Imam 29 godina, 4 godine sam strejt a bila sam 7-8 godina na dopu, od toga 6 godina na igli. Lechena sam 2 puta na psihijatriji u mom gradu, 3 puta u Drajzerovoj i jednom na psihijatriji VMA. Na kraju sam se skinula sama, sa kutijom troxija i po tablom bromazepama i flormidala ali sam otisla iz mog grada, iz drzave, zauvek. Ja priznajem da nisam mogla drugacije, toliko sam bila u svemu tome...uspela sam nekako da dobijem turistichku vizu i dodjem kod sestre u EU a onda smo nekako smuvale da ostanem. Kada sam stigla, u zikri, ne znam jezik, sva nikakva, jedini cilj mi je bio da guram dan po dan nekako jer sam znala da cu da umrem ako se vratim. I uspela sam nekako. Uspela sam da se povratim i da se sredim onako kako nisam mogla ni u najludjim snovima da sanjam. Chim sam dobila papire i zdravstveno osiguranje krenula sam na terapiju pegasysom, izgurala 24 nedelje(genotip 3) i izbacila to C chudo iz sebe. Onda sam pocela da menjam ishranu, vezbam yogu, crtam, kuvam, putujem i uzivam u zivotu. na dop sam retko mislila jer mi se ovakav zivot iskreno vise svideo. A onda je sve krenulo svojim tokom-dokaz da je sve moguce ako se samo malo potrudis, ako zaista zelis. Bila sam u jednoj lepoj ali ne preterano ozbiljnoj vezi, kada sam uprkos kontracepciji ostala trudna. Od prvog momenta kada sam to saznala, znala sam da nema dileme, da ja zelim to dete i da sam sposobna da ga imam. Moja sinchina sada ima 15 meseci i on mi je najveci dokaz da sam uspela, srecna sam, obozavam ga i znam da je sa dopom zauvek zavrseno jer ne osecam nikakvu potrebu a i da je osetim, znam da ne bih uzela jer on definitivno nije zasluzio takvu mamu(nije niko) i jer nikada ne bih mogla tako da mu zaserem zivot a on je meni u zivotu pomogao vise nego svi ostali zajedno pa puta hiljadu. Inache, zivimo sami, sa njegovim tatom smo u super prijateljskim odnosima, vidjamo se chesto, izlazimo zajedno...imamo dosta poznanika i par prijatelja i mnogo se volimo. I ona uporna praznina koja ostane posle dopa i traje godinama, nekad i ceo zivot, i ona je nestala od kad njega imam. I da, da ne zaboravim najvaznije- ne koristim nikakve lekove, ne pijem alkohol, uglavnom zivim zdravo i jedini moj porok je vutra. Volim da zapalim jedan uveche, kad sve zavrsim i kad hocu da se opustim i ne vidim nista lose u tome. Toliko od mene u ovom kratkom predstavljanju a ovih dana cu da napisem i nesto vise. Ja chuvam neke svoje dnevnike iz tog perioda, imalo bi zanimljivih stvari da se prepise Pozz, chitamo se
