Forum za podršku u oporavku

Dragi moji!
HRISTOS VASKRESE!
Tako sam sama i razočarana. Stara, glupa naivčina!
Ne bih da vas davim... Još uvek sam u problemu. Slaba sam (priznaću). Ipak, ne mogu sama.
Svi planovi i verovanja osobama, a najviše bliskoj osobi, koju sam podržavala i dala sve od sebe da uspe (izdržao je 4 dana u Drajzerovoj i juče se vratio, kaže – uslovi su jezivi, hrana užas (bar može da jede a ja ne mogu ni da pomislim na hranu kad mi je loše...). A dogovor je bio da se prvo on sredi, jer je jači – mnogo manje godina je u tome, a i mnogo manje količine je unosio, jer ja sam uvek više uzimala, nismo delii, samo striktno sam odvajala koliko je potrebno da bude ok. Dogovor je bio da se prvo on skine i onda meni pomogne. Avaj! To je moj suprug, a u početku prijatelj, dugogodišnji prijatelj, ni sanjala nisam da ćemo se 'ubračiti', ali sticajem okolnosti posle 6,7 godina prijateljstva (tada nismo imali veze s h), posle mojih avantura, odlazak u Grčku (3,5 god) ne zbog materijalnih problema, morala sam da odem, pisaću o tome, privatni razlozi... tata koji je dolazio jednom godišnje (gastarbajter nemaćki) i njegova tadašnja ljubav (živela na Karaburmi s sinom) koja ga je na najseljačkiji način iskorišćavala... –Miko, nemam... Nema problema Mico!– Uvek galantni džentlmen (za druge, a na meni je uvek sitničario i optuživao me otkad znam za sebe, a i sad to radi, da nije mene on bi mnogo bolje živeo, trebalo je da me da u dom za siročad, ali se sažalio...) Koliko sam samo sebe opterećivala da sam ja kriva za njegove neuspehe i promašen život ! Celo detinjstvo. Dok nisam ukapirala da je on mene stvorio, a ne ja njega...
Nastaviću...
CMOK!

Krug. Zaista sam savršen nik izabrala. Čitam vas skoro svaki dan, više svaki nego skoro. A pametno ne bih imala sta reći. Javiću se.
CMOK!
P.S Nisam umrla, otišla...

A kao neko ovde pise pametno?'Ajd pisi bolan.Nekako mi lezi tvoj zivotni put,valjda sto si emotivac,sto si gastarbeitersko dijete,jebem li ga ,ne znam.Veliki pozdrav kruze...

Dobrodošla... samo piši malo opširnije, interesuje me.. pozzz

Ne znam ima li smisla da opisujem svoju agoniju. Teši me činjenica da ne mogu da se naviknem na ovakav život (kontradiktorno?). Uopšte, ne mogu da se naviknem ni na šta što mi ne prija – loše, banalne situacije, agresivni ljudi, nepravde... često sam prinuđena, tj. ne mogu ih uvek izbeći, ali svaki put osećam averziju istim intezitetom.

Hm... Osim što sam i dalje u krugu imam i priličan broj problema. Npr: tata, gastarbajterski polupenzioner, ponovo došao, ovde je već dobrih mesec i po i iživljava se, vraća se za dva dana u Nemačku (reguliše papirologiju kako bi definitivno dobio regularnu penziju, prima neku invalidninu 5, 6 god.) "Švabe, bolesna nacija, mu nedaju jer nema dovoljno godina. Posebno njega z........u, jer mrze Srbe" – zna on to dobro... Pokazaće on njima. Inače, planira čim to sredi da se vrati. Povratnik. Vidim, na tom polju budućnost mi se nesmeši, jer živećemo zajedno u istoj kući. Prvi put zajedno, ako ne računam povremene dvonedeljne posete njegove u Srbiju ili moje u Nemačku kao vid režije u okviru godišnjih odmora, odnosno raspusta.

Eeahhh! Ima toga još što bih vam saopštila. Neprijatna događanja, otežana i dalje aktuelnim problemom koji mi podosta utiče na rešavanje i pronalaženje alternative. Otežava i tehnički pravi blokade, tako da se obično osećam bespomoćno i još gore.


Vud, Psy, Vuk... Naca, Yuga, Pročitaj Me... ... ... Čitam vas,
Suviše sam se upetljala a rešenje bar OVOG najočiglednijeg problema poznato mi je teoretski.

Sve više se osećam slabom. I to me ljuti i plaši. Plaši me gubitak snage. Plašim se magle koja je oko mene, naziru se samo obrisi motiva.
Ako je za utehu... užas! šta mi je prošlo sada kroz glavu?! – bar ne koristim i.v. Utešno

Eto, ništa novo, inspirativno, interesantno od mene. Nadam se – za sada. Videćete vi jednog dana. Iznenadiću ja vas i sebe Stvarno. Moram i hoću. I mogu. Moram da mogu. Želim da me upoznate u mom pravom izdanju, moje pravo Ja. Ne želim da budem beskorisna. Veliki deo mene je tako pun energije, cirkulacija me teko jako preplavi. Kanali su prilično zakrčeni ali verujem da će ova snaga, koja se nalazi negde na relaciji – dubina grudi - glava... nabujati, probiti i pronaći put.

CMOK!

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=-Q8u-6JpIF0[/youtube]

Neka ti Manitu podari ljubav i snagu...

Da. Trebaće mi dosta snage. Hvala, Vud.

Malopre se raspisah... i nestade sve! Nisam se setila da copy/paste uradim. Možda sam vas i poštedela nekih mojih razmišljanja. Ako bih i pokušala da sve prepričam, ne bi to bilo to. Ostala mi je bar mogućnost da ponovo zalepim jednu od mojih najomiljenijih stvari.
PUSAAA!

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=X8aLRjz4Viw[/youtube]

Ćao. jedva čekam kada ćeš početi pisati malo više o sebi i opširnije.... Naravno u nekim stanjima mi ne možemo uticati jel..... Ali svakako je bitan dio nas taj koji nas drži postojanima ovdje, to je kada uvidimo potrebu... Kada uvidimo potrebu stvari se počinju kretati na nama neobješnjiv način.... kakav mi našim očima ljudskim ne možemo shvatiti, umom često prihvatiti Često nam treba podsticaj na msu stvari.. Ništa određeno... Ali nam treba biti jasno u startu da je potreba ta koja ovdje preovladava pozdrav Krug

Prevodioca!!!Brzo prevodioca,i kantu 'ladne vode!!!