KONTEMPLACIJE O BESMISLU

[simon_says]

Jebo te, prosto ne znam šta da napišem večeras...
To me po malo zabrinjava. Da li pisati uopšte kad nemaš ništa preterano pametno da pišeš?
Mogu spominjati R., i apsurde koji uz to idu...
Mogu pisati o ljubavi...
Mogu o životu...
Mogu o ničemu posebno...
Sve u svemu besmisao. Ali i poenta čitavog ovog mog ovog pisanija jeste besmisao i kako ga prepoznati, kako ga razumeti.
Kako se odbraniti.
Sad već puno serem, stvarno.
Ali dobro, ovo bar dokazuje da mi nikada nije bilo problematično da napišem pismeni iz srpskog...
Ma šta god i noćas da zapevam, vući će na sevdalinku...
I to neku ljutitu....

Ja sam uvek tražio obične ljude,
koji su živeli obično,
zdravo i normalno,
vezane za zemlju,
za vodu i vazduh,
za zvezde,
za kišu,
za trešnju,
za konja i kera,
za prirodu.

Piše na početku bookleta kompilacije Zvonka Bogdana, i ko god da ga je to napisao, bio je žestoko u pravu...
Ne znam kako upadoh u ovo neko iščašeno raspoloženje. Biće da ima veze sa približavanjem Nove godine ili nekog drugog praznika, i sa tim što mi se pola društva oženilo-ženi, druga polovina šeta decu ili je u drugom stanju, a ono resto što ostade ide u ...
Brutal...

Eh...
Samo obične ljude tražim... Normalne...
I vodu i vazduh i zvezde i njihov odsjaj u očima...
Eh...

Piše mi se nešto noćas, al' se bojim da noćas sve što kažem vući će na sevdalinku, što reče jedan stihoklepac...

[heroinapg]

Ej, jesi li ti ono moje "ja"
u raskoraku izmedju zore i sutona
ocekujem da iscezne san
I napadne me java
Cekam smrt
Napada me zivot (VOLIM LI NAPADACE?)
da li cu i dalje cekati
Ili cu dozvoliti cekanje mene

Mozda, ako si ti ono moje "ja"
Reci cu javi, lavi i zivotu ono sudbonosno "DA"
**********
Oslusni ljepotu mog cutanja
Shvati da sam u ljusci zatvorena
Sa svih strana pritisak osjecam
Ali, ja zelim onaj posebni
Skoro otvaranje predosjecam
A sve su kosmarniji moji sni
jer ti se sve vise nalazis na javi
:drinkers:

I nista vise...
Sve je cista laz.U trenutku slabosti ti se ucini da je i tebi svanulo, da je i za tebe izaslo sunce, izasao tracak nade-dosao sa istoka.Ali, to je samo jos jedna laz-nova maska, koju za 24h otkrijes-vidis lice koje je ona skrivala. Ali, moras priznati jedno-bar na onaj neuhvatni tren, razbijena je ustogoljena monotonija tvog zivota. Pomislih "Mozda". Mozda je Istok blagodaran (`uck politiku..nema veze s tim). Mozda ce meni neko sa druge hemisfere podariti Sunce..Ali, na tren su moje zenice upile ovo malo imaginarnog, apstraktnog..bar sam ga gledala.Mozda vidjela nesto drugo-MOZDA.Ali-gledala sam nekog-nesto..
aluzija na iluziju....


Covjece, treba da znas koliko je sati u svakom trenutku. Zato, imaj pri ruci sat u svakom trenutku. Pomislices da je ovo reklama za sat.Pa, ti ne mislis!Prisvajas, komentarises, slazes se, negiras tudja misljenja. Ovo poslednje oni hrabriji. A sto je hrabrost? Hrabrost je da se suocis sa sobom. Ne sa spavacom sobom (i ti svaki to mozes!)..SA SOBOM..aKO Pak nemas sopstvenu, suoci se sa tudjom. Mozda ce iz suocavanja proizaci nesto novo. Mozda tvoja licnost..Mozda. Apsurdno je sto ovo pisem, jer ces se sloziti u svakom slucaju,a ako pak pocnes da negiras, za 96 secundi cu te ubijediti u suprotno.
A STO JE SUPROTNO OD OVOGA?Mozda prazan papir.Mozda u svakom slucaju..

:finga:
Sve se nadovezuje na tvoju zivotnu pricu koja zapravo i ne postoji. Postojis Ti. A ti nisi verbalni produkt, vec mentalni.Jeste-kazes da ti se ponekad cini da si momentalni. Jer, suvise dugo egzistiram pod staklenim zvonom da bih pomislila da me neko primjecuje.Evo, bas ti. Primijetio si da je ovo pretvoreno u "Ich" formu.Moje zvono je izrezbareno mozdanim vijugama. A, one su isuvise pasivne. Jer, aktivnost je posledica vremena koje zuri.
Vrijeme mi izmice. Nikako da sakupim svoj kukavicluk i razbijem stakleno zvono..uzmem kalendar u svoje ruke.
Zelim onaj u cijem komadu imam glavnu ulogu. Da svaki mjesec uzimam u svoje ruke. Po zavrsetku da ga ema/ ela eliminisem

http://forum.narkomanija.ba/posting.php ... =6&p=40064
Marija says Welcome..ovaj Thanks..Kako se kaze :rolleyes:

[simon_says]

Naletim ti ja pre neki dan na puža koji prelazi put. I pomislim kako je vrlo apsurdno da jedna tako spora živuljka uopšte i pokušava da pređe široki put i rizikuje da bude zgažena u svakom trenutku, kako je to vrlo besmisleno i kako se priroda često okrutno igra sa njenim stvorovima.
I onda mi padne na pamet da je možda suština u tome da prosto ideš, a ne da stigneš negde.

[Zona Sumraka]

I onda mi padne na pamet da je možda suština u tome da prosto ideš, a ne da stigneš negde.

to i jeste sustina...

[simon_says]

I onda mi padne na pamet da je možda suština u tome da prosto ideš, a ne da stigneš negde.

to i jeste sustina...

I puz i kornjaca su uvek pobednici u basnicama Ko je ikada "stigao" negde. Moze samo da tezi, cilj ne mora da dostigne. Mi ni ne znamo sta je cilj . ...Mozda...

[Zona Sumraka]

Moze samo da tezi, cilj ne mora da dostigne. Mi ni ne znamo sta je cilj . ...Mozda...

Ama cilj nije bitan...i koliko bi nam uopste to saznanje olaksalo ili eventualno obogatilo put? ...

[simon_says]

Moze samo da tezi, cilj ne mora da dostigne. Mi ni ne znamo sta je cilj . ...Mozda...

Ama cilj nije bitan...i koliko bi nam uopste to saznanje olaksalo ili eventualno obogatilo put? ...

Ne znam.
Letos sam video vilinog konjica sa jednim pokidanim krilom.
Nije dosta što živi samo 24h, već ih još mora provesti bez jednog krila.
Priroda katkad ima bolestan smisao za humor.
Ili to jednostavno tako treba pa tu nema ništa ni tužno ni gorko smešno.
Hm.

[AnaGram]

- Uputi za — život - Instructions For Life-
• Daj ljudima vise nego sto
ocekuju, i cini to s radoscu.
• Nauci svoje omiljene stihove napamet.
• Ne vjeruj svemu sto cujes. Nemoj potrositi sve sto imas. Ne
spavaj koliko zelis.
• Kad kazes "Volim te", budi iskren.
• Kad nekome kazes "Zao mi je", gledaj ga u oci.
• Budi zarucen barem 6 meseci pre nego sto se vencas.
• Veruj u ljubav na prvi pogled.
• Ne smej se snovima drugih ljudi.
• Voli duboko i strasno.
To te, doduse, moze povrediti, ali to je jedini nacin da
potpuno zivis.
• U raspravama budi korektan. Ne upotrebljavaj ruzne reci.
• Ne ceni coveka po njegovim rodjacima.
• Govori polako, ali misli brzo.
• Kad ti postave pitanje na koje ne zelis da odgovoris, osmehni se i
pitaj:
"Zasto to zelis da znas?"
• Imaj na umu da su velike ljubavi i velika postignuca spojena s
velikim rizicima.
• Nazovi svoju majku.
• Kad izgubis, uvek se seti iskustva koje si time stekao.
• Misli na tri "R":
"respect" (postovanje) prema sebi,
"respect" (postovanje) prema drugima,
"responsability" (odgovornost) prema svojim delima.
• Nemoj dopustiti da mali nesporazum unisti veliko prijateljstvo.
• Kad postanes svestan svoje greske, priznaj je i ne zaboravi je u
buducnosti...
• Smesi se dok telefoniras.
Osoba s kojom razgovaras osetice to u tvom glasu.
• Vencaj se s osobom s kojom rado razgovaras.
Kad ostarite, ova ce se sposobnost isplatiti kao i sve druge.
• Provedi vise vremena sam sa sobom.
• Budi otvoren za novo, ali ne odstupaj od svojih vrednosti.
• Zapamti: cutanje je ponekad najbolji odgovor.
• Citaj vise knjiga i gledaj manje TV.
• Budi dobar i castan.
Kad ostaris, moci ces da se osvrnes i uzivas u svom zivotu.
• Imaj poverenja u Boga, ali zakljucavaj stan i auto.
• Ne govori o proslosti.
• Ne zaboravi da citatas izmedju redova.
• Podeli svoje znanje, tako ces drugima pomoci da napreduju.
• Budi pazljiv prema nasoj planeti.
• Skrbi(?) o svom zivotu.
• Ne veruj nikome ko te ne gleda u oci dok te ljubi(?).
• Jednom godisnje otputuj negde gde nikada nisi bio.
• Zaradjujes li mnogo para, upotrebi ga da pomognes drugima.
Ovo je najveca korist koju novac moze imati.
• Ako ne mozes da dosegnes nesto sto prizeljkujes, znaj da je to mozda
dobro za tebe.
• Sudi o svom uspehu po onome cega si se morao odreci da bi ga
postigao.
• Znaj da je tvoj karakter tvoja sudbina.

[AnAna_mo]

• Znaj da je tvoj karakter tvoja sudbina.

Ovo stvarno ima smisla.

[AnaGram]

"Istočnjaci zamišljaju da na sudnji dan kipovi ili naslikane osobe dolaze pred umetnike moleći ih da im udahnu dušu."

Ovo stoji u predgovoru knjige Teofila Gotjea (Theophile Gautier: Le Capitaine Fracasse) čije je prvo izdanje objavljeno 1863. godine u Parizu. Na ovaj roman je nekad čuveni izdavač Renduel čekao 30 godina uporno ga reklamirajući na naličju korica svojih izdanja.
U to vreme su još nenapisane knjige najavljivane naslovima koji su bili smišljeni, a da pisci često nisu ni imali potpunu ideju o svom budućem delu. Neke takve najave nisu nikad ni zaživele. Od romana koji nikad nisu napisani najčuveniji je La Quiquengrogne Viktora Igoa.

Uprkos lošim kritikama, roman "Bogorodičina crkva u Parizu" (Notre Dame de Paris) iz 1831. godine je doživeo veliki uspeh. Posle toga su se izdavači utrkivali oko Igoa. Iz izdavačke kuće Renduel tražili su da piše nove romane i preklinjali ga da im otkrije bar naslov kojim bi mogli da najave njegovo sledeće delo. U jednom pismu izdavaču Igo je pisao o svojim budućim romanima: La Quiquengrogne i Fils de la Bossue. Pod prvim naslovom je opisao ideju o romanu kojim bi na svoj način zaokružio sliku srednjeg veka. Kao neka vrsta nastavka "Bogorodičine crkve u Parizu", novi roman je trebalo da oslika feudalni život sa dekorom srednjevekovnog zamka.

Čekanje na novi roman je potrajalo čak tridesetak godina. Tek tada je napisan prvi veliki roman posle "Bogorodičine crkve u Parizu". To su bili "Jadnici" (Les Misérables), a decenijama najavljivani roman La Quiquengrogne Viktor Igo nikad nije napisao. Postao je "samo" čuvena i jedna od prvih fiktivnih ili fantomskih knjiga.

Danas se još može naći poneki primerak kataloga pariskog izdavača Eugène Renduel –a iz tog doba. U jednom takvom iz 1833. godine, kao dodatak uz Hajneovu knjigu, u rubrici "Štampa se" se nalazi reklama za La Quiquengrogne Viktora Igoa. Antikvarnu knjigu zajedno sa katalogom nudi Librairie Veyssière za 700 Evra.
Zašto mi je sve ovo palo na pamet sada? Ne znam. Možda će mi biti jasno za tridesetak godina. Vreme brzo prolazi. A tolike ideje, naslovi, misli, reči, slike samo promiču... Bez duše?