ISPOVEST NARKOMANKE
Moderator: sanela
-
Marijana_K.
- Posts: 2
- Joined: Wed Oct 18, 2006 12:28 am
- Location: Novi Sad
ISPOVEST NARKOMANKE
Zasto sam postala fikserka? Evo vidite, jos od detinjstva sam osecala da mi roditelji ne poklanjaju paznju i ljubav. Osecala sam se usrano. Izopsteno. To sam osecala i u osnovnoj skoli, zatim u srednjoj, bila sam izopstena. Zasto? Nisam nikome dozvoljavala da dopre do mene, plasila sam se da ce oni (drustvo) otkriti da nosim patnju u sebi. Moje ime je Marijana, zivim u Srbiji u Novom Sadu. Sada imam 19 godina. Sve je pocelo pre dve godine, znaci, kad sam imala 17. Probala sam hasis sa drugaricom na ekskurziji u Beogradu, pusile smo na Kalemegdanu. Ona ga je nabavila od dilera sa Telepa (deo Novog Sada). Svideo mi se osecaj, na trenutak sam osetila da na ovaj nacin mogu da podnesem zivot u ovoj usranoj drzavi. Cim smo stigle u Novi Sad iz Beograda, moja drugarica i ja smo otisle u Dunavski park i ponovo pusile hasis. Tada sam imala 17 godina. Izlazile smo, upoznale smo nove dilere i pocele da pusimo marihuanu. Sa dilerima smo se nalazile u Dunavskom parku i sa njima smo zajedno pusile marihuanu u zbunju, bojali smo se cuvara parka. Jedan diler se zvao Ivan. Drugarica me je pitala da li mi se on svidja. Pomislila sam kada bih bila sa Ivanom da bi mi besplatno davao marihuanu. Da, bili smo zajedno i ja sam besplatno pusila. Da, odvratna sam, nisam vredna nicega! Ali ko je kriv sto se mladi drogiraju, ko je ZAISTA kriv? Oni? Ma neee. Krivo je drustvo sto na njih ne obraca paznju, krivi su roditelji koji nas posmatraju kao stetocine, a najvise je kriva ova usrana drzava koja ponizava zene (pogledajte samo folk muziku) i koja ponizava inteligentne ljude. Ovako: Ja imam tamno crvenu ravnu kosu do ramena, mrsava sam (naravno), visoka 160cm, teska 42kg. Zavrsila sam jezicku gimnaziju i sada sam upisala srpski jezik i knjizevnost na filozofskom fakultetu. Da, pametna sam, znam sta je dobro, a sta lose, niko me na drogu nije navukao, znala sam sta radim. Pre godinu dana, kada sam imala 18 godina, Ivan je dobio heroin da ga diluje. Naravno, slusala sam o toj drogi, svidelo mi se sto umiruje, sto kada se uzme narkoman se ne zamara razmisljanjem, zaboravlja sva sranja oko sebe. Zamolila sam Ivana da probam. Molio me je da to ne radim, da on nece dozvoliti svojoj devojci da se unisti tim sranjem od horsa (heroin). Mucila sam ga, molila i nakraju mi je dao samo osminu grama da usmrkam. I on je isto uradio. Bila je tu i moja drugarica koja je odmah uzela cetvrtinu grama. Cim sam usmrkala heroin osetila sam peckanje u nosu, zatim sam osetila kako mi se taj prah spusta u grlo, ukus je bio gorak. Otisli smo u kafic. Narucili neke sokove i pice. Osetila sam kako deluje. Osetila sam tezinu u nogama, blagi umor i bila sam izuzetno mirna. Nista nije moglo da me iznervira. A zatim je dosla i mucnina koju svi osete prvi put. Izasli smo ponovo u onaj park. Povracala sam u hodu. Otisla sam kuci i jos uvek sam osecala smirenost. Kao i svi koji probaju hors svideo mi se osecaj i navukla se iz prvog puta (naravno samo psihicki). Tako sam usmrkavala heroin svaki treci dan i osetila sam da sam postala otporna, zelela sam da se ufiksam. Ivan je poludeo. Rekao je da je to poslednje. Ni on to cak ne zeli. Ne zeli da umre za 10 godina. Da,da! Jedne veceri mi je poslao poruku da je bio u depresiji, bio je slomljen i ufiksao se!! Nasli smo se i ja sam insistirala da hocu i ja!!! Kupio je spric i iglu za mene, uzeo svoju kasiku, na nju je stavio osminu grama horsa i kapnuo malo vode i kap limuna. Usli smo u javni WC na trgu. Ubo me je u levu ruku. Bilo je kao grom, za par sekundi sam osetila pumpanje srca i blagi udar u glavi. Postala sam izuzetno mirna. Lep osecaj, boje su bile nezne, crvena je bila roza, sve je bilo blago, smireno. To je bilo pre 6 meseci. Fiksali smo se samo vikendom kada smo izlazili na tehno u diskoteke "Paradizo", "Akvarijus" i "Piping". Pre 2 meseca sam pocela da se fiksam svaki dan. Ivan i ja vise nismo zajedno. Trazila am gde su narko-scene u Novom Sadu. Ubrzo sam shvatila da se nalazi na Zeleznickoj stanici i u parku pored nje, pa u parku kod bolnice i na petrovaradinskoj tvrdjavi. Dileri su mnogo sumnjicavi ovde u Novom Sadu, malo je tesko doci do njih. Cetvrtina grama kosta 500 dinara ili 6 eura, toliko mi dnevno treba vec 2 meseca. Osecam vec i fizicke krize, drhtavica i ostalo. Za mene vise nema nade, za odvikavanje nemam snage. Niko ne sumnja, ni moji roditelji niti drugarice. -Marijana K.
"Izgleda da toliko volim smrt, da ne zelim da prestanem"
Zdravo Marijana, privukla me je tvoja ispovest zbog tvog imena, zoves se kao moja sestra sa kojom na zalost vec duze vreme ne razgovaram. A privukla me je I zato sto upste nisi obracala pazju na to sto pises, a ja sam iskrena i direktna.
Mislim da ne bi trebala da pitas:”Ko je kriv?” jer odgovor na to pitanje neces dobiti ni od koga osim od sebe same. Najlakse je nalaziti razloge sa strane a najteze je pogledati u sebe, i to je ono sto vecina nas nije umela da uradi na vreme.Da nisam trazila razloge u drugima nego da sam odmah znala ovo sto sada znam sve sto mi se desilo bi bio samo neki ruzan san ili grozna misao, ne bih nikada dogurala do lecenja, ne bi me pojeo heroin. Niko nas nije na silu terao da se drogiramo, niko nam nije na slu gurao droge u nos ili nas na silu fiksao, ne postoje opasni momci koji presrecu jadne cure i fiksaju ih, i ne postoje kafici gde sipaju drogu u sok, svi to mi znamo, sami smo hteli da probamo i sami smo hteli da se drogiramo i svako ima svoj razlog. Drzava jeste donekle kriva jer je ona najvece trziste i okrece najvise para bas od narkotika, ali stnje u zemlji nema veze sa tvojom narkomanijom. Pravi razlozi leze u tebi. Pronadji ih i probudi se dok jos nije kasno,ili procitaj malo ispovesti po forumu da vidis sta vrlo lako moze i tebi da se desi ukoliko ne ustanes i osvestis se na vreme. Koliko si dugo narkomanka? To je jako malo vremena da bi mogla da kazes da je prekasno i da za tebe nada ne postoji, ako sada ne kazes NE doziveces da krades, lazes i postanes neko drugi, a i te drugarice koje imas vise ti nece biti drugarice, oteraces ih od sebe svojim ponasanjem, odnos sa roditeljima ne da ce biti ruzan nego nece biti nikakav, i naravno nece ti ni biti bitno, jedino za sta ces da zivis bice pola grama-gram i kako nabaviti novac, a onda kada se probudis shvatices koliko si dana provela kao mrtva i ako si hodala i disala, svatices da vise nemas nikoga ko je r8 i da su oko tebe samo ljudi sa jednom nogom u grobu bez buducnosti i bez zelja. A ako se ne probudis na vereme nacice te negde u nekom lazu. To je istina koja zvuci jako okrutno i ruzno ali je ipak istina.
Ovo sto zelim da ti kazem ima dve strane. Prva je ova gde ti ja kazem da se trgnes, pogledas u sebe i spasis se dok jos mozes, jer verujem da mozes, jos samo trebas i ti da poverujes u to, i da krenes nekom zdravijim i pozitivnijim putem. Nije sve tako crno i jadno, onako je kako ti zelis da bude, a bilo bi lepo da za sebe pozelis nesto najbolje i stvoris sebi pravi opipljivi raj umesto vestackog raja.
Druga strana ove price je malo drugacija. Marijana koliko govoris istinu? Zasto si dala toliko podataka o sebi? Mislis li da je to bilo pametno ( ako s to stvarno tvoji podaci?) Za trenutak mi se ucinilo da si malo opsednuta knjigom Mi Deca Sa Stanice Zoo..Prvo koliko ja znam vise niko za pripremanje heroina ne koristi “kap limuna” a drugo “narkomanske scene kod zeleznicke stanice” ne postoje jos odavno.
Ne zelim da ti kazem da ne govoris istinu, svako ima pravo na svoju pricu, ja samo kazem da su mi tvoj stav, i pojedine stvari u prici malo neverovatni.
Mislim da ne bi trebala da pitas:”Ko je kriv?” jer odgovor na to pitanje neces dobiti ni od koga osim od sebe same. Najlakse je nalaziti razloge sa strane a najteze je pogledati u sebe, i to je ono sto vecina nas nije umela da uradi na vreme.Da nisam trazila razloge u drugima nego da sam odmah znala ovo sto sada znam sve sto mi se desilo bi bio samo neki ruzan san ili grozna misao, ne bih nikada dogurala do lecenja, ne bi me pojeo heroin. Niko nas nije na silu terao da se drogiramo, niko nam nije na slu gurao droge u nos ili nas na silu fiksao, ne postoje opasni momci koji presrecu jadne cure i fiksaju ih, i ne postoje kafici gde sipaju drogu u sok, svi to mi znamo, sami smo hteli da probamo i sami smo hteli da se drogiramo i svako ima svoj razlog. Drzava jeste donekle kriva jer je ona najvece trziste i okrece najvise para bas od narkotika, ali stnje u zemlji nema veze sa tvojom narkomanijom. Pravi razlozi leze u tebi. Pronadji ih i probudi se dok jos nije kasno,ili procitaj malo ispovesti po forumu da vidis sta vrlo lako moze i tebi da se desi ukoliko ne ustanes i osvestis se na vreme. Koliko si dugo narkomanka? To je jako malo vremena da bi mogla da kazes da je prekasno i da za tebe nada ne postoji, ako sada ne kazes NE doziveces da krades, lazes i postanes neko drugi, a i te drugarice koje imas vise ti nece biti drugarice, oteraces ih od sebe svojim ponasanjem, odnos sa roditeljima ne da ce biti ruzan nego nece biti nikakav, i naravno nece ti ni biti bitno, jedino za sta ces da zivis bice pola grama-gram i kako nabaviti novac, a onda kada se probudis shvatices koliko si dana provela kao mrtva i ako si hodala i disala, svatices da vise nemas nikoga ko je r8 i da su oko tebe samo ljudi sa jednom nogom u grobu bez buducnosti i bez zelja. A ako se ne probudis na vereme nacice te negde u nekom lazu. To je istina koja zvuci jako okrutno i ruzno ali je ipak istina.
Ovo sto zelim da ti kazem ima dve strane. Prva je ova gde ti ja kazem da se trgnes, pogledas u sebe i spasis se dok jos mozes, jer verujem da mozes, jos samo trebas i ti da poverujes u to, i da krenes nekom zdravijim i pozitivnijim putem. Nije sve tako crno i jadno, onako je kako ti zelis da bude, a bilo bi lepo da za sebe pozelis nesto najbolje i stvoris sebi pravi opipljivi raj umesto vestackog raja.
Druga strana ove price je malo drugacija. Marijana koliko govoris istinu? Zasto si dala toliko podataka o sebi? Mislis li da je to bilo pametno ( ako s to stvarno tvoji podaci?) Za trenutak mi se ucinilo da si malo opsednuta knjigom Mi Deca Sa Stanice Zoo..Prvo koliko ja znam vise niko za pripremanje heroina ne koristi “kap limuna” a drugo “narkomanske scene kod zeleznicke stanice” ne postoje jos odavno.
Ne zelim da ti kazem da ne govoris istinu, svako ima pravo na svoju pricu, ja samo kazem da su mi tvoj stav, i pojedine stvari u prici malo neverovatni.
Bunar želja ne postoji.
Da postoji skočila bih.
Jedem laž ko keks i ćutim.
Što da znam?I ko da ne znam.
To sam ja i tu je problem,
Silom neću da se menjam.
Da postoji skočila bih.
Jedem laž ko keks i ćutim.
Što da znam?I ko da ne znam.
To sam ja i tu je problem,
Silom neću da se menjam.
-
Marijana_K.
- Posts: 2
- Joined: Wed Oct 18, 2006 12:28 am
- Location: Novi Sad
Marijana K.
Draga Dark Angel, procitala sam tvoju ispovest.. Nadam se da si sada OK i da nikada neces prestati da se boris!! Ja nemam vise snage za skidanje. Drogiram se 2 godine--
Nazalost, moja prica je istinita, da, nazalost jer i ja bih kao i svi volela da sam "normalna" devojka..
Nazalost, moja prica je istinita, da, nazalost jer i ja bih kao i svi volela da sam "normalna" devojka..
"Izgleda da toliko volim smrt, da ne zelim da prestanem"
Bilo je kao grom?
Fiksanje?
Javni wc na trgu?
Fikserka?
Limun?
Narko-SCENA?
Karlovacka gimnazija, filozofski fakultet, odsek srpski, tamno crvena kosa, visina, sirina, broj cipela... Dobro, lepo.
Ali ovo je jace od mene, moram da te pitam.
Da nisi ti slucajno Kristijana F?
Fiksanje?
Javni wc na trgu?
Fikserka?
Limun?
Narko-SCENA?
Karlovacka gimnazija, filozofski fakultet, odsek srpski, tamno crvena kosa, visina, sirina, broj cipela... Dobro, lepo.
Ali ovo je jace od mene, moram da te pitam.
Da nisi ti slucajno Kristijana F?
too weird to live
too rare to die
too rare to die
Pa kako sad 2 godine a gore pise 2 meseca?
Magy u pravu si, to sam i ja isto htela da pitam.
Ne zelim Marijana da se zbog mene osecas neprijatno jer mi je tvoja prica neverovatna, jednostavno sam dovoljno dugo bila u narkomanskim vodama da znam sta nesto jeste a sta nije. Razmisli malo sta si pisala, procitaj ponovo ako treba.. Ja sam iskrena al ne napadam,samo strasno ne volim kada neko pise a pri tom ne razmislja o tome STA pise i kako ce to uticati na druge ljude. Tvoja prica i sve u njoj isuvise podseca na Kristijanu F. i na knjigu.
Magy u pravu si, to sam i ja isto htela da pitam.
Ne zelim Marijana da se zbog mene osecas neprijatno jer mi je tvoja prica neverovatna, jednostavno sam dovoljno dugo bila u narkomanskim vodama da znam sta nesto jeste a sta nije. Razmisli malo sta si pisala, procitaj ponovo ako treba.. Ja sam iskrena al ne napadam,samo strasno ne volim kada neko pise a pri tom ne razmislja o tome STA pise i kako ce to uticati na druge ljude. Tvoja prica i sve u njoj isuvise podseca na Kristijanu F. i na knjigu.
Bunar želja ne postoji.
Da postoji skočila bih.
Jedem laž ko keks i ćutim.
Što da znam?I ko da ne znam.
To sam ja i tu je problem,
Silom neću da se menjam.
Da postoji skočila bih.
Jedem laž ko keks i ćutim.
Što da znam?I ko da ne znam.
To sam ja i tu je problem,
Silom neću da se menjam.
osmina grama na zlici, kap vode i kap limuna.....ma cijela prica je ono, ne znam s kojim ciljem to rade pojedinci, sta misle postici takvim postovima????????
Kad bih barem znala tko sam zapravo, prestala bi se ponasati kao ona za koju se smatram da jesam, a kad bih se prestala ponasati kao ona za koju se smatram znala bih tko sam.
Ma to ni meni nije jasno,ali me je jako dirnulo sve to sto je napisano, ali kao ajde necu da budem nepristojna pa odmah da napadam curu, ali sam se kod kuce vidno iznervirala jer nikako ne mogu da shvatim da neko pise takve stvari, to je kao neki poremecaj,kao da se poistovecuje sa likom i kao da se zapravo zeli drogirati isamo je pitanje vremena kada ce poceti da zivi kao lik iz knjige, ali ne htedoh biti napadna odmah da se neki ne bi bunili kako napadam,ali mislim da ste svi u pravu.
Bunar želja ne postoji.
Da postoji skočila bih.
Jedem laž ko keks i ćutim.
Što da znam?I ko da ne znam.
To sam ja i tu je problem,
Silom neću da se menjam.
Da postoji skočila bih.
Jedem laž ko keks i ćutim.
Što da znam?I ko da ne znam.
To sam ja i tu je problem,
Silom neću da se menjam.
Re: ISPOVEST NARKOMANKE
izvini...ali ja mislim da si ti malo preopterecena knjigom "Mi deca sa stanice Zoo"...nemam nista protiv tebe...ali sad kad sam citala tvoj post,dozivela sam ga kao prepricavanje te knjige koju sam procitala...Marijana_K. wrote:Zasto sam postala fikserka? Evo vidite, jos od detinjstva sam osecala da mi roditelji ne poklanjaju paznju i ljubav. Osecala sam se usrano. Izopsteno. To sam osecala i u osnovnoj skoli, zatim u srednjoj, bila sam izopstena. Zasto? Nisam nikome dozvoljavala da dopre do mene, plasila sam se da ce oni (drustvo) otkriti da nosim patnju u sebi. Moje ime je Marijana, zivim u Srbiji u Novom Sadu. Sada imam 19 godina. Sve je pocelo pre dve godine, znaci, kad sam imala 17. Probala sam hasis sa drugaricom na ekskurziji u Beogradu, pusile smo na Kalemegdanu. Ona ga je nabavila od dilera sa Telepa (deo Novog Sada). Svideo mi se osecaj, na trenutak sam osetila da na ovaj nacin mogu da podnesem zivot u ovoj usranoj drzavi. Cim smo stigle u Novi Sad iz Beograda, moja drugarica i ja smo otisle u Dunavski park i ponovo pusile hasis. Tada sam imala 17 godina. Izlazile smo, upoznale smo nove dilere i pocele da pusimo marihuanu. Sa dilerima smo se nalazile u Dunavskom parku i sa njima smo zajedno pusile marihuanu u zbunju, bojali smo se cuvara parka. Jedan diler se zvao Ivan. Drugarica me je pitala da li mi se on svidja. Pomislila sam kada bih bila sa Ivanom da bi mi besplatno davao marihuanu. Da, bili smo zajedno i ja sam besplatno pusila. Da, odvratna sam, nisam vredna nicega! Ali ko je kriv sto se mladi drogiraju, ko je ZAISTA kriv? Oni? Ma neee. Krivo je drustvo sto na njih ne obraca paznju, krivi su roditelji koji nas posmatraju kao stetocine, a najvise je kriva ova usrana drzava koja ponizava zene (pogledajte samo folk muziku) i koja ponizava inteligentne ljude. Ovako: Ja imam tamno crvenu ravnu kosu do ramena, mrsava sam (naravno), visoka 160cm, teska 42kg. Zavrsila sam jezicku gimnaziju i sada sam upisala srpski jezik i knjizevnost na filozofskom fakultetu. Da, pametna sam, znam sta je dobro, a sta lose, niko me na drogu nije navukao, znala sam sta radim. Pre godinu dana, kada sam imala 18 godina, Ivan je dobio heroin da ga diluje. Naravno, slusala sam o toj drogi, svidelo mi se sto umiruje, sto kada se uzme narkoman se ne zamara razmisljanjem, zaboravlja sva sranja oko sebe. Zamolila sam Ivana da probam. Molio me je da to ne radim, da on nece dozvoliti svojoj devojci da se unisti tim sranjem od horsa (heroin). Mucila sam ga, molila i nakraju mi je dao samo osminu grama da usmrkam. I on je isto uradio. Bila je tu i moja drugarica koja je odmah uzela cetvrtinu grama. Cim sam usmrkala heroin osetila sam peckanje u nosu, zatim sam osetila kako mi se taj prah spusta u grlo, ukus je bio gorak. Otisli smo u kafic. Narucili neke sokove i pice. Osetila sam kako deluje. Osetila sam tezinu u nogama, blagi umor i bila sam izuzetno mirna. Nista nije moglo da me iznervira. A zatim je dosla i mucnina koju svi osete prvi put. Izasli smo ponovo u onaj park. Povracala sam u hodu. Otisla sam kuci i jos uvek sam osecala smirenost. Kao i svi koji probaju hors svideo mi se osecaj i navukla se iz prvog puta (naravno samo psihicki). Tako sam usmrkavala heroin svaki treci dan i osetila sam da sam postala otporna, zelela sam da se ufiksam. Ivan je poludeo. Rekao je da je to poslednje. Ni on to cak ne zeli. Ne zeli da umre za 10 godina. Da,da! Jedne veceri mi je poslao poruku da je bio u depresiji, bio je slomljen i ufiksao se!! Nasli smo se i ja sam insistirala da hocu i ja!!! Kupio je spric i iglu za mene, uzeo svoju kasiku, na nju je stavio osminu grama horsa i kapnuo malo vode i kap limuna. Usli smo u javni WC na trgu. Ubo me je u levu ruku. Bilo je kao grom, za par sekundi sam osetila pumpanje srca i blagi udar u glavi. Postala sam izuzetno mirna. Lep osecaj, boje su bile nezne, crvena je bila roza, sve je bilo blago, smireno. To je bilo pre 6 meseci. Fiksali smo se samo vikendom kada smo izlazili na tehno u diskoteke "Paradizo", "Akvarijus" i "Piping". Pre 2 meseca sam pocela da se fiksam svaki dan. Ivan i ja vise nismo zajedno. Trazila am gde su narko-scene u Novom Sadu. Ubrzo sam shvatila da se nalazi na Zeleznickoj stanici i u parku pored nje, pa u parku kod bolnice i na petrovaradinskoj tvrdjavi. Dileri su mnogo sumnjicavi ovde u Novom Sadu, malo je tesko doci do njih. Cetvrtina grama kosta 500 dinara ili 6 eura, toliko mi dnevno treba vec 2 meseca. Osecam vec i fizicke krize, drhtavica i ostalo. Za mene vise nema nade, za odvikavanje nemam snage. Niko ne sumnja, ni moji roditelji niti drugarice. -Marijana K.