Forum za podršku u oporavku

Jurke wrote: ↑Sat Jun 07, 2025 2:57 am

Akkasha Come Back wrote: ↑Fri Nov 29, 2024 2:22 am Zato što nema "rad", u tome je njegova najopasnija zamka, ljudi misle: daj da uzmem, neću biti anksiozan", nešto slično kao što heroinski zavisnici posle dužeg vremena uzimaju "samo da bi bili normalni", tj da mogu da funkcionišu.

To je i Rivotril, "daj samo da budem normalan". I onda se navučeš na keca.

(A sve vreme razmišljajući na način "Aha, ne radi me, znači neću se navući, a upravo je suprotno.)

Ne menjaj supstancu drugom sipstancom.
To ti je bukvalno ona nasha "sjaši kurta da uzjaše murta"
Dok god sebe ne izšaltas iz tog moda da je supstanca ta koja određuje raspolozenja u tebi bice I supstanca tu.
Zvala se ona Ksalol ili Rivotril pravljena je da bi nam uzimali novac iz džepa jer smo mi ljudi osetljiviji na bol u dusi, mesu ili kostima pre nego na manjak u džepu...

Ovo boldovano je tačno...meni uopšte nije svejedno sad kad sam bila u bolnici i kad su mi davali bukvalno punu šaku lekova, ja sam htela da se skinem, imala sam Ksalol 3x dnevno i Leponex 25 mg uveče + Sanval 10mg

I bila sam 24 dana u bolnici, na psihijatriji.
Još sam počela da sumnjam da ću umreti tamo...sve je prljavo, bledo - zeleni prljavi zidovi podsećaju na film "Hostel", tako da čovek ne može a da ne bude paranoičan.
Vizita, ako tako može da se nazove skup ludaka, pardon - skup lekara - koji ti daju otprilike 15 sekundi da kažeš kako si, a onda ležiš bez veze tamo do sledeće vizite - sredom.

Doduše, menjaju lekove - hajde da kažem terapiju i prate kamerom kako reagujemo i to je to...
Nema psihologa, ni psihoterapeuta, ništa...
Sada ću da kažem ono što niko ne može da veruje kad čuje mada često bude tačno: bilo mi je bolje u zatvoru!

Mada sam se izležavala i vreme koristila da bih razmislila šta ću dalje, sve vreme pokušavajući da odredim da li sam slaba, jer je slabost dospeti do psihijatrije, ili sam jaka jer me boli kurac gde sam...sranje je i ovde i tamo.
(Još kao potvrdu moga mišljenja u knjizi koju sam čitala a koja opisuje bombardovanje Drezdena u nacističkoj Nemačkoj, gde lik iz knjige kaže da je paralelna stvarnost kao knjiga zapravo dobar i da nema ništa loše u bežanju od mučne realnosti).

Hajde da ne dužim više.
Jurke, pozdrav.