalno prozdiruci ostatke hrane i djubreta, ne gledajuci sta je sta. Shvatio sam tada da su ti vojnici cadske armije sluzili, zapravo, da ih sprece u svom krstaskom pohodu na kamion i zdranje djubreta. Oni su pritrcali i udarali te nesrecnike dugackim motkama i nekakvim korbacima. Sav uzasnut, hteo sam da intervenisem, cak sam repetirao pusku, ali me je kaplar koji je bio iz regularne francuske vojske sprecio i objasnio da to tako mora i da posle istovara to djubre poliva benzinom i spaljuje kako bi se sprecilo da ga ti gladni ljudi jedu i na taj nacin samo povecaju broj zaraza i bolestina od kojih su vec bolovali. Dok su vojnici polivali djubre benzinom i palili ga, deca su ih klela i molila da im dopuste da bar uzmu komad crvljivog mesa ili koju glavicu crvljivog kupusa koji je toga dana bio serviran za rucak. Vojnici su bili neumoljivi i onda je nastala kuknjava i proklinjanje. Decaci koji su istovarivali kamion krisom su plakali. I ja sam zamalo zaplakao od muke i uzasa gledajuci taj prizor, ali kako sam bio pripadnik Legije koja je nosila oznaku surovosti na ovim prostorima, nekako sam se uzdrzao. te veceri kada sam zavrsio radni dan, rekao sam Pangu da mi nabavi "kifa" sto je bila lokalna oznaka za marihuanu, jer je do alkohola bilo gotovo nemoguce doci, i naduvao sam se kao majka zemlja. Te noci sam onako naduvan, plakao od tuge i nemoci, potresen prizorom sa smetlista. Od tada pa do kraja naseg boravka, izbegavao sam da budem u pratnji kamiona koji je prevozio djubre.

Mark_Renton · Post by **Mark_Renton** » Fri Jun 15, 2007 8:11 pm

Da li je moguce da od vas 9 koliko je procitalo temu (u ovom trenutku) nema nista da kaze?

Post by **sanela** » Fri Jun 15, 2007 8:41 pm

Šta očekuješ da ljudi kažu? To je zaista grozno...

Ali, imala sam i ja iskustvo gladovanja u Sarajevu kad sam jela ubuđan hljeb, hljeb od mekinja koji i nije hljeb, kad sam lijegala gladna i ustajala gladna, kad sam nakon pola godine vidjela glavicu crvenog luka, pa smo ga pola sata gledali sa svih strana i pažljivo planirali u koliko jela ga možemo staviti, kad smo dobili u humanitarnoj pomoći dobili feta sir, pa ga dijelili na 6 dijelova, jer je po clanu dolazila 1/6 sira... itd. Kad su se ljudi skupljali oko unprofor-a kako bi dobili kutiju keksa ili konzervu hrane ili lunch paket. To je rezultat rata i ja sam imuna na takve priče, jer sam ih živjela... ne reagujem na njih. A i to je ptsp, odbrambeni mehanizam, neprerađena trauma... nije lako preživjeti rat.

Mark_Renton · Post by **Mark_Renton** » Fri Jun 15, 2007 8:42 pm

Neki su u tom ratu fino profitirali, sa sve tri strane.
Jebiga, nekom rat, nekom brat.

Zona Sumraka · Post by **Zona Sumraka** » Fri Jun 15, 2007 10:01 pm

nisu neki nego mnogi...

Mark_Renton · Post by **Mark_Renton** » Sat Jun 16, 2007 12:05 am

Preziveti rat, manje vise, ali ostati normalan posle toga... to je vec prilicno zeznuto.

azraaa · Post by **azraaa** » Sat Jun 16, 2007 3:23 pm

prica je da zeludac zaboli...