Meni je bilo dosta!

[Vuk]

Prosto viče tvoje ime...

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=U079jYDzyU4[/youtube]

[joesspappa]

hahahaaaaaaa kralju.... a evo skromni doprinos...

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=R6BMgBoKCio[/youtube]

[joesspappa]

Usamljenost – biti sam

"Deljenje sa drugima čuva nas od osećaja
izolovanosti i usamljenosti."

v

Postoji razlika između – "biti sam" i "biti usamljen." Usamljenost je stanje srca, praznina zbog koje se osećamo tužno i ponekad beznadežno. Usamljenost nije uvek ublažena kada uđemo u vezu ili se okružimo drugima. Neki od nas su usamljeni i u prostoriji punoj ljudi.
Mnogi od nas su došli u NA očajni od usamljenosti svoje zavisnosti. Dolaskom na sastanke nalazimo nove prijatelje i naš osećaj usamljenosti često popušta. Ali mnogi moraju da se bore sa samoćom svo vreme svog oporavka.
Koji je lek za usamljenost? Najbolji lek je započinjanje odnosa sa Višom silom koja može pomoći da se ispuni praznina u našem srcu. Otkrivamo da, kada imamo vere u Višu silu, više nikad ne moramo da se osećamo usamljeno. Može da nam samima bude puno prijatnije kada imamo svesni kontakt s Bogom kako smo ga shvatili.
Često, kako napredujemo u oporavku, nalazimo duboko ispunjenje u našim odnosima s drugima. Isto tako otkrivamo da, što smo bliže svojoj Višoj sili, manje treba da budemo okruženi drugima. Kako nastavljamo da istražujemo i produbljujemo svoj odnos sa Silom većom od nas samih, otkrivamo duh u sebi koji je naše stalno društvo. Shvatamo da smo duhovno povezani sa nečim većim od nas samih.

v

Samo danas: Naći ću utehu u svom svesnom kontaktu s Višom silom. Ja nikada nisam sam.

[bojanol]

Samo danas: Naći ću utehu u svom svesnom kontaktu s Višom silom. Ja nikada nisam sam.

E upravo ovo mene odbija od "viših sila". Sorry, ali ovo je bilo jače od mene.
Meni je to neshvatljivo i jebi ga.

[joesspappa]

Boki, nema potrebe za izvinjavanjem, sve je ok. Ovaj post sam okacio samo da bi se ja podsetio.
A podsecam se zato sto mogu da napravim da mi je lose. Danas. Ali podsecam se jer mi moze biti bolje. Pokusacu da ti podelim i da ti pojasnim ono sto ne razumes.

Probudio sam se jutros. Uspeo sam posle 4 dana da odspavam 6 sati u kontinuitetu. U bolnici sam, krevet je katastrofalan za kicmu, kuk i bokove, ne mozes da sedis, ne mozes da lezis, a ne mogu na noge. Mogu ali juce sam 4 puta lecio upalu misica od hodanja. Dva kreveta od mene je lik koji je emotivno, duhovno sjeban, telesno je unakazen, i jos je drogiran svim i svacim, place ne progovara i lose mu je, jako. Dolazi mu zena u posetu svaki dan 2 x. Konstantno je napusava i istresa se na njoj. Nije sam ali je usamljen u svom svojem bolu i samosazaljenju koje ga je unistilo. Zatvoren je i zatrovan mislima o bolu i onome sta je prosao. I strah ga je da mu se ne desi ponovo. Strah ga je da ce ga boleti jos vise. I on ne vidi izlaz. Ne vidi nadu. Ne vidi resenje. Nije lako ali on ne zeli ni da cuje, ne zeli ni da pokusa. Usmeren je samo na jedno. Strah od bola. Lakse je anestezirati se lekovima. A osecaj ostaje.
Ja lezim pored njega, evo sutra tri nedelje odnosno zadnjih 6 dana i ja nepokretan, u slicnim bolovima i sa slicnom mukom. Njemu je teze i gore. Sigurno. Razumem to. Ali ja kad vidim njega, kad vidim da ima ko da ga obidje i ko misli na njega, uhvatim sebe u neko stanje zalosti i samosazaljenja. Meni dolaze roditelji i prijatelji iz NA. Devojka me je ostavila kad sam dosao u bolnicu. Bivsa zena me je ostavila takodje kad sam pre tri godine dosao na skidanje. Sin mi je bio jednom u poseti. Nisam ga video dosta dugo. Nisam uzivao sa njim. Rodjeni brat me nije nijednom pozvao od kad sam ovde. Sam sam ovde. Sa sapattnicima iz sobe nemam sta da delim i da pricam. I da imam sve je to kratko i nekako prazno. Ali ja se osecam dobro. Osecam se smireno i kao da sam na pravom i najboljem mestu za mene trenutno. Ne osecam se usamljenim. Nisam uplasen niti sam besan ili ljut.
Sve sto uradim ovde traje ukupno 3 do 4 sata, a ostalo vreme sam prepusten svojim mislima. Ja sam svoje misli u dosadasnjem oporavku, naucio da usmerim Visoj Sili. I to mi je ovde od velike pomoci. Dok mislim o njoj, o tome sta je najbolje za mene, sta sa ovim ili onim, da li je neko ovo ili ono, ja se preispitujem non stop, razmisljam i slazem, klasifikujem svoje osecaje i onda sklapam i rasklapam.
Da se ne lazemo, mogao bi da budem i ljut i besan i samosazaljiv i sve bi to bilo normalno i ok, ali ja biram da se ponasam strpljivo, da ne panicim i da se molim za mir. Sopstveni mir, sopstvenoj Visoj sili. Potpuno sam nemocan da promenim kako se osecam, ponekad i nemocan da se pomerim, ali imam veru da je sve kako treba i da ce biti samo bolje. I zaista tako i jeste. Verujem u to. To je moja uteha u ovom teskom momentu u mom zivotu. To mi daje osecaj da nisam sam i da, onda me obidju ovi koji me vec obilaze i pokazu mi koliko misle na mene i koliko me vole i prihvataju i pokazu koliko mi znaci to sto dobijam od njih (i od vise sile). Brzo zaboravim na negativnost i samosazaljenje i sve je ponovo dobro. Hvala Visoj Sili sto je uvek prisutna u mom zivotu i kad je dobro i kad je tesko. Hvala.

[bojanol]

Sve pet, ali opet mislim da je do tebe, a ne do neke više sile.
Pozdrav.

[joesspappa]

Sve pet, ali opet mislim da je do tebe, a ne do neke više sile.
Pozdrav.

Pozdrav i tebi...
Da je do mene, verovatno bi se zatvorio u negativu i gledao sve kao jedno sranje i mrzeo ceo svet i sve pomenute likove... ali posto imam veru u Visu Jebenu Silu, ja sve to mogu da pustim i da budem srecan i zahvalan sto sam ziv i da jednostavno volim sebe i sve oko sebe.

[bojanol]

E onda je to baš bez veze, kao droga.

[vudd]

Bojane,majstore...Sta ti svira?Koje filmove gledas?

[dragance72]

E onda je to baš bez veze, kao droga.

Možda može i tako da se gleda, samo je ta droga zdravija bar telesno od one ulične . Šalim se mora čovek nečim da ispuni rupu koja ostane od drogiranja da li je na nekoj terapiji kao ja ili nije, opet ne može da škodi.A ljudi su uvek od nečega zavisni ne postoji niko, ko je apsolutno slobodan. Tako da....hm..tema je ovo za duboko razmišljanje