Forum za podršku u oporavku

Ljudoviiiiii,

Recite mi da li su vam se vratile emocije. Mislim na one prave, istinske, duboke....

Meni se cini da sam toliko prazna da odzvanja sve u meni. Nije da nista ne osecam, rcimo kada gledam svoju porodicu ja znam da ih volim. Ali nisam jos uvek sigurna da li je to osecanje ili sam ja u to ubedila sebe jer je normalno da ih volim posto su mi porodica....; hm nadam se da kapirate
Ljudi su mi dragi - i to je to. Nemam nikakvo odredjeno misljenje o nekome, u stvari imam ali mi je sasvim svejedno... I sto se tice decaka..svidi mi se neki tu i tamo, ali sve je to na blic, nemam nikakvu zelju za vezivanjem, za deljenjem emocija, ni za cim... A cista sam dve godine???

Kako je bilo vama, kada ste ukapirali da "osecate" i da li se to ikada vrati. Da li je moguce da se serotonin, dopamin i ostala sranja povrate na granicu zdravog?


S.

Joooj, ja znam o čemu pričaš. I ja sam bila jednom par godina clean, pa sam se ponovno uredila, u nadi da ću naći to što ti tražiš... Ni sad nije drugačije. Voljela sam svoje dijete, inače sam jako tupa šta se tiče plakanja, smijanja i ostalih normalnih stvari... Ako otkriješ kako, javi mi! Sretno..

Heh..vecito pitanje....ja imam isti problem ili mozda slican,emocije postoje ali su kratkog veka ,a ako se i desi da potraju nekako se trudim da ih ne pokazem i dok se ja tako trudim one prodju....sve mi je to tako nekako prolazno sad sam se zbunila... Znate onu epizodu simpsonovih kada Bart prodaje dusu hahahahahhaahhha i lepo je tako prodao dusu i nista vise nije osecao niti ga je iko primecivao (ne znam zasto mi je ovo palo na pemet ,nemojte ni da me pitate hahaha) nego..da se vratimo na temu....ja bi iskreno volela da me te emocije onako osajdare po glavi al ne vredi sve mi je tako potpuno svejedno i sve mi je potpuno ravno,a ja nikad nisam bila takva ..ili mozda jesam?? al imala sam heroin koji mi je stvarao te emocije (ako su to uopste emocije) ustvari ja ne znam dal ih imam ali znam da sam ja nakrcala skoro 3 godinice i nema nekih preteranih vezivanja niti bilo cega slicno

Ma dajte, kakve emocije, samo donose probleme. Zaljubis se u neku kucku i posle patis kad te odjebe zbog drugog, a to se uvek desi... Bolje je bez emocija!

Moraju se vratiti. Ne smijem ni pomisliti kako bi odvratno bilo provesti cijeli zivot potpuno prazan i ravnodusan. Evo ja cijelo vrijeme tupim na ovom forumu o praznini i besmislu, pa ste me ovom temom pravo pogodile. Plus sam jos pravo smoren i sjeban od posla.

Uzeh neki dan da razmisljam kad sam se posljednji put zaljubio, nesto mi Aco bacio crva pricom kako hoce da se zeni... Vratih se u 2000. godinu i Sanju... Tad sam bio na pocetku dop karijere, euforicni krelac i cura nije imala sanse. Poslije je dop bio na prvom mjestu. Nekoliko prolaznica. Sad kad sam bio cist 16 mjeseci, dvaput sam probao, uglavnom zbog toga da me jarani ne bi prcali izmedju 3. i 6. pive da sam Zagor... I duplo golo. Odvratno. Pola dana razmisljam kako da eskiviram izlazak sa curom, a da se ne naljuti. A u drugoj polovini uopste je se ne sjetim... I onda odustanem. Jebes ga. Kontam da ce doci sa vremenom i stvarno nemam volje da se mucim sa nekim u vezi, ako to ne zelim. A i nije posteno... Seks se vec nekako moze skontati (postoji vazda i varijanta sa placanjem:)). Da bi volio druge, trebao bih prvo zavoljeti sebe, a cini mi se da to jos uvijek nisam. Malo su me posao i lova ufurali, ali to opet nije ljubav prema samom sebi. Skoro da mi je potpuno svejedno.

Nadam se da ce se to srediti prije nego ocelavim i nabijem cvikere i 47 kg viska.

Lepo je sve to, ali da smo zeleli zivot "Job, career, family, washing machines, cars, compact disc players and electrical tin openers" ne bi postali narkomani. Zeleli smo nesto vise, nesto drugacije od klasicnog zivota.

hehehehehhe.....napokon.....
vi hocete reci da to tako mora da ide....
neverujem....
jos jednom potvrdjujem,ma koliko sebicno zvucalo....drago mi je da nisam sama......a pitanje za devojke:kako da dobijem ponovo krila?bila sam sa momkom zadnjih dva meseca...nije bitan on nego fantazije o njemu....letela sam...samu sebe sam vozila u glavi...sad sam pravi pravcati destruktivac....mrzim ceo svet....ima par stvari koje me jos muce,ali on je najgore....

I sto je najveci haos....imam haos u glavi po pitanju H.....zelim da pobegnem iz realnosti......sedim kuci,nisam zeznula stvar,ali mi je odvratno tesko.....prvi put sam osetila krila.....mislim''?''da nije bila samo strast....no,to ce vreme pokazati...radim i ubijam se muzikom...sta god da radim-prazna sam .....
za sve sam prazna......
moja psihologicarka mi je rekla :
posto sam bila 2 god na H da ce mi toliko isto treati da prezivim surovu realnost.....a da cu se sa zeljom boriti ceo zivot....
Rekla sam joj da to nije ok....
volela bi u tom slucaju da malkice zaspim na dve godine,a da....................
se ja borim sa dopom u nekom drugom zivotu a da me sad ostavi na miru ta zelja....
-plasim se sebe jako.......
......................................................................

it was only fantasy.....

...nije bitan on nego fantazije o njemu

ne kontam ovo bas najbolje...mislim, cim fantaziras o njemu mora da je bitan jebi ga...

dobra tema...

moj neki subjektivni rezon je da ako si u periodu skidanja solo, treba jedno solidno vrijeme ohladiti od tih bliskih susreta trece vrste...u tom periodu prolazis kroz milion nekih metamorfoza i ne znas ni sam ko si, a sad da pokusavas u tu svu dramu da ukomponujes nekoga...mislim da je to siguran put ka recidivu...realno gledajuci to su zajebane stvari (mislim bar u mom slucaju) i pod normalnim okolnostima, a kamoli kad si u emocionalno klimavom stanju...

a sto se tice vracanja u neku normalu...ja mogu bar na licnom primjeru da vidim da ima rezultata...samo normalno to je individualna stvar ...nismo svi isti...imamo zajednicki problem, ali ipak je svako od nas prica za sebe...znaci cak i da taj aspekt ne postoji, nekome kao meni nikada u zivotu nece biti lako da se nosi sa sopstvenim emocijama...

Mark_Renton wrote:Lepo je sve to, ali da smo zeleli zivot "Job, career, family, washing machines, cars, compact disc players and electrical tin openers" ne bi postali narkomani. Zeleli smo nesto vise, nesto drugacije od klasicnog zivota.

I šta ste dobili? Onako, iskreno...

Neki su dobili životnu školu, a neki teško utvrđuju gradivo-kao ja. Isto tako smo dobili ovu šuplju prazninu, i izgubili pojam o životu kakav bi trebao da bude (ljubav, osmjeh, sunce...). Eto to smo dobili poštovana gđ-o/-ice. Sanela. Pucaju depresije, bježi se od stvarnosti, tone se.... Neznam za ostale, ali ja sam puno izgubila a ništa dobila.