Re: Meni je bilo dosta!
Posted: Mon Jul 04, 2011 9:11 am
E sad pricamo,
Dedal, koliko je meni poznato, ti imas mnogo toga u zivotu sto ljudi nose s ponosom. Svakako da ponos nije jedino sto imas
Ponos je osecanje, emocija, nista drugo, suprotno od stida, sramote, a obe smo dobili po rodjenju, dakle nismo birali. Jbg. A po emocijama ne moram da se ponasam...
U mom slucaju, od malih nogu sam "vaspitavan" da je bolje sramiti se nego ponositi se, pa mi je tako ostao urezan obrazac, bolje los - nego dobar. Dokle god sam mislio da je trazenje pomoci i neznanje sramota, ponasao sam se po svom osecanju "ponosa".
Ha... citiracu izreku iz Biblije: "Nakon ponosa dolazi pad". Imate li iskustvo sa tim?
Ovo sto Selma kaze, slazem se potpuno, a dokaz je puno groblje "ponosnih" narkomana. Ali to nije ponos. To je stid, da me drugi ne vide, da ne priznam poraz. Po mom skromnom misljenju to je lazni ponos. Arogancija. Vidi me, ja sam cvrst, jak, stabilan, imam posao, lep sam, a unutra se raspadam i ne ne, ne treba mi pomoc. Mogu ja to sam. Nemate pojma koliko sam sreo takvih ljudi... Kako je njima zivot pakao. Ali i to je ok, njihov izbor. Jaki ljudi priznaju nemoc, priznaju strah, traze pomoc... potpuno suprotno od onog sto sam ceo zivot mislio. I suprotno od onog sta mnogi ljudi zive danas, u vreme kada je neuspeh olicenje sramote, a ne samo jedan stepenik, jedna lekcija zivotna ka uspehu.
Ne mislim samo na zavisnike ili ljude u okruzenju, mnogo "zdravih" ljudi sam upoznao sa tolikom gomilom straha od neuspeha, sa tim "ponosom" da su oboleli od briga i kojekakvih rakova i bolesti stitnih zlezda. Ili godinama tapkaju u istom mestu. Samo da me ne vide kako sam slab. AAAH, ubicu se ako ne uspem u ovom... eee ljudi moji, zao mi je, ali istina je da vam treba pomoc. Necete, ok, vidimo se.
Moj izbor je da, ako uzmem iskustvo iz perioda drogiranja, gde sam se ponizavao i stideo samog sebe, danas priznam da mi treba pomoc. Ja ne mogu sam, ali uz pomoc ljudi koji su voljni da mi pomognu mogu mnogo toga. Valjda. Mogu da probam... da napravim novu gresku. Dosta je bilo starih.
Dok idem tim putem nemam cega da se plasim!
Ps. evo smanjio sam broj unesenih smajlija, jel dobijem bambija za to?
Dedal, koliko je meni poznato, ti imas mnogo toga u zivotu sto ljudi nose s ponosom. Svakako da ponos nije jedino sto imas
Ponos je osecanje, emocija, nista drugo, suprotno od stida, sramote, a obe smo dobili po rodjenju, dakle nismo birali. Jbg. A po emocijama ne moram da se ponasam...
U mom slucaju, od malih nogu sam "vaspitavan" da je bolje sramiti se nego ponositi se, pa mi je tako ostao urezan obrazac, bolje los - nego dobar. Dokle god sam mislio da je trazenje pomoci i neznanje sramota, ponasao sam se po svom osecanju "ponosa".
Ha... citiracu izreku iz Biblije: "Nakon ponosa dolazi pad". Imate li iskustvo sa tim?
Ovo sto Selma kaze, slazem se potpuno, a dokaz je puno groblje "ponosnih" narkomana. Ali to nije ponos. To je stid, da me drugi ne vide, da ne priznam poraz. Po mom skromnom misljenju to je lazni ponos. Arogancija. Vidi me, ja sam cvrst, jak, stabilan, imam posao, lep sam, a unutra se raspadam i ne ne, ne treba mi pomoc. Mogu ja to sam. Nemate pojma koliko sam sreo takvih ljudi... Kako je njima zivot pakao. Ali i to je ok, njihov izbor. Jaki ljudi priznaju nemoc, priznaju strah, traze pomoc... potpuno suprotno od onog sto sam ceo zivot mislio. I suprotno od onog sta mnogi ljudi zive danas, u vreme kada je neuspeh olicenje sramote, a ne samo jedan stepenik, jedna lekcija zivotna ka uspehu.
Ne mislim samo na zavisnike ili ljude u okruzenju, mnogo "zdravih" ljudi sam upoznao sa tolikom gomilom straha od neuspeha, sa tim "ponosom" da su oboleli od briga i kojekakvih rakova i bolesti stitnih zlezda. Ili godinama tapkaju u istom mestu. Samo da me ne vide kako sam slab. AAAH, ubicu se ako ne uspem u ovom... eee ljudi moji, zao mi je, ali istina je da vam treba pomoc. Necete, ok, vidimo se.
Moj izbor je da, ako uzmem iskustvo iz perioda drogiranja, gde sam se ponizavao i stideo samog sebe, danas priznam da mi treba pomoc. Ja ne mogu sam, ali uz pomoc ljudi koji su voljni da mi pomognu mogu mnogo toga. Valjda.
Mogu da probam... da napravim novu gresku. Dosta je bilo starih. Dok idem tim putem nemam cega da se plasim!
Ps. evo smanjio sam broj unesenih smajlija, jel dobijem bambija za to?
