Skidanje s buprenorfina - pravilan način

[Tamara86]

Genovezza, sve to ok, ali ja se msm sad skidati i ne uzimati ga nikad vise. Ja sam se samo jednom, i to prvi put kad sam kao klinka navucena bila, skinula trodonima, kao skinula, 20 dana cista bila, i sledece skidanje mi je bilo u komuni, u koju sam dosla navucena, a dole nema diklofenak, brufen, ili bilo sta, mozes dobiti duplu soljicu caja za vrijeme marende. I treci put, sa Kapanola, takodje nasuvo, jednostavno, nikad meni nije padalo na pamet, valjda, nemam pojma, ono da se pripremam za skidanje, pa kao sta mi sve treba. Meni za spavanje nije nista potrebno, jer iovako malo spavam, i to tablete ne mogu promjeniti, imam insomniu, i na terapiji sam jakoj, eventualno mozda uzmem nekih vitamina, a ni to ja ne volim u tabletama, nego prirodno. Meni je jednom doktorica rekla, ti si meni cista suprotnost, ovamo nema kojim tabletama se nisi sopala, ali kad te glava zaboli, ne bi uzela kafetin, ili kad imas temperaturu paracetamol...Ne znam sto je to tako. Uglavnom, od juce sam na 3mg. Nemam problema nekih, osim sto me danas zub poceo uzasno boliti, ali to nema veze sa Suboxonom, pa moram ici to rjesavati, a sutra ne mogu, jer vadim krv, i idem kod psihijatra. Uglavnom, ura ja za 3mg, sad ce nedelja, prebacujem se na 2.5mg, definitivno.

[Frajla]

Tamara plan ti je dobar ali ako se ne osecas toliko lose pokusaj ubrzati dok ne dodjes do 2 mg. Probaj cetiri dana 3 mg pa u zavisnosti kako se osecas opet nakon 4 dana na 2,5 mg pa opet ako se osecas dobro nakon 4 dana na 2 mg. Ako vidis da nisi stabilna samo produzis na nedelju dana.
Uvek slusaj svoje telo i po tome ces znati da li treba usporiti, tako ces najbolje videti sta ti odgovara.
Kad dodjes ispod 2 mg onda ce ti trebati vise vremena za stabilizaciju nego na visim dozama
Da ne brstim po svim stranicama nisam sigurna koliko dugo uzimas sub?
Pozdrav

[Tamara86]

E Frajla, kako si ti? Ja sam na subu od maja 2014, msm tad sam krenula u metadonski, a prije toga sam ga uzimala na crno jedno pola godine. Znas kako, ja bih ubrzala, ali sam izracunala ako ovako nastavim, da cu do 2mg doci taman kad mi bude ostalo 10 sedmica terapije za hepatitis. E sad, doktorica, infektolog koja me vodi, mi je rekla da sto se blizim kraju, bice mi sve teze, jer organizam ne moze vise podnijeti, pa me to malo koleba da ubrzam, jer ne zelim ako mi bude toliko lose, da se vratim na neku vecu dozu. E sad, kao sto sam rekla, lakse bi mi bilo da nesto mogu raditi, prosetati, spremati kucu...bubam, ali ja sam cijelo vrijeme toliko slaba od terapije za Hep da i kad idem vaditi krv, i primiti inekciju, ili po Sub, idem autom, i mora muz ici sa mnom i voditi me, toliko sam slaba, a vjeruj mi, i citanje i tv dosade poslije 35sedmica. Pa se i tu malo kolebam, da ne bih zbog dosade, i ako bi mi bilo lose, vratila na vecu dozu.

[Genovezza]

Genovezza, sve to ok, ali ja se msm sad skidati i ne uzimati ga nikad vise. Ja sam se samo jednom, i to prvi put kad sam kao klinka navucena bila, skinula trodonima, kao skinula, 20 dana cista bila, i sledece skidanje mi je bilo u komuni, u koju sam dosla navucena, a dole nema diklofenak, brufen, ili bilo sta, mozes dobiti duplu soljicu caja za vrijeme marende.

Meni je drugar upravo u komuni poslednjih nedelju dana. Nikada nisam išao toliko daleko da mi treba pomoć u skidanju, jer sam malo sramežljiv po tom pitanju. Uskoro se možda selim u jednu daleku zemlju pa zbog toga moram da iskuliram sve. (Ipak mi je ovde celo društvo zatrovano i prosto je nemoguće pobeći od svih) Nikada nisam išao toliko daleko u zloupotrebi opijata (osim od 98-2003 sa po kutijom trodona dnevno, gospode Bože), već sam uvek vodio računa koliko mogu sebi da dozvolim da se zabulim. Što moj drugar kaže: "Da sam ja kao ti, ja se ne bih ni skidao. I treba da se drogiraš kad si disciplinovan."

Tamarice, ti se svakako možeš lako skinuti, ali je u suštini najvažnije navući se na nešto drugo. Bilo to planinarenje, teretana, neki drugi sport. Treba zameniti jednu zavisnost nekom drugom, zdravom ili promeniti potpuno okruženje. U suštini, mi ćemo zauvek biti adiktivne ličnosti, samo treba odabrati na šta se navlačti

Veliki problem je što je droga postala veoma cool u današnjem društvu. Od lean-a u hip hop spotovima, raznih tabletica po tumblr-u, do spida kod Mimi Mercedez, kokaina kod narodnjaka. Prosto je teško otrgnuti se od onoga što ti je potrebno da samo malo lakše proguraš svoj naporni, dosadni, jednolični, svaki dan.

Danas je kraj 5. dana

[Tamara86]

Tamarice, ti se svakako možeš lako skinuti, ali je u suštini najvažnije navući se na nešto drugo. Bilo to planinarenje, teretana, neki drugi sport. Treba zameniti jednu zavisnost nekom drugom, zdravom ili promeniti potpuno okruženje. U suštini, mi ćemo zauvek biti adiktivne ličnosti, samo treba odabrati na šta se navlaciti.

Oprostices mi ako ne kopiram ove tvoje rijeci kako treba, kao sto rekoh na nekim ranijim postovima, ne snalazim se za kompom, a ovo mi je prvi forum u zivotu, pa ne znam ni kako citirati nekog, nista, ali uglavnom, shvatices. U pravu si svakako da treba naci neku da nazovem stvar koja ce te okupirati, kao sto si ti naveo planinarenje, teretana...Naravno, kao neko ko se drogirao, nije bas kao skinuo sam se, i sad mjesec dana samo sjedim u kuci i nista ne radim, i zato se navucem opet. Ali ja trenutno ne mogu da se bavim nikakvom aktivnoscu dok ne zavrsim sa terapijom za Hepatitis, em su teske nus-pojave, em oni ne preporucuju, tako da ja vec 35sedmica sjedim kuci, citam, sreca pa obozavam citati, ali nije prijatno npr. kad zelis prosetati, a ne mozes, jer se osjecas jako slabo. Naravno, ja kad zavrsim terapiju, imam planove, upisati kurs Engleskog, napredni program, da zavrsim bar to kad faks nisam, imam dosta planova. Ali prije svega toga, ja zelim, i hocu da se skinem, te mi je najveci problem trenutno da li cu to uspjeti dok sam na terapiji za hepatitis, ali ako ne uspijem, barem da dodjem na 2mg, i na tom ostanem do kraja terapije, a imam jos 13sedmica. Ja znam par ljudi npr. koji se dok sam se drogirala, pucaju sa nama 20dana, u ganji su, sve, i dodje 21-i dan, oni najnormalnije e danas necu, i tako pola godine, i onda opet po 20dana, i sami sebi kazu stani. Ali i trodon je sjebana tableta, zubi ti odose od njega, epi-napade pocinjes dobijati, s tim da ja vec imam epilepsiju od malena, i onda zamisli kakve sam ja napade znala dobiti kad popijem, a znala sam, po kutiju trodona.Jednom sam dosla u ambulantu po recepte, na trodonima, i pala u nesvjest na radijator, gdje dolazim sebi i u kolima sam hitne pomoci, a oni mi idu šiti slijepocnicu, drugi put sam kod druga pala, i on umjesto da mi stavi nesto meatlno u usta, on mi stavi upaljac, i meni puknu tri prednja zuba. To su samo neki od primjera. Svaka cast ako ti mozes da se pucas neko vrijeme, pa stanes, ali po meni je to gore nego konstantno pucanje i onda se odlucis skinuti i gotovo, jer zasto se pucati, pa prolaziti krizu, ako znas da ces nastaviti? A ako nisi zagazio duboko-nemoj ni pokusavati, jer mozes ti misliti da si disciplinovan, ali ponekad, ne ponekad, u vecini slucajeva, zelja za drogom preovlada. Ja ti u svakom slucaju zelim da odes, ako je to ono sto zelis, naravno, gdje god odes nosis sebe sa sobom, drugi grad, ma ni na mjesec da odes, ne mogu promjeniti tvoja razmisljanja i onu tvoju sustinu toga kakav si ustvari, ali shvatam da zelis da odes. Takodje ti zelim da ostanes cist zauvijek, i sto kazes, navuces se na nesto potpuno deseto, samo da nije droga, bila bi fora da za 2-3godine npr napises, ljudi cist sam, ali sam se navukao na teretanu, sta da radim? Svako dobro

[Genovezza]

Uh, Tamara, razumem te skroz i baš bih voleo da se iščupaš iz toga, korak po korak. Mislim da je cela stvar sa narkomanijom u tome da imamo neke psihičke probleme koje sami prikrivamo, a mnogi nemaju ni podršku okoline da ih prihvati i kaže da su tu za njih. Često je lakše otići do "drugara" i odložiti taj problem do sutra, pa sutradan opet isto. Ti si prilično mlađa od mene i siguran sam da kada se budeš iščupala, ostaće ti neka ozbiljnost iza svega toga. Sa 30 imaš šansu za novi početak i da kažeš da si se izezala za sve pare u 20im

Moj problem je da imam gomilu prijatelja koja se tako jednom godišnje skida (osim jednog, koji obično bude i centar tog društva). Naravno nikad svi u potpuno isto vreme, pa tako niko ni ne ostane čist zauvek, već vučemo jedni druge na dole. Zato je i važno malo se disocijalizovati od toga (Nemam problem da kažem, drugari, ajde malo da se ne družimo dok se ne iskulirate, nemojte da me crvljate). Ja iza sebe imam on i off 20 godina iskustva u tome i sada kao jako primeran građanin ovog društva, zaposlen u ozbiljnoj firmi ne smem sebi da dozvolim takve ispade i to me drži da nikada ne preterujem, a i kada vidim da preteram, kažnjavam sebe turom strejtovanja (i sve vreme psujem sebe "jel boli, pa kad si znao da se zezaš sad trpi, ko te j**e) dok se ne resetuju skroz receptori. Adiktivna sam ličnost kao i svi mi. Ako uzmem da plivam, ja ću od toga napraviti opsesiju, ako počnem da trčim, trčaću u roku od par meseci po 20 km dnevno.

U dubini duše znam da je jedina stvar koja može da me povadi zauvek je da se sklonim odavde na godinu-dve i da se resocijalizujem u društvo gde to uopšte nije tema razgovora, jer i sama znaš kako je to, ako se ne priča o muzici ili o filmovima (Što je postalo tako retko), priča se ko šta valja, po kojoj ceni, ko kome dođe koliko i sl.-

Želim ti svu snagu sveta da izguraš, a ima kraja i sama to znaš! Drži se, T

[Genovezza]

Ispisao sam kilometarsi tekst, ali nije objavljen iz nekog razloga

Tamara, skroz sam uz tebe. Vidim da ti je drogiranje samo deo problema. Ne bih da ti pametujem, ali kad završiš tu agoniju, beži od prijatelja. Nađi nove makar privremeno (naša prednost je da smo mi obično jako zanimljive ličnosti koji lako sklapaju prijateljstva, pa zašto ne i na tom naprednom Engleskom ), jer oboje znamo za destruktivno drugarstvo. Dokle god postoji taj jedan koji se drogira, nema uspeha za celo društvo. Nekada samo pričali o kultnim filmovima, umetnosti, muzici, a sada se svodi na to ko šta ima, kada diže recept, na koliko su sada.... Propalo društvo.

2mg je ok doza za prestajanje. Ja se evo 3. ili 4. put skidam sa dvojke. Naivno sam mislio da ne postoji nikakva kriza od bupa, pa prvi put kad sam se skidao, istripovao sam da je to zbog mdme koju sam šljakao par dana oko neke nove godine . Kad prestane da me šljaka dvojka, ja stanem, dok svi ostali drugari rade sad već po 32mg i 64mg (a u prošlih par meseci se ganiraju bupom, mis'im stvaaarno ), što je potpuno besmisleno (da ne pominjem da uzimaju po uličnoj vrednosti od 400 din za 2mg). Čuo sam da posle te doze jednostavno nema efekta. Bup je ok kratkoročno za sređivanje života, nalaženje posla, dobre devojke, socijalizacije, ali za održavanje je pakao, mada verujem da to i sama znaš.

Neki pominju Kratom (biljka) za zamenu metadona i bupa, ali opet, i to je navlaka. Nisam siguran da je trajno rešenje, ali kontam, malo je zdravije. Nisam probao i ne želim da se uvlačim u to. 13 sedmica je mizerno malo u odnosu na ceo život ispred tebe Faktički ćeš u Novu godinu ući kao pobednik. Navijam za tebe!

[sanela]

Genovezza, dobrodosao na forum. Kad novi clan krene da pise postove na firumu, prvo ih ja procitam i odobrim kako bi se sprijecila eventualna zloupotreba i spamanje. Kasnije ce ti se postovi pojavljivati kad ih napises.

Citam i pratim sta se pise. Kako sam shvatila ti se malo skines, malo navuces i svaki put ispocetka. Jesi li razmisljao da potrazis pomoc nekog psihoterapeuta, jer ti ocito imas neke okidače za recidiv koje ne prepoznaješ, a na koje stalno padaš?

I svakako bi bilo mudro da se pripremis za skidanje i da ti dr.propise adekvatnu terapiju koja ce ti olaksati smanjivanje doze bupa, a da se pri tome ne navuces na neke druge tabletice.

Tamara, prosla si svasta, procitala sam. Nuspojave terapije za hep c su iscrpljujuće. Svaka ti cast sto imas snage da se izboris i sa supstitucijom! Pisi kako ide. Inspiracija si drugima!

[noel]

Moram bit fer i kazati da sam napravio recidiv, nekoliko dana proveo potoljen na dopu, slabo se i sjećam svega, samo znam da sam pretjerao s dozom, napravio školsku grešku i zanemario smanjenu toleranciju. Prilično opasan potez, toliko sam bio stondiran da sam se bojao sjesti pa sam bauljao okolo. Zašto sam to napravio? Jer sam ovisnik i našao se u prilici. Još ne znam koji je sljedeći potez, svjestan sam da moram promjeniti navike i ponašanje, ali kući je to prilično teško. Komuna mi se čini kao odličan izbor, čist si stalno, budiš se u isto vrijeme, stvaraš radne navike, socijaliziraš se, radiš na sebi... Nakon godinu ili dvije mozak se isprogramira u potpunosti. Druga opcija je ići na NA sastanke, tamo je ekipa koja je dugo čista, dobiješ nekog da pazi na tebe, imaš motivaciju.... Klinike, dnevne bolnice i centri ovisnosti ne dolaze u obzir, oni jedinu znaju uvaliti metadon ili buprenorfin, ništa drugo.

A inače... počeo sam se osjećati ok, većina simptoma je nestala. Jedino što nedostaje je motivacija i energija. Točno se osjeti da je totalno poremećen taj dopaminski sustav... ali znam da će se i to ispraviti kroz koji mjesec ako bude sreće, samo treba malo strpljenja. Za spavanje i dalje koristim tabletu. Pijem Seroquel, atipični antipsihotik koji na malim dozama (25-50mg) djeluje isključivo kao antihistaminik i trenutno baca u san (opasna tableta s opasnim nuspojavama). Planiram preći na Dormicum (florimidal) neko vrijeme, pa nakon toga na nešto slabije, možda nitrazepam, a onda konačno na blagi hipnotik tipa zolpidem (Sanval, Ambien). Nakon toga nekoliko dana melatonin i početi spavati bez tablete. Također sam na antidepresivu - escitalopram, trebalo mu je pet tjedana da proradi, ali itekako ima efetka... osjećam se sretno, često bez ikakvog razloga. Nažalost, lijek ne djeluje na norepinefrinske i dopaminske receptore, odnosno nije aktivirajući što je problem. Naručio sam se na kontrolu pa ću se prebaciti na sertalin (Zoloft), veću dozu, ili možda na bupropion (Wellbutrin) da izbjegnem seksualne nuspojave. Anksioznost je stalno prisutna, sigurno je sad povećana od prestanja korištenja buprenorfina, ali taj problem imam i od prije... Vatru sam gasio s benzodiazepinima, što se pokazalo dugoročno nefektivno i opasno. S doktorom ću morati pronaći rješenje, jer anksioznost je defintivno jedan od jačih triggera za opijate kod mene.

Nakon toliko godina svakodnevnog doziranja oporavak je zaista težak i trebat će puno truda da se uspijem vratiti u društvo i postanem produktivni član, s poslom, možda s vlastitom obitelji. Pod hitno moram napraviti neki korak.

--
--

Btw, nevezano, naišao sam na zanimljiv tekst, staro pismo jednog đanera iz 1956 godine gdje je opisao svoja iskustva, ako netko želi pročitati evo link, prilično je zanimljivo... posebno njegova upućenost u tematiku u ono vrijeme, kad se o ovisnosti znalo vrlo malo, koristili se barbiturati a benzodiazepini mislim da nisu niti postojali još...: Letter From A Master Addict To Dangerous Drugs.

The vegetative nervous system expands and contracts in response to visceral rhythms and external stimuli, expanding to stimuli which are experienced as pleasurable--sex, food, agreeable social contacts, etc.--contracting from pain, anxiety, fear, discomfort, boredom. Morphine alters the whole cycle of expansion and contraction, release and tension. The sexual function is deactivated, peristalsis inhibited, the pupils cease to react in response to light and darkness. The organism neither contracts from pain nor expands to normal sources of pleasure. It adjusts to a morphine cycle. The addict is immune to boredom. He can look at his shoe for hours or simply stay in bed. He needs no sexual outlet, no social contacts, now work, no diversion, no exercise, nothing but morphine. Morphine may relieve pain by imparting to the organism some of the qualities of a plant.

The addict exists in a painless, sexless, timeless state. Transition back to the rhythms of animal life involves the withdrawal syndrome. I doubt if this transition can ever be made in comfort. Painless withdrawal can only be approached.

[sanela]

Noel, zao mi je sto si napravio recidiv, ali to nije neocekivano s obzrom na to da si u kuci, visis na forumu, u filmu si tableta, narkomanije i svega. Samo se ne drogiras. Nasao si priliku, prilika nasla tebe i gotovo.
Kazes da ti je anksioznost jedan od glavnih triggera za recidiv... Osim disbalansa/balansa u mozgu koji rjesavas kojekakvim tabletama (i podsjecas me na Voyagera) vazno se posvetiti i psiho-socijalnim faktorima koji doprinose oporavku. U tvom slucaju bi to trebalo biti vrlo brzo. Mislim da bi ti komuna omogucila vrijeme i prostor u kojem bi se mogao oporaviti bez tableta u sigurnom okruzenju. U Hr imas zajednice Susret. Tu ćeš dobiti adekvatnu psiho-socijalnu podršku, strukturu. Samo trebas odluciti da ides u tom smjeru. Poslije komune mozes na NA grupe u vidu podrske da znas da nisi sam.
Sretno! I svakako ukljuci psiho-socijalni segment i strucnu pomoc kako bi naucio da se nosis sa unutrasnjim i vanjskim trigerrima.