Lep pozdrav Tamari i Raji, Gaji i Vlaji
Uno se ne pojavljuje cesto ali kad se pojavi zaseni sve koji su bili i koji ce nam doci
Dobra vest je da sam operisan. Konacno.
Losa vest je da sam operisan. Posle 16 dana provedenih u bolnici na listi za cekanje i listi za skidanje sa liste za cekanje. Jbg, takav je sistem. Prvo sam bio negativan na HIV I HCV testu, pa sam bio pozitivan na upalu grla, pa sam bio negativan na upalu grla, pa sam bio poslat na vikend. A svo to vreme radio sam na dugme. Iskljuci se, ukljuci se. Spoljni svet, unutrasnji svet. Imas emocije, nemas emocije. Ima razumevanja, nema razumevanja. Ima strpljenja, ponestaje strpljenja. Moguce da je do mene ali ovde jednostavno stvari ne funkcionisu. I jbg, moram da naucim da prihvatim. I prihvatio sam.
Operisali su me u utorak. Uz dogovor sa anesteziologom dobio sam spinalnu anesteziju, medjutim nije mi bila dovoljna. Vrlo brzo nakon pocetka operacije osetio sam veoma jak bol u kolenu, koji ucinio doca dodirivanjem mesnatih delova iz istog. Vidim, neko ce da se mrsti sad na ovo, pa necu ici u detalje, tj sitna crevca.
Od ulaska u salu, razgovarao sam sa anesteziologom i njenom sestrom i svaka im cast na opustanju i prici o nekim njihovim problemima, ako im je to bila taktika da skrenem misli sa operacije, skoro da nisam ni primetio. Skoro jer je bilo malo previse napadno, al boze moj. U sred neke moje recenice tutnuli su mi nesto mnogo jako, i ne da nisam usao u san, jednostavno je bio prekid filma. Kraj...
Probudio sam se da me prebace na krevet, odvelu na intenzivnu, sa skrpljenim kolenom, sve je proslo za skoro 4 sata, i sve je ispalo dobro. Malo su me mucili bolovi, 2 dana nisam spavao i nadam se da cu nocas spavati duze od 15 minuta po satu. Osecam se danas mnogo mnogo bolje i zdravije u odnosu na juce. Juce sam ... ma prekljuce u sok sobi sam bio u klasicnoj euforiji, osetio sam i rad i sve ono sto mi je pomagalo da budem ok sa spoljnim svetom u periodu drogiranja, cak sam bio izricito veseo, jako gladan i jako zedan te su mi ispunjavali zelje da jedem i pijem, na sopstvenu odgovornost jer svi drugi povracaju, ali ja ne...
Posto je na intenzivnoj jako jako dosadno i zagusljivo od prdeza baba i deda skinutih i pokrivenih carsavom koji spada non stop... kako me stavise pored neke mlade c c c.
juce sam se vratio u svoju sobu sa svojom super ekipom sa kojom se jel, druzim zadnje 2 nedelje i super nam je. nas 4 smo ovde, ostali dodju, ostave delove tela i odu, a mi ostajemo i dalje. super... ali, ja sam juce imao gadnu krizu, od anestezije i lekova protiv bolova, dogovor je bio da mi ne daju trodon, ali jebeni doktori su mi ipak dali trododn i dijazepam u infuziji... jbt kao da nema drugih lekova, a ja sam jos veci kreten pa sam se istripovao da ne trazim nista protiv bolova jace od brufena... i ja sam u tome uspeo, ali toliko o profesionalnosti lekara kojima je svejjedno oce li mi se javiti zelja da se samoubijem ili ne... &%&$/#%&&#/& (namerno necitljivo
)
znaci kriza, znaci bol u svakom misicu u telu, znaci svaka sitnica smeta i samo daj vode i da spavam, temperatura, roditelji, sin, poseta, super mi je bilo, ali iskreno tek kad su otisli.
Jutros su mi izvadili pola metra plasticne cevi iz kolena, kazu dren... jbg, ljudi moji kako sam progledao posle toga... neopisivo, hodao sam smejao se kao da nista nije. naravno da boli ali nije strasno, naravno da sam izmucen, ali je sve super proslo.
Bili su mi prijatelji iz reto centra juce, fala Sale, fala XXX, a danas su mi bili prijatelji iz NA, ekipa iz Novog Sada, Zrenjanina, Zagreba, Beograda i Londona, veliko im hvala. Ucinili su nesto neverovatno za mene. Opet sam video kako funkcionise Visa Sila i program NA. Otvaranje jednog clana, meni, koga prvi put vidi, skoro me je rasplakalo, morao sam da ga prekinem u deljenju, da ne bi lagao da me boli rana
. Od svih ljudi koje sam u zadnjih 20 dana video u KCS, ova grupa je bila najveselija najraspolozenija i opustena, potpuno prirodna i potpuno bez ikakvih predrasuda i maski. Ulili su mi podrsku i nadam se da cu uspeti da se oporavim malo vise u sledece dve nedelje kako bi mogao da podnesem put do splita. Naravno zahvaljujem se svima sa kojima sam pricao na skajpu ili telefonom i koji su mi davali podrsku da zavrsim ovo jednom za svagda. Problem sa ukrstenim ligamentima je proslost za mene. Hvala i onima koji su dosli u neocekivanu posetu a koji gostuju ovom forumu. Posebno HVALA za graficki dizajn Bucko Pizzerije...
Volim vas ljudi.... bez vas ne bi izdrzao ovo poglavlje u svom zivotu.... milion puta hvala.... idemo dalje