Hm...valjda prvo treba da kazem otkud ja ovde...
Ovih dana moj najbolji prijatelj (zapravo ga gledam vise kao brata jer se toliko razumijemo) je uslijed dugogodisnjih problema u porodici (koji meni izgledaju kao spoj spanske serije i naucne fantastike) uzeo heroin. Zapravo, njegova ideja je bila da tim heroinom sebi prekrati zivot, posto je pokusao da ovjeri. Medjutim, prezivio je (cak ga niko nije ni pronasao,vec se sam probudio) i konzumirao ga je neko vrijeme. Za koji dan odlazi u komunu, svojevoljno, a i nije toliko zaglibio,cak nije imao ni neku jaku krizu, pa su mu i sami dokotori rekli da ga otpremaju u komunu vise iz razloga da ga odvoje iz te porodice i pokusaju da ga izgrade kao licnost (ima ooooooooogromna manjak samopouzdanja) nego sto je u pitanju taj sam problem sa heroinom... I eto, zujio sam po netu, citao malo o tim komunama i pomoci osobama sa takvim problemom i nabasah na ovaj forum...Nisam ni planirao da se registrujem niti sta komentarisem, posto osim pusenja marihuane i 2 upotrebe speeda (u velikom razmaku) nisam konzumirao nista vise, mada zbog drustva u kojem sam odrastao imam nekih "saznanja" o dopu. I onda sam naletio na ovaj lacontrin post.
Moje iskustvo sa marihuanom je pocelo negdje oko 14-te godine iz istih razloga iz kojih je skoro svi probaju. Popularno u drustvu, ja klinac bez brige i pameti, a marihuana nesto novo i cool. Sada imam 22 godine i sve do prije nekih 7-8 mjeseci pusio sam marihuanu svakodnevno u ogromnim kolicinama. Na kraju je doslo dotle da je marihuana izgledala kao izvor mog postojanja i funkcionisanja. Iz tog drustva nas nekolicine izdvojili smo se jedan prijatelj i ja, te sjeli i dogovorili se (zvuci malo paranoicno za vas koji imate iskustva sa jacim drogama, ali meni je taj razgovor izgledao upravo poput razgovora dvojice ovisnika koji hoce da se skidaju) da cemo bataliti vutru. I tek sam u tom trenutku provalio koliko je vrag odnio salu.Skontao sam da sam se potpuno odvojio od prijatelja koji ne konzumiraju istu i da mi se citav svijet sveo na tih istih par osoba i duvanje, da sam podbacio u skolovanju, sa djevojkama... Na kraju sam se zatvorio u kucu, batalio i cigarete i alkohol i posvetio se citanju. Naravno, kad sam odlucio, to nije bilo tesko izvesti (malo se vrpoljis kad te neko nazove ili kad bude neko "prosjecno" vrijeme u koje si navikao ispusiti dzoint).Skoro sam se upisao na fakultet (drug je otisao raditi u Italiju) i prica ima happy end
...Medjutim, ja se nikad nisam pokajao sto sam je probao.Cak ni sada.
Marihuana mi je davala neku vrstu spoznaje o mojoj okolini, drustvu u cjelini, ljudima kojim sam okruzen, njihovom ponasanju,ali najvise o meni samom.Kao da mi je davala moc da nekako otvorim vrata u sebi za koja nisam ni znao da postoje i spoznam sam sebe na nacin na koji nikada ne bih pomislio da je moguc. U trenutcima kada bih bio napusen bio bih apsolutno iskren prema sebi, znao razloge svih mojih postupaka i razumio svaki od njih.Prakticno bih dobio odgovore na sva pitanja vezana uz sebe i nacin na koji se ponasam i vidim svijet. A taj svijet mi se, kako laconta rece, ucinio tako "siv, mracan, izopacen, nelogican, bolan". Stvari koje su mi do tada imale smisla i u koje sam zadrto vjerovao prestale su da izgledaju tako. Islo je dotle da sam,npr, iako odrastao i vaspitan u hriscanskoj vjeri, postao u najmanju ruku agnostik . Zainteresovalo me sve to pa sam sad upisao Filozofiju
. I nisu to bila neka neracionalna razmisljanja, fantazije o urotama ili sl. Vec jednostavno kao da je marihuana postavila stvari u savrsen red tako da ih jasno vidim.
Ali, skoro mi je palo na pamet i neka vrsta objasnjenje za to. Primijetio sam da moji prijatelji-korisnici koji se ne mogu pohvaliti nekim znanjem i intelektom uopste ne dozivljavaju vutru na takav nacin. Napuse se, smiju,cute,piju,galame a ako bih pokusao da sa njima pricam o necemu takvom blijedo bi me gledali. Marijuana uopste ne utice tako na njih. Njima je to samo najobicnija zabava da puste mozak na pasu, ispricaju par sala i to je to. U neku ruku mozda je razlog zasto sam batalio vutru upravo to sto je nisam dozivljavao na isti nacin kao oni, pa sam dosta puta bio neshvacen u tom drustvu.
I eto, cisto da napomenem da mi nikad u zivotu nije bila ni blizu odskocne daske za svijet jace droge, prvenstveno zato sto se heroina bojim, a i zbog dobrog odgoja roditelja. Za moje uzimanje speeda zapravo je bio zasluzan alkohol, a ne marijuana.
Ne znam ni sam sta sam htio reci ovim postom, ali eto oduzio se
...Ugl, laconte, potpuno te razumijem o cemu pricas, ima nas jos takvih
...
PS svaka cast onom ko se dosjetio da napravi i ovakav forum...