"za sada bez dobrog naslova"

[AnAna_mo]

I ja vidim vukodlaka

@ anfakabl
Hahahhahaha mojne je dirat otišla je, vratit će se ako je budeš spominjala!

[vudd]

Vidjesmo vjestice i vukodlake ,ali 7474 go ne vidjesmo.

[Pawa]

Da znas... Stvarno ne bi bilo lose da i 7474 napise neku na svojoj temi, ako nista drugo bar kako je.

[7474]

eve me!

radim ko konj! ne stizem nista..

skenjan..
koliko god nisam religiozan, provescu Bozic sam.. moji idu na par dana..

bzzze.

pozzzzzz svima.
imacu, od popodne, vremena za 4um.

[sanela]

I ja vidim vukodlaka

@ anfakabl
Hahahhahaha mojne je dirat otišla je, vratit će se ako je budeš spominjala!

Kasno, evo mene... da imam kakvu vješticu na metli, sad bih je stavila.
Nije vam ba ovo chat. :smt018

[7474]

nema veze za zachatavanje teme.. to je mali odmor od teških tema..

(a ove moje teme, koje mi jurcaju po glavi su zaista jaaaaako teške).. nešto mi teško sve.. i fizički i psihički.. zamaram se preko svake mere..
tugujem nešto , u pi4ku!

[7474]

za berlinca, specijalno!

kako se osećam trenutačno??

pa totalno sjebano!
postavljen mi je veoma light ultimatum.. nije to čak ni klasičan ultimatum.. to je uljudan predlog, koji ja nisam u stanju ni da ukapiram, a kamoli pristanem na nj; sprovedem ga u delo.. kakav slabić, jadnik i sisa!

da odlepi čovek!

O cemu se radi?(ako nije tajna)
Vudd,i svi ostali koji slave zelim sretan bozic.

eh da ne ""bi""tog dopa

ti ćeš to odlično razumeti, berlinac, samo ako uspem dobro da se izrazim..
naime, supruga je iz grada, udaljenog oko 100 km od grada u kom zajedno stanujemo.. po običaju, na sve praznike putujemo kod njenih.. e sad, oni (wife and kid) su otišli jutros, a ja nisam mogao zbog posla.
naime, večeras je Badnjak, sutra Božić a prekosutra imam jako puno posla. ustajem pre 4 i krećem na put, koji ću završiti do ponoći istog ili koji sat iza , sledećeg dana. onda dolazi subota, dan kada bih mogao da otputujem i pridružim im se. ostanem do nedelje i zapalim kući sa detetom. a žena zbog nekih obaveza bi ostala do utorka..

ultimatum je više nego jednostavan. logičan u mojoj situaciji: biti ČIST, tj ne doći uradjen kod njih!

a koliko je teško ili lako uraditi navedeno, opisaću , čim skupim muda i nadjem malo vremena...
vremena imam, do petka sam free. a muda su svuda oko mene, samo ih treba pokupiti.

jbga, da ne bi tog dopa, stvarno.. mamu da mu jebem!

[7474]

izgleda da je došlo vreme da pojasnim svoju situaciju malo opširnije..


drogiram se veoma dugo. sad mi je 35 godina. prvi joint sam zapalio u srednjoj školi, negde u prvom razredu. do danas, probao sam skoro sve što se moglo probati. uključujući i alkohol.
kada sam osetio "rad" marihuane, poželeo sam da isprobam i svojstva svake druge droge. nisam ni znao da ih toliko ima..
primetio sam da mi ipak više gode downeri. dakle heroin, marijuana, alkohol.. lekove nikada nisam gotivio. masa mojih prijatelja, duvala je i lepak. ja sam ga koristio jednog zimskog raspusta, i kako smo krenuli u drugo polugodište, lepak sam potpuno izbacio i zaboravio na njega.

dakle, drogiram se gotovo dvadeset godina. heroin sam probao, negde u 20. godini. koristim ga do dana današnjeg sa manjim ili dužim pauzama. kada sam se oženio i postao otac, napravio sam najdužu pauzu.. oko 4 godine ga nisam uzmao..

onda sam, iz razloga koji tek treba da otkrijem, počeo da se drogiram ponovo.. suzio sam paletu narkotika isključivo na dop. uz njega, obilato se koristim alkoholom.. do jeseni 2009. radio sam se svakodnevno, oko 3 godine. onda je supruga uzela stvari u svoje ruke i privela me na lečenje.
lečio sam se i dalje se tako lečim, raznoraznim biljkama (čajevi, tinkture, tabletice, sirupi) uz redovno uzimanje blokatora.
onda sam, dve-tri nedelje pred kraj godine, prestao sa uzimanjem blokatora.
i sebe i ostale sam ubedio da mi blokovi ne prijaju nikako, da se od njih loše osećam i da bi trebalo da prestanem da ih pijem, kako bih , između sotalog, testirao stepen izlečenja.. (kakav, ne znam da li labilni, naivni ili samo nadobudni KRETEN).

dve nedelje nakon prestanka terapije Nalorexom, zaista je mnogo toga bilo u redu. a onda sam, oko "prvog" Božića, prestao i sa suvom apstinencijom.
vrlo lako sam došao do starih dealera, do starog društva (to društvo ne čine nikakvi prijatelji nego sami narkomani sa kojima se svaki susret inicira radi ganjanja šeme i odradjivanja u gajbi nekog ko je u tom momentu sam. nakon toga se "društvance" razilazi i svako se vraća toplini svoga doma, prihvatilišta, ulice ili haustora/napuštenog objekta u kome u tom momentu stanuje).

okvir priče je useljenje u stan koji nam je suprugina mama kupila pre oko godinu dana, u izgradnji i januar je upravo mesec, krajem koga bi trebalo da se uselimo.
osnovni uslov za mene je da u stan mogu da udjem samo ako održim apstinenciju, nastavim sa posetama psihijatru te psihologu... ako nastavim, dakle, ono što je od jeseni prošle godine, ponovo počelo da liči na život.

e da ne bi tog dopa, što bi rekao moj berlinski drug.

al, jbg, on je ponovo u mom životu. ja sam ponovo u začaranom krugu. vozam se po ivici.
a fali mi samo jebenih nedelju dana, da se vratim na blokatore i zaboravim svaku jebenu mogućnost da se ponovo kurčim bez njih!

spreman sam na osude i kritike .. dobio sam ih nekoliko od veoma bitnih ljudi u mom životu.. (od onih koji su dali i krv i znoj da me odvoje od sranja.. )
tako da ni ove virtuelne, ne mogu biti mnogo strašnije.. mislim, ne mogu da zabole jače.
griža savesti je ogromna.. depresije još nema jer je uspešno preventiram recidivima..
nadam se da će mi doći iz dupeta u glavu, pre nego se sručim još jedanput.

mir svima, Hristos se rodi! (pod uslovom da se to ne kazuje sutra, jbga i to se zaboravilo)

[7474]

da li sam se setio da napišem da sedim SAM kod kuće, buljim u monitor, stereo je pojačan taman dovoljno da susede nervira a da mi ne mogu ništa.. dakle, pravim buku..
ne čuju se sitni koraci po stanu i to me užasava..

moji su kod ženinih, u drugom gradu, na Božiću. po prvi put, nisam sa njima.
ovo je pokazna vežba moje žene. "ovako će ti biti kad ostaneš sam". pri tom, nema nikakve zlobe u njenim rečima, delima.. samo ogormna tuga, razočaranje i nemoć da isprati moje ludilo i manjak snage da ostane kraj mene.

o detetu ne smem ni da počnem da mislim.. o životu bez njega..
on mi je jedina i poslednja grančica za koju se hvatam.. on mi je sve!

[7474]

danas sam, čini mi se, bolje..
izabrao sam da tako bude.. i samo činjenje pravilnog/pametnog izbora, ćini da se bolje osećam!

konkretno, potiskujem loše misli, koje radjaju i loša osećanja.. trudim se..

neke uspevam da držim podalje a neke razvlačim, motam po glavi te gotova klupka, odlažem u malu zelenu svesku.. nju ću (svesku, right!), baš kao i ovaj forum, povremeno da otvaram i uporedjujem sa onim što u tom trenutku budem osećao..

doneo sam još jednu odluku.. obzirom da tapkam u mestu (a to mesto je u potpunom mraku) kada je reč o PSIHOLOŠKOJ PODRŠCI, intenzivnije sam počeo da prebiram po literaturi NA.
čak sam spremio još jednu svesku, koju ću nositi sobom , pa se nadam da će mi ona postati vrstom "on road" podrške.

problem je što nisam siguran da znam kako se štivo NA uopšte i koristi. da li se pojedine "tehnike" bubaju napamet, pa se onda, tako naučene i kao puška zapete, recituju, po potrebi... ili????

stvarno ništa ne mogu/ne znam/ne kapiram..


jedino što sam skontao je da ne mogu baš sam, na onolikog "neprijatelja"!



našao sam nešto dobre volje.. mnogo dobre volje.. povukao sam JASNU liniju izmedju života sa heroinim (dakle života BEZ doslovno IČEG DRUGOG) iživota bez heroina (koji bi mogao da pruži mnogo mnogo mnogo).

takav život hoću i želim! do takvog života mi je stalo i boj za takvim životom mi je cilj!!!!!!


ne znam, imam osećaj (ili samo danas posmatram svet kroz ružičaste naočare) da se stvari lagano bistre. da određeni ciljevi postaju jasniji.. da polako dobijam uputstva..
od par miliona stepenika, ja sam se najzad popeo na onaj prvi i krećem nagore!