Heroinska deca

[nanii]

Uh meni je pravo teško da pišem o ovome
Čim se moj mali dječak nešto razboli meni se javi onaj odvratni osjećaj u stomaku i glas u glavi mi šapne:"maybe it´s payback time."
Sjećam se bilo je jutro rano,možda 5 sati,budili smo se rano da se popravimo da bi mogli nastavit spavat.par dana prije toga sam nešto povraćala i otac mog muža se već smješkao i govorio nešto u fazonu da ću za 9mj. saznati šta je. Ja sam bila ubijeđena da sam pretjerala s količinom heroina,ali daj da provjerimo,nije na odmet,mada kako neko uopšte može zatrudnit pored tolikih količina horsa.
Neka cura je navratila da završi,njih dvoje su bili u sobi,a ja sam u wc-u u nevjerici buljila u test.
pozitivan.
ma nije moguće.
nisam znala da li da plačem ili da vrištim,onako unezvjereno sam izašla iz wc-a,a njh dvoje oduševljeni,u fazonu: super,čestitamo.
Ma šta super,šta sad.
I naravno moj muž uzima stvar u svoje ruke,ostavljamo sve,idemo na more da se skidamo,nema više gudre,a jaaaaaaa,..................................ja sam se složila naravno dok nisam upala u krizu.ma to je bio užas,čitavu trudnoću brdo tableturina,subotexa,tramala,kriza,nervoze,metadona povremeno u kombinaciji sa svim ostalim naravno. Krala sam lovu od muža i davala drugima da završe od njega pa da mi ostave malo jer mi on nije davao,na kraju sam navukla i njega ponovo jer mi je bilo lakše,i tako ludilo,malo imamo malo nemamo. Na kraju smo došli u SA da se ja prijavim na metadon i da se porodim,uh. Naravno pored metadona sam bila nakačena i na hors,a da ne pričam što sam u 9.mj.trudnoće bila toliko mršava da su ljudi jedva primjećivali da sam trudna,povraćala sam non-stop i ništa nisam mogla da stavim u usta čitavu trudnoću.
i nisam mogla da se skinem.I mrzila sam samu sebe..............iz čistog očaja jer mi ništa drugo nije preostalo počela sam da molim Boga da se moje dijete rodi zdravo i normalno,i molila sam se stalno.
Ostali smo bez para brzo naravno i ležali par dana u najgoroj krizi,i neznam da li smo noć prije imali horsa,ali znam da to jutro nismo bili toliko loši kada me je zabolio stomak.
Probudila sam muža i rekla mu da me boli,da nije to to. Nismo imali love ni za taksi,nego smo se švercali trolejbusom, ja onako u bolovima,nikakvi. Gore na KLINICI KAŽU DA : danas ćeš poroditi i da ostanem na porodiljskom. STRAH,nenormalan strah i suluda misao u mojoj glavi:"ma ne bi ja danas ipak,ja bi sad odustala."
Na prijemu mi se čini da im vidim gađenje i osudu u očima:"narkomanka","fuj,takvima bi trebalo zabranit da rađaju djecu". Eh kad barem ne bi bila sama,kad bi moj muž mogao biti tu sa mnom,ili neko ko me ne mrzi na prvi pogled. Ne mogu ja ovo,Bože pomozi mi molim te.
Smještaju me u odvojenu sobu,ne mogu da mi nađu venu,zovu neke doktore stručnjake da im pomognu. Kakva ironija,dolaze dvije doktorice koje su me prije par godina vratile sa operacionog stola zbog istog razloga. Bolovi postaju sve jači i češći,ja počnjem da vrištim,a oni me bodu onim ogromnim iglama sa svih strana.nema vene,i doktorici je više žao,kaže:"šta je mučite,vidite li da je djevojka ušla u porođaj"
Neki doktor me pregleda i kaže:ova će brzo,za par minuta dolazi drugi i kaže:"neće ona prije večeras",i odjednom svi negdje odoše,a ja kontam:ma ja ću poludit od ovih bolova i nadolazeće krize do večeras,ne mogu da podnesem više. Nemam pojma šta da radim,bolovi su sve gori i osjetim da moram da se nnapnem............Odjednom nešto je ispalo iz mene........
dijete
tišina
ne plače
Gospode pomozi molim te,
DOKTOREEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEE
plač,živ je,hvala ti Bože
Uleću doktori,trka,frka,a ja ne vidim ništa samo to malo biće,5 prstića na rukicama i nogicama,sitan ali prekrasan.
Uopšte nije bio puno crven i smežuran. Bože pa on je divan,jel moguće da je to moje.
Moj sin se rodio savršeno zdrav,ni tada ni poslije nije imao simptome krize,a ja i muž smo dnevno uzimali 5 g.minimalno,kad smo uzimali,a da ne pričam o metadonu,nekih 30ml ja mislim oko 6 tableta,pa krizama,samomedikaciji i ko zna čemu još ne. Moj sin se rodio zdrav i ja sam znala da je to bio Bog.
Samo Bog je mogao da učini takvo čudo,učinio ih je on otad još dosta u mom životu,ali tako je počelo.
Moj sin sad ima 15 mjeseci i ja se još uvijek plašim posljedica,ja sam čista već oko godinu dana od horsa,a od metadona nešto manje,čak sam prestala i da pušim,a drogirala sam se nekih 12 godina,ono baš nakačena,a trava i to još duže,čitav život,od djetinjstva i bila sam otpisana skroz,ali "guess whose back,back again",povratak otpisanih,ja čista,sposobna da se brinem o mom majom dječaku,hvala Bogu. Muž mi je u zatvoru,nemam posla,kod roditelja sam i imam nekih 1000 problema,ali nema veze,ja znam da sam sigurna u Božijim rukama,i kako da kažem nešto drugo osim onoga što sam vidjela i doživjela,Bog čini čuda,živi Bog nad vojskama,ma koliko to nekom glupo ili šuplje zvučalo..............i idemo dalje,korak po korak,može biti samo bolje

[Voyager]

x

[nanii]

hvala Voyo, eto,sad si me ganuo ] ...................................i ja tebi želim sve najbolje ali problem je što ti to ne vidiš....................................... ](*,)

[Voyager]

x