Forum za podršku u oporavku

ali tacno je da dok se drogiras ne mozes da se razbolis- ja mislim da za 10 godina drogiranja nisam bio ni jednom bolestan

zato sam zube sjebao totalno, cini mi se da idem svakih mesec-dva nesto da radim kod zubara, godinama. mada sam uvek imao lose zube. da se ne cimam toliko verovatno bi bio krezav odavno

@stopbup vezbanje obavezno - promena koju svaki covek moze da napravi a retko sta u zivotu je pozitivno u svakom smislu i za telo i za mozak kao vezbanje

a sto se tice libida i sexa, sta god da uzimas, bilo koji lek/drogu, utice negativno "in the long run"... za gudru se zna ali recimo antidepresivi mogu da ti ubiju interesovanje za seks potpuno, meni barem jesu

zato kad se sve to batali potpuno druga prica... sreca pa imam mladu zenu ne buni se

oxo wrote: ↑Mon Jun 24, 2019 9:55 am ali tacno je da dok se drogiras ne mozes da se razbolis- ja mislim da za 10 godina drogiranja nisam bio ni jednom bolestan

zato sam zube sjebao totalno, cini mi se da idem svakih mesec-dva nesto da radim kod zubara, godinama. mada sam uvek imao lose zube. da se ne cimam toliko verovatno bi bio krezav odavno

@stopbup vezbanje obavezno - promena koju svaki covek moze da napravi a retko sta u zivotu je pozitivno u svakom smislu i za telo i za mozak kao vezbanje

a sto se tice libida i sexa, sta god da uzimas, bilo koji lek/drogu, utice negativno "in the long run"... za gudru se zna ali recimo antidepresivi mogu da ti ubiju interesovanje za seks potpuno, meni barem jesu

zato kad se sve to batali potpuno druga prica... sreca pa imam mladu zenu ne buni se

Vezbanje je mama, pustis neku do jaja mjuzu koju volis, i cepaj. Proradi ti cesto u ovakvom stanju onaj pozitivan bes prema sebi. Optimizam poraste, samopuzdanje isto tako. Onda ove vencuge po rukama sam uvek gotivio, jako mi se svidjaju, a i ribe su volele da me maze po njima. Pa onda stanes pred ogledalo posle tusiranja, ono svaki dan sve lepsi i lepsi, ma sou je vezbanje.

Nisam imala tu srecu da se ne razbolim,dobila sam bronhitis po prvi put u zivotu i bez preterivanja nisam mogla da disem,krenulo je od pluca i od tad problem za problemom..ali ajde sad da se ne vracam..Opet da se to nije desilo,ko zna,a i drogiranje tad vise nije imalo nikakvog smisla..Fora je sto i ne osecas neke promene,tipa bola,na dopu..

SB nemoj sad da se uobrazis i da motiku stavis u drugi plan

xxxana wrote: ↑Mon Jun 24, 2019 2:34 pm

SB nemoj sad da se uobrazis i da motiku stavis u drugi plan

Da se uobrazim? Ne. To nije moj stil. Kad si u ovako ozbiljnoj raboti, kao mi sada, pozeljno je malo da se pohvalis, kada imas razloga. Inace, ja za sebe komotno mogu da kazem da sam dobar covek, svima koje znam sam dobar, jako dobar, super... Ja sam emotivan covek pun empatije, osecam i tudju bol, a i volim kada je drugima lepo! Uzivam da pomognem kad mogu. Sada sam definitivno shvatio kako da konacno budem dobar i prema sebi! Ovo sto mi radimo sada, pod 1, 2 i 3 radimo zbog sebe i svog zivota, a tek pod 4 i 5 zbog svojih bliznjih i neceg drugog. Drzim se "motike" naravno!
P. S. Drago mi je da si i ti pocela malo da se hvalis, a bice mi jos draze kada se budes hvalila kako napredujes potpuno cista!

Da bi nesto uradio, i da bi napravio neku znacajnu promenu u zivotu, moras se na nesto naloziti. Eto ja sam se nalozio da budem konacno opet potpuno normalan. Jeste to bilo davno, ali ja se itekako secam sebe kakav sam bio kao momcic dok nisam probao drogu, isto tako se secam jako dobro kakav sam bio i kao dete. Savrsen sam bio, prezadovoljan sobom, a roditelji i rodbina su se hvalili sa mnom. Jeste da ja jako dugo nisam postao narkoman, ali sam bio zesci narkofil, a i to je u mom slucaju jako izmenjivalo ono kakav sam ja zaista. Najvise se odrazavalo na spustanju svih kriterijuma, i na to sto nisam znao sta zapravo zelim od zivota, to mi se pomutilo u glavi. Kasnije, sa jedno 25 godina sam se nesto uozbiljio, postao sam ozbiljan sto se posla tice, radio sam i ranije, ali sa 25 sam poceo dobro da zaradjujem, vodim racuna o parama, ali je ljubav prema pucanju u glavu i tada bila prisutna. Reciomo tada, ja sam cele nedelje radio, radio sam cesto i subotom i nedeljom, jer sam mnogo vise radio privatno i sam kombinovao, nego sto sam bio zaposlen u firmi, ali sam mogao sebi da priustim naravno slobodan dan, ili vise dana. Uvek mi je i tada bilo na pameti kako cu se recimo jedan ili dva dana osamutiti necim, jebi ga, voleo sam to. Ta ljubav je hvala Bogu prosla. Sada se borim strpljivo da ispeglam koliko mogu sve greske sto sam napravio, i da nadoknadim sto mogu od onoga sto sam propustio. Jako mi se svidja onaj citat od pokojnog glumca Danila Bate Stojkovica:"Jednom kad ostaris, zazalices za dve stvari. Za onim sto si pogresio i za onim sto si propustio. Manje ce boleti ono gde si pogresio, nego ono sto si propustio.", tako da moram da iskoristim ovu sansu, koju mi Bog i priroda daje da se vratim na kolosek. Posle svega sto sam radio, ja sam jos hvala dragom Bogu zdrav kakav sam uvek bio(sada trenutno samo fizicki ) i izgledam potpuno zdrav, svez, kada se sa nekim upoznam, niko mi ne da da imam vise od 25 godina. Jesam uvek pazio na ishranu, higijenu, ali sam se i trovao. Zahvaljujem se Bogu sto me je sacuvo koliko je mogao, sada je vreme da sam sebe sacuvam! Zdravi i srecni bili!

Zdravo, hvala na prijemu. Duze vreme vec iz prikrajka posmatram i čitam neke od vaših postova. Drago mi je da sam nasao ovde ispovesti ljudi koji su prošli pakao zavisnosti i uspeli da se sa njom izbore do kraja. I sam sam neko ko je u problemu i trazim način da privedem kraju svoju borbu. Obzirom da sam bio na 16mg i vise bupa i silom prilike naglo morao na suvo da se skidam, prošao sam nesto sto me nije zadesio ni kada sam se skidao sa dopa... Da ne gnjavim, nakon šest meseci pakla sam poklekao i sada sam vec godinu i jače na 1mg dnevno. Uzimam ujutru i nakon sto dodjem sa posla po 0.5. Juce sam uspeo da izguram dan sa 0,3, a danas takodje. Medutim javio mi se problem večeras sa nervozom i bolovima u nogama i ne mogu da zaspim... Nisam siguran vise dal je to od frke koju sam sam sebi nabio u glavu, umora od sljake ili čega vec... Znam da nebi sada pomoglo da uzmem jos, jer onda svakako nebi spavao... Guram do ujutru ovako pa kako bude, nadam se da cu i sutra uspeti da iznesem sve obaveze koje me očekuju na ovoj dozi od 0,3. Jos jednom pozdrav za ekipu koja se bori.

Nadam se da ću ovde naići na podršku i dobiti vetar u ledja da konačno ono sto mi se dugo već čini na dohvat ruke, a opet stalno izmiče konačno privedem kraju. Znam da ne ide to glatko zato mi i treba pomoc. Porodica je tu uz mene, ali kontam ko ce me bolje razumeti od ljudi koji se bore sa istim problemom. Bezim u krevet, mozda uspim da odspavam neki sat, čini mi se da sam najpre ja sam sebi nabio frku, a psiha je čudo...

SB super si ti,koliko mogu da zakljucim,imas volje,to je bitno i zelje za promenu..
Sad da imam razloga za pohvalu i nemam jos uvek ali bice za nekih par meseci kad sve dodje na svoje,sve se nesto tesim da ce se kod mene taj proces malo ubrzati,ali sudeci po iskustvima drugih,ne bih se ja tu nesto mnogo zaletala..Sutra cu pokusati da prepolovim ili smanjim koliko god,uzimam dvojcice,pa ce biti lakse..

xxxana wrote: ↑Tue Jun 25, 2019 8:37 am SB super si ti,koliko mogu da zakljucim,imas volje,to je bitno i zelje za promenu..
Sad da imam razloga za pohvalu i nemam jos uvek ali bice za nekih par meseci kad sve dodje na svoje,sve se nesto tesim da ce se kod mene taj proces malo ubrzati,ali sudeci po iskustvima drugih,ne bih se ja tu nesto mnogo zaletala..Sutra cu pokusati da prepolovim ili smanjim koliko god,uzimam dvojcice,pa ce biti lakse..

Moras se pozitivno tripovati, i bodriti sebe, ne moze to bas stalno, ali u glavnom moze. Ja danas kad sam probudio, bio sam u jako losem tripu, to mi se retko desava, ali se desi, ovo je negde cetvrti, peti put od kad sam krenuo u apstiniranje da mi se to desilo, proslo je relativno brzo, za nekih 45 min. Radio sam preko noci, zaspao sam oko 4 jutros, probudio se oko pola 10. Prvo sam lezao nikakav jedno 20 min u krevetu, pa ustao. Malo se razmrdao, vec je bilo bolje, udjem na forum, vidim ti odgovorila na forumu, tada me je skroz proslo. Ovaj forum, to jest vi sa kojima komuniciram na njumu ste u ovoj situaciji neka vrsta mojih najboljih prijatelja. Ovde na selu mi je najbolji drug 10 godina mladji lik. Sa njim sam delio muku prosli put kada sam se skidao, za njega sam cist vise od dve godine, ne zna da sam bio ponovo poceo, i necu da mu kazem, sramota bi me bilo do neba. Tako da ste mi za jadanje ostali jedino vi! Imam i najboljeg druga u gradu, on mi je buduci kum, ali i za njega sam cist vise od dve godine u kontinuitetu. Uzmi te dvojke, i pici, samo znaj da ni one nisu bas male. Jednom smo dva druga i ja podelili POLOVINU 8, na leto 2017.-e, a tada ni ja nisam uzimao svaki dan, to je bio onaj period posle mog predzadnjeg skidanja, kada sam 1-2-3 puta nedejno uzimao po cetvrtinu, ovaj jedan od nas trojice nikad pre nije uzeo, nisam mogao da ga odgovorim, uzeo bi sa nekim drugim, izricito je hteo da proba, ali i uzeo je samo tada. Od 1,33mg, nije mu dobro bilo kako se razbio, razbio sam se i ja, i ovaj drugi, ali taj sto ga je uzeo prvi i poslednji put, juuuu, jos on nije mogao da veruje sta mu se desava od tako male linije, sestine tablete, jer smo polovinu podelili nas trojica. Spusti prvo na 0,75, istrpi nelagode, pa kad se skroz stabilizujes, onda idi na 0,5. Znas sta je Ninocka pisala. Onda kada dodjes do toga da si na 0,5 skroz dobro, mozes tada probati da ga skroz izbacis, ako ne bude islo, onda jos smanjuj.

Sa onim drustvom koje uzima drogu, moras malo 'laditi, ili njima da kazes da ako bas morate da se vidite, da to mora da bude bez droge. Uzmes li bilo sta drugo, sem bupa, samo ces se vrteti u krug, dizati posle doze, pa opet smanjivati, nista neces uraditi... To je ono sto govoris da se ne snalazis u nekim situacijama, moras se snaci, jbg...