Narkomanski životni stil...

[PsyTechGirl]

Jedna stvar je istinita, svakom, ali bukvalno svakom zavisniku je u licnom opisu : ambicioznost broj jedan. Jer moras biti stvarno ambiciozan i istrajan nebi li dogurao tamo gde je vecina nas dogurala. Kolko god vam ovo zvucalo smesmo ili morbidno...istina je...
E sad, bitno je samo da se zainteresujes za neku stvar i naravno postavis sebi neki NOVI cilj... uspeh je zagarantovan. E upravo ova stvar te vuce napred.
Ja sam postavio sebi ciljeve, i super mi je. Nimalo mi ne fali narkomanski stil.
Ljudi morate nauciti da se ne treba ponasati prema pricipu zadovoljstva.

Znaš kako, ne fali ni meni 'narkomanski stil života'. Stvarno.
Srećnija sam kada vidim da sebi mogu da priuštim nešto SVOJIM radom i trudom nego prevarama i ne znam ni ja čim..
Ali ne mogu poreći da je bilo interesantno.. Pa bre, ja sam se jedno 6 meseci, kada sam najjače radila sa momkom osećala kao u nekom filmu..
I, često malo čega i mogu da se setim. Nego sa njim tako, prisetimo se nečega i onda se to u mojoj glavi tek razvije, da ne mogu da verujem šta sam sve radila.. Onako, kao da posmatram sebe sa strane, kao da to nisam bila ja ..
Jako ružno..
Ja sam, još kao mala, našla najbolji način za prevazilaženje nekih tako ogromnih stvari, a to je - potiskivanje.
Jebiga, i sad sa 22god još nisam naučila kako izaći na kraj sa tim nekim stvarima, ali mi se čini da nije ni bitno..
Zato gledam ono na šta mogu da utičem i sa tim se borim..A ovo ostalo..
Pa to se meni nije ni desilo, to je bio samo Film..

[Vlado_M]

Ovo je nešto čega takodje verovatno većina nas nije svesna. Meni bi recimo bilo logično da čovek koji se skine sa dopa relativno brzo oseti i neku vrstu rasterećenja koje mu pruža nov način života, a time i uvidi prednosti istog. Ako ništa drugo, onda bar neustaješ i neležeš sa frkom šta ćeš i kako ćeš danas/sutra, gde ćeš nabaviti novac koji ti je potreban, koga ćeš prevariti, šta ćeš ovog puta slagati i sl. Pa i to je nešto za početak, zar ne?

Jeste, to je pocetak... Ali na tome moras da gradis oporavak. Ako ne gradis i ne napredujes, dodje do zasicenja. Dosade ti obicne stvari, obican ti, a pamcenje je selektivno. Ja sam imao obicaj na forumu da pisem iz ugla tipa koji se drogira i zna da je to lose, ali ne bi bas stisnuo dupe i postao spreman na ozbiljne promjene u sebi... I jebiga, vazda sa sobom nosim sarenu vrecu sa forama i fazonima, koje prikupim od drugih muvajuci se u zivotu, pa onda i one najcrnje stvari nekako upakujem sa malo humora i to ljudi progutaju s osmjehom. Ali, nikoga ko je prosao cijelu dzanki pricu ne mozes prevariti humorom i selektivnim pamcenjem, ako on to ne zeli... Npr.

Narkomanski stil života je nešto posebno..
Pun je adrenalina, akcije, kombinovanja i nikad nije dosadno.. Na kraju, završena shema dodje samo kao nagrada..
I onda iscooliraš malo, taman dok odmoriš i dok ne počne frka i onda sve ispočetka, novi izazovi (jer oni koje si juče prevario, danas neće pristati na isto) nova kombinovanja nove najnemogućnije situacije u kojima mi, toliko pametni i snalažljivi, puni životnog iskustva, narkomani ipak uspemo da se snadjemo. I onda likujemo. Kao - kako smo samo pametni i snalažljivi.
I to je ceo naš svet. Svakodnevna borba za drogu.

Moje iskustvo je drugacije. Obicno ja budem taj koji je na kraju balade sjeban u tami... Pravo su mi poznate i noci natopljene znojem i ledena jutra kada ti mozak radi 1000 na sat, ali nemas vise nacina da dodjes do para. I cviljenje pred drugim ljudima, dilerima, porodicom... I napadi bijesa i ludila. I griznje savjesti i kajanja, cak i onda kad likujes nad dopom. Da li je vise "uspjesnih" dana gudriranja ili ovih sranja, krajnje je nebitno - sranja uvijek bude i previse.

Jebes taj adrenalin... Meni se danas dogadja (valjda narkoman u meni jos zivi), da kad citam svoje novije pisanje na forumu, neki glasic u glavi mi zlurado kenja - Postajes pickica, postajes pickica . To je narko crno bijeli pogled na ljude. Dijele se na kul likove koji se drogiraju, s jedne strane; i levate, koji su strejt, dosadni i pojma nemaju o zivotu, s druge. Kroz tu prizmu, naravno, gledam i sebe. Za samog sebe sam (bio) kul kad sam pijan ili drogiran, a dosadan i nesiguran i zbunjen kad sam cist... Dok u to vjerujes, normalno je da se tako i ponasas i osjecas... Prvo sam taj mit srusio za alkohol - provalio sam da samog sebe vise volim slusati kad sam trijezan, a sad pokusavam u isto to da se ubijedim vezano za dop. Ono, mozda mi humor nije na starom nivou i prica malo zapinje i slicno, ali barem se sa mnom moze pricati. Kad sam na dzanku ili sanku onda i meni i osobi do mene, ne preostaje nista drugo do da slusa uradjenog seronju, koji se navio do besvjesti... Valjda cu treningom steci sigurnost i to ... Nisam nekad znao ni lijevi dvokorak i polaganje lopte uraditi, pa sam ga dovoljno istrenirao za rutinu.

U sustini, ne radi se vise ni o tome da li ce me vutra ili alkohol vratiti u heroin ili ne. Zelim da mi vutra i alkohol i heroin i bilo sta psihoaktivno ne mogu ponuditi nista sto trijezan vec nemam... Ok, za LSD to ne vazi .

Ne nedostaje mi ni đir ni dop, pogotovo mi ne nedostaju čekićanja razna i ružni restart svakog jutra. Nedostaje mi ona JA pre kontakta sa heroinom. Tu i tamo se pojavi, ali je preslaba da preuzme komandu. Mnoge stvari sam nepovratno izgubila, uništila.

Nisi trajno izgubila. Mnoge stvari mozes popraviti, ima vremena... One koje se ne mogu popraviti, mogu se zamijeniti necim drugim. Nista strasno. Prenesi moje pozdravi osobi .

Sefice, ti tvoji pretjerano seru. Ne radi se o dosadi, nego o osjecaju sigurnosti. Osjecaju se sigurnim u blatu crnog svijeta. Kao sto sam se ja osjecao... Sad, u bijelom svijetu cistih ljudi, usrali su se kao grlice i bjeze u racionalizaciju.

[Vlado_M]

Ako ne gradis i ne napredujes, dodje do zasicenja

... i ne samo zasicenja. Inicijalni problemi u licnosti koji su te odveli u narkomaniju, jos su tu. A tu je i ovisnost koja je te probleme jos vise produbila. Ako ne rjesavas te probleme, moras recidivirati. Ne desi se to slucajno.

[Mauriko]

bravo Mauriko, ovo mi se svidjelo.. samo pametno guraj dalje. pozzzz

To svako od bivsih dzankija moze... Al vecina se plasi izazova i ne kontaju da ce ih to ojacati. I da napomenem jos jedno... U profilu zavisnika stoji da je jako inteligentna osoba. To bi trebalo iskoristiti.

I svi bi se odlicno osecali kad bi malo vise znali o zavisnoscu... Ljudi, edukacija je cudo.

[sanela]

Sefice, ti tvoji pretjerano seru. Ne radi se o dosadi, nego o osjecaju sigurnosti. Osjecaju se sigurnim u blatu crnog svijeta. Kao sto sam se ja osjecao... Sad, u bijelom svijetu cistih ljudi, usrali su se kao grlice i bjeze u racionalizaciju.

Hvala na razjašnjenju Vlado
Ima smisla ovo što si napisao.

Hvala svima na odgovorima, premišljanjima na temu... imam par komentara, ali trenutno nemam vremena, pa čim ugrabim vrijeme, prokomentiraću.

[AnAna_mo]

A jebiga, moram biti iskrena i reći da se nekad znam uhvatiti kako mislim o nekim prošlim vremenima. Kako je bilo uzbudljivo, ludo i ispunjeno adrenalinom. Ali kada misli dođu do sjećanja na krizna jutra, pa kako da izbijem pare, pa hoće li ovaj biti upaljen... Samo kažem - bilo je to fino na početku, ali, ne hvala... Neka ostane u prošlosti.

[saša-ex]

Tesko da se moze o ovom u par recenica....Aj da probam nesto kratko.
Narkomanija, definitivno nije samo uzimanje droge, to je nacin zivota, sa svim sto ide uz sam taj cin kada se uzme gudra. I ima toga, da kad prestanes sa uzimanjem, odjedanput kao da staje ceo tvoj zivot. Zato je i bitan deo programa u skoro svim komunama radna terapija, koja donekle popunjava tu prazninu koja se javlja. Narkoman je inace pun energije ali samo u trenucima u kojima juri semu. Da imamo tu energiju, kada se izlecimo, bili bi milioneri... Ali svu snalazljivost i ideje, koje nam ostanu, mozemo okrenuti u pozitivnom smeru, da nastavimo sa skolovanjem, budemo uspesni u poslu, nadjemo se u necemu... Da bi do toga dosli, trebamo prvo zavrsiti sa lecenjem, tj. trebamo se promeniti u korenu, jer zabluda je da ne valja samo onaj deo nase licnosti koji je nastao u narkomaniji, kod nas je zrelo za promenu i ono od pre, ono sto nas je odvelo u bolest. Bez te promene, imacemo taj strah, od "dosadnih strejtasa", od glupih poslova, od svega sto je novo. I necemo biti spremni za suocavanje sa zivotom. A to su stvari kompleksi, strahovi, nesigurnosti...koje vucemo ceo zivot. Ako se ne izborimo sa tim, nastavicemo samo da sepamo u zivotu, i biti stalno u opasnosti da padnemo na prvoj neravnini.

[ameer]

Sve je relativno 8)

[Pawa]

Jeste, to je pocetak... Ali na tome moras da gradis oporavak. Ako ne gradis i ne napredujes, dodje do zasicenja. Dosade ti obicne stvari, obican ti, a pamcenje je selektivno. Ja sam imao obicaj na forumu da pisem iz ugla tipa koji se drogira i zna da je to lose, ali ne bi bas stisnuo dupe i postao spreman na ozbiljne promjene u sebi...

To što je za „vas“ početak je u isto vreme, bar po mom mišljenju, i za sve „nas“ u neku ruku osnova za sva dalja dešavanja u životu. Koji god segment života da zapustiš i ne nadogradjuješ, a samim tim ga i ne unapredjueš, vremenom kao rezultat i kao logičan tok dogadjaja, dolazi dosada, zasićenje i na kraju destrukcija istog u manjem ili većem obimu. Kroz tu prizmu možeš posmatrati sve, počev od odnosa sa samim sobom, preko porodice, veze, posla, prijatelja... Ono što htedoh da kažem je da to „gradjevinarsvto“ nije vezano isključivo za proces lečenja u narkomaniji i apstinenciju, već se svi mi njime bavimo manje ili više uspešno u zavisnosti od terena na kojem gradimo, vrste materijala i od toga da li smo gradjevinski inženjeri ili zidari. I da... Iskusni gradjevinari kažu da klizišta treba izbegavati. Možda ih vredi poslušati.

[Guta_Retas]

nisam bas procitao sve postove ali cu iznjeti sadasnje svoje misljenje o svemu tome. u centru sam bio 2 godine i cist sam evo 5-6 godina.na pocetku drogiranja jeste bio adrenalin ukrast nesto pa preprodat, i od sve te love kupiti dop.posle je to bila samo patnja.u krizi si, oronuo i nikakav, atrebas da odes da krades i prodajes.mislim sta je tu adrenalinski ako se ti nemozes pomaknuti.ko god kaze da mu fali taj adrenalin ustvari misli na taj pocetnicki adrenalin koji smo svaki dan primali redovn,vremenom je on postajao slabiji.inace sam oduvjek bio previse hiperaktivna osoba.kako danas ja ispunjavam tu odzu adrenalina,ispunjavam tako da sam dobre stvari prije drogiranja zadrzao i sada kad sam cist samo ih doradio,naime,sviram gitaru od malena, i isao sam u relativno dobru skolu (koju sam bio napustio, ali otom potom), zavrsio sam skolu koja nosi adrenalinski poziv i mogu se usavrsavati narednih 60 godin a ne samo do penzije.krecem se dosra u drustvu ljudi koji sviraju, sviram nekad u nekom klubu (ne sviram narodnjake,heheh), imam djevojku koja nema veze sa drogom.i tako ja to sve nadoknadjujem.misli da sam ti pomogao donekle da shvatis to sve..poz sanela