Forum za podršku u oporavku

Ja sam se skidala i ostala bez momka kog sam volila kao nikog, plus sam se skidala sa njim, tj. u komuni smo istoj bili, samo je on otisao ranije, i naravno, nisam izdrzala. On mi je u komuni davao naznake da bi mogli biti zajedno kad zavrsimo sa programom, ali ja nisam to zeljela, bez obzira koliko patila, sedam godina smo bili zajedno, i on je iskoristio povjerenje koje sam imala u njega. Ja sam izasla iz komune, a on je zavrsio, ozenio curu koja je zavrsila program, bila sa mnom u grupi, i postao operater u toj komuni. Bol je naravno bila neopisiva, ne kada je ozenio drugu, nego kada smo raskinuli, ali ta bol prodje. Dok sa druge strane, droge ima na svakom cosku, i ljudi koji su se drogirali, njima svasta moze biti okidac da ponovo pocnu.

a Tamara draga - s dvije tako moćne stvari si se u isto vrijeme morala nositi...
ako si smogla snage odbiti ga, iako si ga voljela, onda ćeš i u ovoj utakmici pobijediti!

Tamara je ovde najjači igrač, meni se čini

A za Mandalay mogu da kažem da sam i ja iz jedne dosade, ali i jako loše veze, bez razmišljanja upao u ovo, tako da pazi se.
Nikako da pomenem da je jedini pravi lek koji mi pomaže 100% do sada jeste sex. U ovih 17 dana imao sam ga jedno 40ak puta mislim. Em mi snizi temperaturu, em mi snizi pritisak i mogu da zaspim posle toga. Nema boljeg opijata. Lepo zatvaranje kruga

Genovezza, cim ti mozes toliko puta dnevno, nista tebi jos malo nije. Tj. jos malo i gotovo je sa tvojom fizikom, a psihe sto se tice, pa eto, nasao si nesto sto te ispunjava, i samo nastavi sa sexom, ako pomaze Joj, kakav crni najjaci igrac, to me samo tako potrefilo. Tako mi gra' pao, sto bi se reklo Bez zeze sad, fino ti to guras, jbg, izdrzao si toliko, i bezveze se sad pitati da'l si trebao postepeno smanjivati, Noel i Frajla su ti objasnili da ce proci jos malo. Samo razmisli sta ces poslije, da uposlis psihu, mada, imas posao, radis, rekla sam odmah da je lakse raditi, iako mnogi misle da nije, nego sjediti kuci besposlen. Mandalay, jeste, bilo je tesko, posto to kod nas nije bila samo heroinska ljubav, mi smo bili i prije heroina zajedno, bio mi je prvi momak, sa njim sam odrastala, desavalo nam se da budemo naravno i cisti, i vjerovala sam mu jako. Ne znam u kojem trenutku se kod njega pretvorilo u nesto drugo, a ima tu i moje krivice, uglavnom, kad bi se sredjivali, ja nikad nisam tudji pribor koristila, ali bih njegov ponekad uzela. Da bi mi on samo jedan dan rekao da mi je prenijeo hepatitis, jer je uzimao od drugih ljudi ganove, da bi se osigurao da ne budem ni sa jednim drugim??? Tu sam naravno, raskinula sa njim, pocela ganjati papire za komunu, on je to saznao, jer je mjesto malo, i poceo je i on ih ganjati. Zbog mog problema sa epilepsijom, njega su primili prije, pa sam onda cekala da se oslobodi zenski krevet, uglavnom, dok sam dosla dole, on je vec bio druga faza, i ispocetka nismo imali komunikaciju(prva i druga faza nemaju komunikaciju) i bilo je super. Kad sam presla u drugu fazu, tu mi vec postaje lose, jer gdje god krenem, on ide za mnom, ljudi to primjecuju, samo me za njega ispituju, operateri predlazu prestanak komunikacije izmedju nas dvoje, i necu reci da sam zbog toga otisla, otisla sam jer izgleda nisam bila spremna na lijecenje. Necu kriviti nesto drugo za moj neuspjeh, jer da mi je bilo stalo da se lijecim, nista me ne bi zaustavilo. Jeste bolilo, jesam se jos gore krenula drogirati, i naravno propadati, ali evo, sada sam srecno udana, i mogu reci sa sigurnoscu da je ova ljubav veoma drugacija od te prosle, jer je zrelija, cistija, i pazljivija. Zato kazem, preboljeces, ne dozvoli da ti neko oduzme sebe, a da nastavi zivjeti, dok ti sa druge strane zbog tog nekog propadas. To nije ljubav, ljubav ne bi trebala da boli.

Tamara86 wrote:Da bi mi on samo jedan dan rekao da mi je prenijeo hepatitis, jer je uzimao od drugih ljudi ganove, da bi se osigurao da ne budem ni sa jednim drugim???

Uh, baš hevi. Ne mogu ni da zamislim u kakvom si psihičkom stanju bila tada. Ježim se od pomisli. Baš sam zatečen. Dobro je da si posle svega toga i mogla da se prepustiš nekom drugom i da mu veruješ.

Nisam ni ja mogla vjerovati, ni poslije dva nalaza koja su pokazala da ga imam. Imala sam 21godinu. Bio je to sok, naravno, koji sam ja ublazila drogirajuci se, pa onda kad je on zavrsio komunu i postao operater, umjesto da sredim svoj zivot, nastavila sam se drogirati, jos vise i jace, i pitala se sto je on bolji od mene, misleci pritom kako je uspio zavrsiti komunu. Dugo mi je trebalo da skontam da on nije bolji od mene, nego da je jako dobar manipulator, i veoma dobro zna sta radi, sto sam ja ponekad primjecivala u vezi, npr. njegovo ponasanje prema drugim ljudima...Dobio je on otkaz u komuni, kad su ga provalili, ali nije to poenta. Poenta je sto sam se ja cijelo vrijeme krivila i grizla i zbog stvari koje je on ucinio, umjesto da gledam da mi bude bolje. Ja njemu ne zelim nista lose, sve najbolje mu zelim, jer kad bih mrzila, to bi samo jos vise trovalo mene, a ne njega. Uglavnom, lijeciti, tj.zalijecivati hepatitis nisam htjela dok sam se pucala, kakva je svrha toga, a i ne bi me primili, nego sam se skinula, i morala ici na testiranja svakih 3-4dana, jer ni oni nece vise da daju ter. svakome, i evo, ostalo mi je jos 11sedmica, 37sam izgurala Sutra smanjujem sub sa 2.5mg na 2mg. Ja bih voljela da kad zavrsim terapiju za Hepatitis, budem cista i od suba, ali shvatam da to mozda nece biti moguce, i da cu do kraja morati ostati na odredjenoj dozi, ako mi nus-pojave od terapije za hepatitis budu gadne.

Dobra si skroz, navijam za tebe!!!

Hvala, i ja navijam za sve nas Od danas sam na 2mg. i ok sam. Opet ne primjetim neku promjenu, mozda jer sam tek prvi dan, a mozda je nece ni biti, uglavnom, vidjecu kad inekciju primim, u srijedu, tada najbolje vidim i osjetim da'l ima nekih nus-pojava. Naravno, znam da je ovo tek pocetak, tj. da nisam ni pocela kako treba, ali idem ka tome. Cak sam nocas i odspavala, jedno 2-3h, tj jutros, ali je pomoglo Uglavnom, osim koljena koje ubi koliko boli, ali to nije od suba, i nespavanja koje takodje nije od suba, sve je ok.

18. dan je protekao aktivno. 6 km pešačenja u cugu (litri znoja prosuti), druženje, veoma sam dobro raspoložen. Juče na primer bio sam nekako polu-ushićeno zabrinut (pretpostavljam zbog čitanja o horor iskustvima na stranim forumima. Čim krenem da čitam njihove priče, uznemirim se, čuka krene da lupa, znoj krene da se sliva i osećam da su se simptomi pogoršali.). Primećujem da sam ovih dana jako osetljiv na sve impulse (pritom mislim na osećaj saosećanja). Preslušavam muziku koja me je toliko puta dizala i sada je doživljavam još ličnijom i još više uživam u njoj. Nekako sam još uvek manično ok raspoložen, mada mi se to redovno dešava na skidanju i retko kada osetim simptome depresije jer sam naložen na uspeh.

Ništa me ne boli u poslednja dva dana, ali znojenje, žmarci i slabo spavanje ostaju. Takođe, nisam siguran kako ću se osećati sutra emocionalno, ali ne verujem da će se nešto značajno u fizičkom smislu promeniti. Što kažu, ide polako, po par procenata dnevno, ali nije uopšte neizdrživo za sada.

Skidanje sa bupa je kao neko blago mučenje. Nije da ti neko razbije vilicu, slomi rebra nego ono podmuklo mučenje kao kad ti kaplju vodu na čelo kap po kap po kap i tako nedeljama. Faktički ok si skroz...uslovno, ali, eto, samo ne možeš da sediš miran na mestu, pa, eto, još se samo znojiš često, pa kao osećaš žmarce, srce ti lupa malo jače i brže nego inače, pa eto, malo si neispavan (ili mnogo u početku)... Složićete se, to samo po sebi je potpuno izdržljivo, ali kada se to dešava svakog dana to postaju dominantni problemi. Kao da neko igra psiho igrice sa tobom kada ti recimo svakog jutra skloni četkicu za zube na neko drugo mesto i prvo ti ne smeta, pa onda malo više, pa polako počinješ da ludiš od suptilnosti nadražaja.

Ko se skidao, zna o čemu pričam. Mada, kao što kažem, sa 0,5mg šmrkanja nikada nisam imao ovako izražene probleme, pa već oko 12. dana to bude sve ok (ali tada je bio i manji period uzimanja).

Najvažnije je okupirati mozak nečim i bežati napolje, družiti se, pričati, slušati muziku... samo nemojte ostajati sami sa sobom u krevetu, tražeći na netu rešenje i čitati strašne priče, to pogoršava simptome, čini mi se, duplo.

Glavu gore, na dobrom smo putu!

Genovezza wrote:Primećujem da sam ovih dana jako osetljiv na sve impulse (pritom mislim na osećaj saosećanja). Preslušavam muziku koja me je toliko puta dizala i sada je doživljavam još ličnijom i još više uživam u njoj.

Meni se to na svakoj krizi dešava, uglavnom na špici krize... posebno to s glazbom, znao sam slušati neke stvari i samo se ježim koliko su dobre, totalno drugačije čujem muziku, doživljavam riječi pjesme, sve nekako izoštreno... valjda se to kemija u glavi prokuhava, pa otud i ta raspoloženja.