Forum za podršku u oporavku

Alessandro wrote:

VitaJana wrote:Alessandro pričaš li o Irskoj? I ja mislim tamo. Dobro bi mi došlo još jedno iskustvo od tamo.
Okreni stranicu ispred ove pa vidi kako sam.
Usrano ali daleko od toga da se može nazvati krizom.
Od jutros sam na 0,40 ili čak i manje.. Ne znam precizno.

izvini kasnim saovim odgovorom.Ne nije Irska,jedno manje ostrvo je u pitanju...Kamo srece da je Irska,sto dalje to bolje,ovde nasi dolaze ko muve...A vidim da si tiu medjuvremenu odradila posao i mnogo mi e drago zbog tebe.Ja sam probao drugu metodu,koja jeste dobra i mozei treba da budekraca,i bio sam jako blizu...Ali nazalost psihicki deo nisam izdrzao...A samo se fizike plasio,jer ovde dopa ima na izvolte,kiksao sam..Sad moram ponovo.Ipakje cvrsta volhja najvaznija...Ja sam tako bzv dozvolio sebi da kiksnem,bas sam se razocarao...I IZOFIRAO ZESCE kod dragih ljudi...Sta je tu je,idemo jos jednom,malo drugacije...A ti ces procvetati u Irskoj,samo bezi od iskusenja...Ja ga nisam trazio ovde ali eto,zato kazem,staro drustvo,jedan kreten moj drug je trazio djavola dok ga nije nasao pa i mene uvujkao u staru pricu,posle 5god sredjenog zivota kiksnuo sa dopom a onda i sa bupom,kako to vec ide...

Alessandro, reci nam koja je to brža metoda za skidanje sa Bup-a, koja je kod tebe uspela?
Kažeš da ti je uspevala, ali da si ti kiksnuo na polju opijata? Uzeo/uzimao si opet dop par puta, ako razumem dobro?
Pa nije kraj sveta, ako nisi opet na svakodnevnoj jurnjavi za dopom??
Ako si uzeo 2 puta, da se "prisetiš" starih vremena, ja se slažem (sad će mnogi da me linčuju?!!),
ali samo ako je to jedan dan i gotovo?!
Naravno, da se ne ponavlja nikako..
Verujem da ti od tog 1-2 uzimanja nije proradila ni fizička ni psihička kriza?
Mada to što si pustio da te neko ponovo povuče u taj svet je veliki kiks, nema šta! Ja se makar ne dam povući u taj svet opet.
Mene nema šanse da me neko navuče na dop opet tek-tako.. Pokušali neki par puta i stoički sam se držao, odjebao ih i ugasio mobilni na 2-3 dana, odmah!! Znam ja sebe, ako danas uspem da kažem Ne, to ne znači da ću i sutra uspeti. Brojeve nemam odavno, pa ne mogu ni da dođem do dopa, koji ne želim ni da tražim. Dovoljno mi je uništio život.

Ninocka wrote:E dragi moji, virtuelni prijatelji, evo jedne lijepe vijesti. Moram podijeliti ovo sa vama, i boli me briga otkrivam li previse o sebi...
Postala sam danas sef sektora!!! Uraaaa.Bolje radno vrijeme, svoja kancelarija, mnogo bolja plata...ma srecaaaa , srecaaaa!!
Ja anksiozna, sva u nekoj strepnji, vodim 15 ljudi sa sobom!! Moze se reci da se odlicno foliram i drzim.Eto tako....
Jupiiiiii

Svaka čast!
Čestitam
Samo polako i samo naprijed. Anksioznost je normalna i vremenom će proći. I ja je imam u novim situacijama. Sve je to izazov i pokretač da budeš više pripremljena i da budeš još bolja.
Sretno na novoj poziciji.

Ninocka wrote:E dragi moji, virtuelni prijatelji, evo jedne lijepe vijesti. Moram podijeliti ovo sa vama, i boli me briga otkrivam li previse o sebi...
Postala sam danas sef sektora!!! Uraaaa.Bolje radno vrijeme, svoja kancelarija, mnogo bolja plata...ma srecaaaa , srecaaaa!!
Ja anksiozna, sva u nekoj strepnji, vodim 15 ljudi sa sobom!! Moze se reci da se odlicno foliram i drzim.Eto tako....
Jupiiiiii

E ovako volim kad cujem lepe vesti. Bas mi je drago, cestitam od sveg srca. Ti si pozitiva, verujes u sebe i zato si postala sefica. Budi stroga ali pravedna, hehehe.

Poz

.

Pozdrav,javljam se da podijelimo s vama moj jucerasnji dan.
Sve normalno ujutru ustao ok dorucak i kafa s temom,kasnije na posao i tako.
Navece kad sam dosao kuci tako sam nekako upao u neku depresiju,ali ustvari osjećaj je bio ono kao da Times ruzne misli kroz glavu prolaze i onda odjednom neki jaki strah.
Razgovor tv nista mi nije u tom trenutku pomagalo,izisao sam leci u 22 00 sati.Evo danas sve ok,pijem kafu prije posla,rqzmidljam onako nisam imao stresa dan juce i trazim rijesenim.
Mnogi ovde znaju da sam ja poslije bupa krenuo s Asentrom koju pijem 25 mg tablete dnevno,pa bi volio da se na ovo jave Ninocka,Noel ovi sto imaju vise staza od mene da podjele neko misljenje.
Hvala i budite pozitivni,uzdignute glave vidite to su trenutci,ali koji prodju,nemoj da se bojite vi koji se skidate sve je to normalno,i poslije svake prepreke ustajete jaci.

Asentra ili zoloft
Podogni slobodno na 50 mg
Ja sam pocela sa 25, pa 50, pa 75 i kratko se zadrzala na 100mg mozda dve tri nedelje i opet spustala dole
Zavisno od raspolozenja
Mislim da je Noel isao cak i do 200 jednom prilikom

Hope83 wrote:Pozdrav,javljam se da podijelimo s vama moj jucerasnji dan.
Sve normalno ujutru ustao ok dorucak i kafa s temom,kasnije na posao i tako.
Navece kad sam dosao kuci tako sam nekako upao u neku depresiju,ali ustvari osjećaj je bio ono kao da Times ruzne misli kroz glavu prolaze i onda odjednom neki jaki strah.
Razgovor tv nista mi nije u tom trenutku pomagalo,izisao sam leci u 22 00 sati.Evo danas sve ok,pijem kafu prije posla,rqzmidljam onako nisam imao stresa dan juce i trazim rijesenim.
Mnogi ovde znaju da sam ja poslije bupa krenuo s Asentrom koju pijem 25 mg tablete dnevno,pa bi volio da se na ovo jave Ninocka,Noel ovi sto imaju vise staza od mene da podjele neko misljenje.
Hvala i budite pozitivni,uzdignute glave vidite to su trenutci,ali koji prodju,nemoj da se bojite vi koji se skidate sve je to normalno,i poslije svake prepreke ustajete jaci.

Sve ovo sto je Frajla napisala...Ta 25mg doza je uvijek samo pocetna, da se lagano organizam navikne...Tako da slobodno povecaj , jer nema smisla , ne postize lijek to sto bi trebao na toj dozi.Nikakve simptome neces imati slobodno, teraj dalje....
Svi imamo te neke slicne simptome, dobro je da su trenutni...
Javljaj sta si ucinio.

Majku mu, čini mi se da mi je jednako prvi dan i sad jedanaesti.
Sve isto osim onog oslabljenog vida prva 3 dana. Umorna, noge me bole, kihanje i zijevanje...
Doduše, umorna sam od spremanja i jurcanja tamo amo ali ja sve nekako čekam dan kad ću biti odmorna i bolje raspoložena.
Vjerojatno griješim čekajući taj dan jer gledam svoju prijateljicu koja nikad ništa uzimala nije osim alkohola pa je isto bezvoljna i lijena.
Jednostavno moramo prihvatiti da su umor, bolne noge i ostali životni problemi sastavni dio života, i da to nisu uvijek posljedice droge i supstitucije

VitaJana wrote:Majku mu, čini mi se da mi je jednako prvi dan i sad jedanaesti.
Sve isto osim onog oslabljenog vida prva 3 dana. Umorna, noge me bole, kihanje i zijevanje...
Doduše, umorna sam od spremanja i jurcanja tamo amo ali ja sve nekako čekam dan kad ću biti odmorna i bolje raspoložena.
Vjerojatno griješim čekajući taj dan jer gledam svoju prijateljicu koja nikad ništa uzimala nije osim alkohola pa je isto bezvoljna i lijena.
Jednostavno moramo prihvatiti da su umor, bolne noge i ostali životni problemi sastavni dio života, i da to nisu uvijek posljedice droge i supstitucije

E to je taj najgori dio.Kad sam pisala u psihickoj krizi, na to sam mislila.Nevjerovatan umor, bol u nogama, i onaj osjecaj kad se tjeras da se pokrenes...
Meni je najvise pomagalo da osluskujem druge ljude, i onda shvatis da je bup zaista nevjerovatan pokretac, i sad se treba navici na zivot bez konstantnog pomagala.Tebi je super sto se slis pa ces malo misli skrenuti, mene je to drzalo mjesec dana...
Jos si ti Vita bas dugo na bupu, mislim da ne znam nikog ko ima toliki staz, tako da je skroz normalno sto ti treba vremena da se naviknes...
Hiljadu puta sam ovdje pisala kako sam kad sam prestala sa bupom shvatila da sam bila robot.Ne sjecam se kad sam umor osjetila, i kad ga osjetis dodas jos bup i eto te kao nova.Sad sam tako srecna sto vise nisam takva...Fuj bre, gadi mi se to stanje.Sad sam naucila da uzivam u umoru pa kad zurim kuci da legnem i da se odmorim.To su bre Vita divne stvari, zivjeti normalno i biti slobodan.Opet kazem da me i dalje drzi da neopisiv sreca sto sam slobodna,sto mogu bilo kada bilo gdje otici ne razmisljjuci imam li bup, kako cu ako ga nemam itd...Dugo mi je trebalo da pronadjem neko zadovoljstvo i srecu u toku dana.Prije sam to radila uzimajuci bup, e kad je on nestao gle sad , praznina.I tako sve ispocetka bukvalno...Uzivaj u slobodi, i u zdravom tijelu koje sad posjedujes!

Mislim Ninocka da je prvi i najveći korak shvatiti da nije svaka bol, svaki umor, svaka križobolja kriza.
Kad se to shvati i prihvati onda pomalo prihvaćamo i život onakav kakav je.
Nije lako jer to je ono od čega smo bježali, a na kraju se opet tome vraćamo.
Nema nam druge nego tražiti nove, prirodne pokretače i naučiti uživati u njima