JOS SAMO NIJEDNOM

[Modesty]

Dragi prijatelju,pročitah te uz jutarnju kaficu,mislim tvoje postove,naravno ...šta da ti kažem kad si unapred rekao šta nesmijem a ja bih sve od tog zabranjenog...nego vako...kad si ti to več kranu tako MOMAČKI SAM,na čemu ti svaka čast(još samo da to potraje dugoooo,dugooo),nemoj brate onda ni dozvoliti da te sad neko nagovori na kojekakve tableturine....jer tabletomanija nas uhvati sad pa sad i ovo nanovo,čini se ko drugačije ali opet nisi svoj...a vidi kako ti lijepo radiš sklekove i pun si duha.San će doći vremenom...imaj za sebe strpljnja,popij toplo mlijeko,kamilicu,kupoi si PERSEN FORTE,to su tablete na biljnoj bazi koje možeš piti tri puta dnevno cijeli život da tolerancija ne poraste,da se ne stvori nikakva ovisnost......jedan neuropsihijatar mi reče kako je taj persen,"kozmetika" ili "šminka" tablete" u smislu slabe...pa naučila večina njih da nas zabandači tableturinama....nemoj si to radit kad si već toliko preguro.
Etro to ti je moj savjet a dobićeš i drugih.
Napominjem ti,vrlo si nas ograničio u davanju savjeta.....ja imam visoko mišljenja o komunama,ali dobro.

[nadin]

prijatelju moj,pišem ti iz iskustva narkića koje je trajalo 12g.Osim što sam bila ovisna o igli bila sam teški tabletoman.Dnevna doza mi je bila 50-60 tableta.Kad sam se skidala s dopa kombinirala sam hepove i trodone,koje sam naravno uzimala na iglu.Ubiti bila sam opsjednuta ritualom kuhanja i brisanja krvi od puknutih vena.Trodoni su mi nabili kompresiju u glavi,nisam spavala mjesecima i tako naravno pređem na trazeme koji konja obore u krevetu a ne osušenog narkomana.Nisu ni skupi oko 1.65km.Eto to smeće tako "jeftino" me opet gurnulo na dop,jer spavala sam po noći kao beba kontala prošla sam krizu.I sve se vrtilo opet u krug tako da sam se opet skidala trodonima.Do momenta kad mi je puknuo film u glavi.Poslala sam sve gdje mu je mjesto i na čisto se skinula.Neću lagati tek sam nedavno izašla iz centra,prilagođavam se još u društvu,nesanice dolaze...ali nema tog Đavla koji bi me nagovorio da opet gledam isti film...ubiti reprizu...gdje sam ja glavna uloga,samo u svakoj reprizi starija i s manje volje za životom.

[narcohimno]

hvala vam nadin i modesty sto ste trosile(da nekazem gubile)vreme citajuci moja sranja.od juce sam redukovao dozu i sad sam na jednom djonu dnevno.mogu vam reci da mi je zajebano do fulla...jel se vama desavalo da dok se skidate,skoro po pravilu,upadnete u njesra okolnosti.meni ovaj bog ladno servira zivot u vidu spanske serije...devojka koju i dan danas volim,kako saznajem,udala se kod mene u komsiluku i jos je trudna...mo`s misliti...eeeej jebote,iz svog dvorista mogu da lepo vidim tu kucu na stotinak metara...ne razumem boze,jesi li se odjednom poceo baviti komedijom?mislis da si zabavan?...uuuhhh,malo sam se zaneo.zamislite sta mi se desi sinoc.odem kod drugara koji je inace strejter i kod njega na gajbi nabasam na dvojicu pajdomana koji su bili kod njegovog burazera na sisanju pa resili malo da ostanu tu i smrdljaju.ja seo izmedju dve vatre i jedan me uhvati u svoju imaginarnu spiku(rec nisam progovorio).poce covek od igle do lokomotive,trlja nosinu,cese se i dranja kao kalamunja,topi se a ja ga gledam u one utackane ocurde i razmisljam o tome kako je ladno on osvajac titule za samarcinu godine...sedeo sam sa njima sat vremena i onda krenuo kuci...ladno sam bogu predmet sprdnje...ali opet cu pokusati...UP THE IRONS

[nadin]

prijatelju,nikome nije lako.Da svi možemo tako lako se skinuti to se ne bi zvala droga-kuga današnjeg doba.Najgori savjet koji možeš primiti je zaboravi tu djevojku.A iza tih riječi se odmah po mehanizmu svijesti javlja pitanje kako ili zašto ili moram li...?Nekih 85% nas aktivnih narkića željeli smo zaboraviti,nekoga.Tako smo lakše bol podnosili,gubitak nije bio stravičan toliko koliko smo mislili.Zaboravljala sam i ja...dugo,dugo.Bila labilna,nisam mogla bol da podnesem(mislim psihičku)Najgore mi je bilo to što sam u svom jadnom mozgu znala da ta osoba nije više moja.Ubijala sam se heroinom,do besvjesti.Jedan put sam toliko uživala da sam overirala,završila u bolnici i svi kontali da sam se htjela ubiti.Pa onda počela pitanja"zar je vrijedan tvog života"itd...Teško je to,jer nemožemo sami živiti.Treba nam naša druga polovica da bi funkcionirali.Dobro si rekao da život ponekad postane sapunica.Moja bolja polovica je izdržala dan u komuni i sada se skida negdje u divljini na čisto.Njegovi roditelji ne žele čuti za mene kao ni moji za njega.Čujemo se potajno da nitko ne zna.Ma divota.Ali opet nakon svega nisam izgubila volju ni vjeru.Nadam se da će jedan dan i tu sunce svanuti...nadam se...kako kažu nada zadnja umire.Boli ali Bog ti nikada neće staviti teret na leđa koji nemožeš podnijeti.Ponekad mislim da sam od ne-hrđajućeg čelika.Bori se kako znaš i umiješ,znaš da je gudra samo iluzija,šut traje par minuta i potraga opet počinje iznova...

[narcohimno]

emocije naviru...znoj takodje...i gde je sad moja prelepa gitara kojom sam barem na kratko lecio ljute rane...?PE ZAR SE NESECAS MAJMUNE,DAO SI JE ZA PETICU DOPA.ko to kuca na moj mozak tako,zar vi momci neznate polako...

[nadin]

Druže,kako bi rekli zagrepčani nemoj biti u banani.Ja sam se skinula s gudre ali imam problem sada gori čini mi se.Nesmijem vani da izađem patim se kao da umirem.Svaki dan govorim sama sebi "danas izlazim" a od toga danas prekrižim u sutra.Plač me sada uhvatio...Bog nam je dao život da ga čuvamo kao i tijelo naše.Ali ne...mi smo htjeli da budemo pametniji,kreirali smo ga sami i uništavali.Pitam se često zbog čega? Da li je to sve bilo vrijedno našeg propadanja...nije.Izgleda svima nam je lako problem trenutno staviti u drugi plan ali kada ga treba riješiti onda nemamo ni ruka,ni pameti,ni riječi samo puste izgovore.Drži se...

[narcohimno]

pogledaj nadin kako je lep dan.izadji iz kuce videces kako sunce leci depru...evo naprimer ja,iz navedenog teksta vidis da me je sve sastavilo pa opet kada izadjem napolje kezina na licu mi se sama namece.probaj malo da se nasalis na racun svoje sudbine,kod mene i to pali...pa,prema tome gasi glupi racunar,mars napolje i suze ce samo ispariti...odoh opet u setnju pocela me hvatati jeza i kijavica.ajde poslusaj me,neces zazaliti siguran sam...UP THE IRONS!!!

[nadin]

dan je zaista divan ali nemam volje trandati po gradu.I svoj make up sam stavila u drugi plan (a žalosti moje)...možda bi i izašla da nemam tempetaruru (opet glupi izgovor) sada se pravdam gripom,ono gdje ću ovako bolesna da kontaminiram druge...tebi ugodna šetnja ja ću pokušati dok ozdravim...

[Modesty]

tako je narchohimno,samo napred,hrabro...nema sovrtanja ni pitanja zašto i kako...bilo pa prošlo a ti nadin,ako već znaš da ti je ON oprostio,šta ti to radiš sebi...to se draga zove gordost...oprostio ti,prihvatio te....šta si sad iznad Njega......glavu gore.....ne daje li ti ON snagu...pročita sve šta nam pišeš ovih dana.....koristi onda to što ti je dao.

[nadin]

draga Modesty...znam da mi je On dao mnogo toga ali problem samookrivljavanja me ubija...ma znaš šta-idem sad ovako bolesna obući trenerku i u kiosk po cigare...javim se nakon uspješne(ili možda neuspješne)misije...