Forum za podršku u oporavku

znas kako ces sigurno prestati?pocni da je dilujes i videces da ce te sve manje privlaciti naduvano stanje...ko zna,razumece

Malo teze da cu dilovati , mislim da mi se ovaj put zgadilo sve. Kuliram 10 dana sad, fino mi je, ma sta fino, odlicno. Nacitao sam se svega ovde na forumu, odlicnih likova ima, zao mi je sto delite zajednicku nesrecu. Mislio sam da sam upucen u temu zavisnosti, ali posle gomile pregledanih postova sam shvatio da sam beba mala za neke zakljucke. Sad ih vidim i mislim da mi je za ovaj moj problemcic presudna pozitivna stvar bio ovaj forum. Ali, dok ne pretvorim ovih 10 dana u 10 meseci i dalje idem dan-za-dan pa...nadam se da me moj mozak nece opet sjebati. Ne mogu vise u paranoje, odoh da se "suocavam" !

Vuk wrote:Iskreno ja sam zahvalan na svakom prođenom sranju koje me dovelo do dna jer da nije toga nikada nebih ni upoznao ovaj program koji me toliko usavršava, verovatni bih živuckao tamo vamo, uglavnom se nervirao što ovo ili ono nije kako bih ja želeo da bude, kukao što nemam ovo ili ono...ali život kakav danas vodim sa time da imam sve što mi treba nikada nebih imao. Kad tako postavim stvari, HVALA VUTRI

meni je ovaj stav totalno neverovatan i neznam kako da kazem,a coveka ne uvredim,ali mi je ovo bas bzze.Ovakvi stavovi su mi vec poznati i cuo sam od par ljudi u komuni,kao "hvala Bogu sto sam se drogirao,jel da se nisam tako olupao nebih nasao Boga."!?!
Pa zar stvarno mislite da smo bili dobra i normalna deca da bi bili dalje od Boga.Znam da nemora da znaci da su ljudi koji se nikad nisu drogirali bolji ili Bogu ugodniji,nego narkomani,ali stvarno nerazumem konstataciju da nam je trebalo zlo da bi dosli do Boga ili da bi ga trazili.Pa milioni ljudi tragaju za Bogom i trude se,a nikad nisu pomislili na drogu i alkohol.Koliko ih je vec sa 18 godina resilo da svoj zivot predaju Bogu i otisli u manastire,samostane i sl.Pa koliko je samo mladih ljudi na Svetoj Gori,sto iskusenika,sto monaha.Ja mislim da priziv od Boga covek oseti ili ne oseti,a tome sigurno droge nisu zasluzne.
Eto toliko,nisam imao nameru da filozofiram i nikoga da skenjavam u njegovom putu,trazenju vise sile,nego cisto digresija.Izvinjavam se ako je ovo bajato.

Putevi do Boga su razliciti.Dobro je kad neko nadje svoj put pa makar i posle droge,samo da ga nadje i OSMISLI svoj put zivotni time.
A sad nesto za travu......imala sam druga koji je to svaki dan radio nekiliko godina,mislim dva puta dnevno...."nista strasno"
al je poceo da prica sa pokojnim dedom,i ostalim pokojnicima pred spavanje,i to mi je pricao kao da je citao bajku pred spavanje,i pitao mene dal je to normalno.
Moj dobri prijatelj takodje ,samo trava,nekoliko godina mislim 3-4 god.i odjednom sizofrenija,jurio je majku nozem jer je bio gladan a ona mu licila na salamu>ceo grad je bio zaprepascen time,jako dobar decko,posten,izdrzavao majku i sestru.Proveo je 6 meseci u bolnici zatvorenog tipa,i kad je izasao mi smo se sreli i stali da razgovaramo,ja ga pitam za druga najboljeg on ne zna ko je to!I dan danas kad ga sretnem on me se ne seca,a opomena je citavom gradu,jer su ga svi znali kao ok momka,sta sve moze MALO BEZAZLENO duvanje.

Veliki pozdrav svima. Izvinjavam se ako svoju ispovijest pisem mozda na pogresnom topicu, ali meni se ucinio pravim jer je topic about weed
a to je ono sto me sprjecava da uzivam; oko cega mi je potrebno razumijevanje i podrska. Citala sam da vec neki od vas imate iste simptome, probleme,
pa bi volila nakon toliko godina sutnje, razgovarati sa nekim ko zaista razumije ovu situaciju.

U zivotu sam probala razlicite vrste droga, ali moja droga je marihuana. Konzumiram je vec 12 godina; od toga 7-8 god intezivno, svaki dan. Sada uvidim da sam citav zivot podredila njoj. Radim posao od kuce koji mogu obavljati pod dejstvom marihuane; s obzirom da sam postala asocijalna bezvoljnost u vegetativnom umnom stanju (ili nemam volje nizacim), rijetko izlazim iz kuce i vec godinama ne sudjelujem u kulturnim i socijalnim desavanjima u gradu, tako da skoro sav novac sto zaradim potrosim na gandzu.
Nista me ne zabavlja...nista ne ispunjava...nista ne impresionira...
Vise mi nije toliko ni vazno kako izgledam. Ugasio se u meni onaj zenski žar potrebe da se osjecam privlacno i pozeljno muskarcima. Ne znam vise uzivati u seksu ako ne zapalim joint...a ponekad ne uzivam nikako. Odlazak u kino je dosadan bez jointa, izleti, skijanje, ljetovanje, posao...Skoro svaki moj zivotni dogadjaj zapocinje recenicama:- Bila ja negdje..napusena.
Uvijek je tu prisutna; umrtvljuje mi um, tjera na zaborav, siše energiju iz tijela ostavljajući za sobom samo izblijedljelu, beživotnu ljušturu i hiljadu i jednu teoriju o svijetu i zivotu. (jer kada nista ne radis, onda mnogo razmisljas)
Sada imam i jake fizicke posljedice. Uticala je mnogo na moj nervni sistem i dovela me do stanja teške depresije. Cesto mi srce ubrzano lupa i osjetim strašan nemir i tjeskobu, povracam, mnogo se znojim, i jako sam mrsava zato sto nemam apetita, cak sta vise, imam gadjenje na hranu. Nestao je i i onaj divni ¨munchy¨ momenat kad zapalis (čokolade, čipsa, sendvića...daj svega )
I tako kada me uhvati panika i taj nemir, onda zapalim jedan pa me to malo smiri; a nemir mi se pojavljuje bas zato sto zapalim...ali ako ne zapalim onda tesko prezivim dan... i tako u nedogled. Jedan začarani krug pakla.
A imala sam sretan zivot. Bila uspjesan ucenik i student, drustvena, privlacna, duhovita osoba, niti sam bila gladna ni bosa, niti sam upadala u losa drustva koja bi me mogla povuci dole; cak sta vise, oni koji su me poznavali ocekivali su od mene da cu ciniti velike stvari u zivotu. Marihuana mi je totalno oduzela pamet, bistrinu i ostrinu uma; ljepotu i svjezinu vanjstine.
Malo sam se informisala o intezitetu djelovanja razlicitih droga na covjeka. Od svih postojecih, marihuana je najbezazlenija; cak je alkohol opasniji. Tako da i ako se ikome pozalim za svoje stanje, obično dobijem odgovor: - pa zasto jednostavno ne prestaneš; ona ne stvara fizicku ovisnost?! – I tako, logički i realno uvidim da tu i ima smisla, i pocnem gledati na travu samo kao na lošu naviku. Da bi se riješila jedne loše navike, najlakši metod je zamijeniti je drugom navikom, po mogućnosti pozitivnom. Tako prestanem pusiti mjesec dana, travu zamijenim nekim tabletama za smirivanje i nafuram se ja da idem opet ziviti normalan zivot. Malo izlasci, posao, drustvo, koji flert, malo hobija...i fizicki sam se bolje osjecala. Uspjela sam ja sebi ispuniti dan, ali nisam i dusu. Lijegala sam u krevet sa osjecajem praznine ili razocaranosti. I tako mjesec dana pretvaranja da je sve ok do prve prilike. Pomislila sam, ako vec ne pusim mjesec dana znaci da nisam ovisna i da mogu uvijek prestati; šta fali da zapalim jedan?! Taj jedan sam zapalila prije 2 godine i od tada nisam vise niti ijednu pauzu napravila..
Osjecam da stojim u mjestu, vrijeme samo prolazi oko mene. Vrsnjaci mijenjaju poslove, diplomiraju, magistriraju, prave i radjuju djecu, obilaze svijet...a ja nemam volje ni zelje; sjedim u svojoj jazbini iz dana u dan i pusim travu...cekajuci novog predsjednika, vanzemaljca, boga, srodnu dusu... da mi da razlog da zivnem, da mi vrati ljepotu budjenja ujutro punih pluca za zivotom.
Nek mi je sretno!

uh tako si realno sve opisala kao da sam ti ja svoje iskustvo izdiktirao.Najgori je taj osecaj anesteziranosti,bezvoljnosti i osecaja da se sve menja ,a ti u mestu zakucan.
Moj los izgovor za gandzu je da mi pomaze da izguram dan,a kad sam navaren vreme kao da ne prolazi,a i onako se nista ne desava.
Nedaj se Lancontra i pisi...
p.s. kao klinac sam se lozio na grafite tipa "a friend with weed is a friend indeed"
sad tek kapiram da je to ustvari samo dobra reklama.

preispitivac wrote:Malo teze da cu dilovati , mislim da mi se ovaj put zgadilo sve. Kuliram 10 dana sad, fino mi je, ma sta fino, odlicno. Nacitao sam se svega ovde na forumu.......... Ali, dok ne pretvorim ovih 10 dana u 10 meseci i dalje idem dan-za-dan pa...nadam se da me moj mozak nece opet sjebati. Ne mogu vise u paranoje, odoh da se "suocavam" !

Na neki nacin sam se poistovijetila sa tvojom pricom pa me zanima kako napredujes... Izgleda li ti svijet ljepsi?
Kakav je osjecaj zivjeti zivot sa bistrim umom?

Bas dobar opis vutre i onoga sto ona radi...

lacontra wrote:

preispitivac wrote:Malo teze da cu dilovati , mislim da mi se ovaj put zgadilo sve. Kuliram 10 dana sad, fino mi je, ma sta fino, odlicno. Nacitao sam se svega ovde na forumu.......... Ali, dok ne pretvorim ovih 10 dana u 10 meseci i dalje idem dan-za-dan pa...nadam se da me moj mozak nece opet sjebati. Ne mogu vise u paranoje, odoh da se "suocavam" !

Na neki nacin sam se poistovijetila sa tvojom pricom pa me zanima kako napredujes... Izgleda li ti svijet ljepsi?
Kakav je osjecaj zivjeti zivot sa bistrim umom?

Evo sad je 15-i dan.
Nisam dobro. Fakat. Ali, poenta je sto sam bolje. Poceo sam da se cimam oko nekih stvari, pospremio sam sobu, nije mi cimanje da odem do prodavnice(u stvari jeste, ali lakse podnosim tu cinjenicu ) i bas si ubola sustinu kad si rekla ono da kad nista ne radis previse razmisljas - to se znacajno popravlja svakim danom. To je i najveci problem. Ja sam u glavi za 4 godine varenja postavio celo hijerarhijsko ustrojstvo sveta, ma sta sveta, univerzuma, koliko sam izdetaljisao stvari na gandzi. Svakoj situaciji sam prilazio sa nekoliko razlicitih strana koje su se, opet, granale na jos "x", pa jos "x" i tako u nedogled...dok na kraju nisam bio siguran ni u jednu jedinu stvar(otud i moj nick, valjda...). Ja to zovem kvaziintelektualna paranoja, kad moram da preispitam svaki jebeni podatak koji primim bilo kojim culom po 20 puta da bih formirao (da li uopste i formiram?!) misljenje o njemu. Sve u svemu, nisam mogao vise tako. Prestao sam da ucim pre, recimo, 3 godine zato sto sam "ukapirao" da je sistem na faksu sranje, da su profesori glupi, da su kolege seljaci i samo sam ja napuseni car najbolji a svi ostali mogu da me poljube u dupe, meni je lepo. Drustvo se davno svelo samo na ljude iz narkomanskih sfera, samo se prica o nekom "radu", ko se otkinuo od cega, ko je pao,ko juri postara za poziv, "jebem ti mater sto nisi kupio 'zlu", "'alo majmune, sto me disujes", pa dodju strejt ortaci koji "bacaju hejt" konstantno(a u stvari neko se bezazleno sali samo), paranoje da sam uvek ja na tapetu za prozivku, paranoje da me prate panduri po gradu, svi su civilni murjaci, Marfijev zakon je postao to samo bez Marfijev (mislim da sam najgori baksuz koji je hodao ovom planetom) i sto je najgore, mozak mi je otupeo do mere da ne mogu vise da sklopim recenicu onako kako je zamislim - misli lete 10000000 na sat ali ta neka sinhronizacija izgovora i misli je totalno zakazala. Da ne pricam o kratkorocnoj memoriji koja je unistena, pa jbt, zabvoravim recenicu u trenutku kako mi je neko izgovori, cak mi se desi da ni temu ne mogu da pogodim u sred razgovora, samo ispadnem. Dobio sam i onaj "pogled od 1000 milja" kad zurim u daljinu ili kroz nekoga i ni sam ne znam gde se vozim. Vrlo su simptomaticne i situacije uvece kad povezen grizom savesti "odlucim" da je ovo "zadnji dzigs bio", da "od sutra sve menjam, mogu ja to, ima da pocnem da ucim, zavresavam faks, sredjujem zivot, gojim se(187cm-70kg), vezbam itd.", i tako legnem u sampionskom raspolozenju, ali ta me euforija, naravno, drzi samo do sledece buksnice i onda zakov neki, griza savesti, ili, sto da ne, bude mi i lepo, nasmejem se, istripujem nesto dobro, ali obicno ne...
Drustvo me vuce bas, mislim da sam mogao ostaviti jos pre 2 god da nije njih(nije mi neki izgovor), stalno ima necega oko mene, tako sam probao i speed, nismo nasli gandzu to vece, lik izvadio lajnu, ja opusteno povukao, da je stavio hors, ja bih vukao hors. Ista stvar i sa esidom. Dan kad sam se prijavio na forum sam resio bio da uzmem hors, kao ono, ajde da probam jednom, da vidim cemu ta fama oko dopa,ali reko, ajd da odem da ne budem majmun da malo procitam na netu o "teskim drogama" i naletim na ovaj forum, jbt, da nisam naleteo puko bi se horsom, cak sam i lika zvao bio. Poceh da citam ispovesti i naleteh na ispovest lika zove se Boris, tema je "moja iskustva", usro sam se kao klinac. Taj dan sam resio da budem strejt, da sam picka obicna koja resava probleme travom, koja je travu htela da resi dopom, koja je bezvredna strvina i lazljivi (samo)manipulator i eto, 15 dana ne pusim, ne pijem alkohol i ne zelim da odustanem opet na mesec, mesec i po, sad me vozi trip sto mi je lose, sto sam nervozan pa mi to daje snagu, ali kad prodje to bice ono "ajd jednom samo, sad mi tolerancija spala, ima da se izvozam od 2 dima", e to nema vise, tako sam se sjebo XYZ puta, nema vise trave majmune, zivi zivot ,ne stond, ne varim i tacka.

Valjda jbt....

preispitivac wrote: Evo sad je 15-i dan.....

Citam sto si napisao, i upravu si do svakog detalja.
Sreca je sto nikada nisam presla na teze droge; mozda bas zato sto sam bila okruzena pricama i ljudima koji jesu. Uzas i tuga. Tebe je ovaj forum malo osvjestio....ja upravo pusim jo.
Ono sto mi bas nije jasno, zasto imam osjecaj kao da ces postati bezveznija osoba ako prestanes; kao da mi je zao sto odlazis iz tog svijeta... to mi se desava isto i kada neko od mojih drugova odluci da ce prestati...
Hajde nek ti je sretno tamo vani....posalji mi razglednicu!