KONTEMPLACIJE O BESMISLU

[simon_says]

Ovih dana često vizueliziram....Teraca nekog SFRJ hotela...narandžaste, plastične, kao pletene stolice, beli čaršavi od damasta, bordo ruže u čokanjčićima na svakom stolu...niska kamena ograda, pogled na more...s 'posoljenim zrakom' mešaju se mirisi iz kuhinje, cangrču čaše i tanjiri, zveckaju viljuške...Sve žene na teraci liče na Milenu Dravić...nose raznobojne haljine strukirane širokim raznobojnim kaiševima, i plastični upadljivi nakit, nužno klepeću nanulama, a na oči im padaju šiške u valovima. Muškarci su razni, nonšalantni liče na Smokija i Gagu, a oni skockani na Njofra(Franju L.). Ima i dece, trče oko stolova.

U perfect soundtracku za ovaj trenutak pred večeru, u mojoj vizuelizaciji, orkestar svira Priču jedne ljubavi (Historia de un amor). U vašim vizuelizacijama mogu je izvoditi Pedro Infante, Luis Miguel, Hulio, može Dalida, Nana Muskuri(ako ste culi za nih), može biti instrumental... nema loše verzije te 'priče'; u mojoj je, iz pukih sentimentalno-budalastih razloga, zbog toga što sam je prvi put čuo, kako zvonko odjekuje iz trpezarije, jednog nedeljnog prepodneva, baš ovakva
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=XnXQGmVzw9M[/youtube]

[simon_says]

„svejedno što nam se leto prosulo negde izmedu ociju,
evo, vec svoje stvari sakuplja da nas napusti,obicno kao svaki lopov, svaka skitnica...“

Teško podnosim poslednje dane avgusta...kao što teško podnosim svaku nedelju posle pet popodne...Saznanje da imam samo još par dana, sati...cini da vreme pretvaram u pesak i puštam da mi curi niz prste...
Plašim se Septembra...Septembar podseca na novi pocetak...a ja uvek imam problem kako da pocnem...
Septembar je Devica...Pedantan, perfekcionista, obazriv, promišljen, praktican i metodican...Septembar je djak prvak, sa novim praznim sveskama bez „ušiju“, zarezanim olovkama i teškom torbom na plecima...
On je cinican...nisko sunce koje pece...
On ne govori o svojim željama i osecanjima...
Ponekad je tužan bez razloga, nemiran...ali to ne pokazuje otvoreno...
Septembar je potajno strastven...U sebi cuva mirise leta, vri u zrelosti svojih plodova, ponekad toliko da izaziva kiseli ukus u ustima...Onda pljusne s nekom kišom, ne bi li sprao sve žudnje i ohladio glavu...

Od Septembra imam tremu...kao pred prvi dan u školi...

Zato...žudno sakupljam ostatke leta...slažem iz mora neizvadjene školjke, fotografišem neostavljene tragove u pesku, kacim vence neubranog cveca, u kutiju slažem 70 nedostajanja, 17 opakih noci, 7459 potraga za senkom...

„možda cu samo zbog toga, negde, nekad, morati da se rasplacem, neke veceri slucajne, bezimene, neke veceri što ce liciti na obmane...“

Ispracam Avgust...s vagabundom...Puštam ga...

Cekam...Septembar...1, 4,8...22...

Miholjsko leto...

Vracku nemam...ni vracku...

„eto...uopšte nije važno što nam se leto prosulo izmedu ociju, ionako je leto samo jedna dirljiva plovidba kroz kožu...“




E a pazi ovo...

"There's nothing wrong with you that a nice quiet romance cant' cure"

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=uh1o_03ilQY[/youtube]

[simon_says]

Iz svog sela vidim sve što se sa zemlje može videti od Vasione…
Zato je moje selo veliko kao bilo koje drugo mesto.
Jer ja sam po meri onoga što vidim
A ne po meri svoje visine…

– F.Pessoa

[simon_says]

Da li je ono što u ovom trenutku radimo samo izraz naše slobodne volje, ili je to bilo već odavna sudbinski preodređeno?

SUDBINA ILI SLOBODA VOLJE?

Pitanje jesu li naši postupci u životu uslovljenini sudbinom, ili imamo slobodu volje, zaokupljalo je mnoge mislioce, još od antičke Grčke, pa sve do današnjih dana. I, kao i na neka druga suštinska filozofska pitanja, ni ovde nema ni pouzdanog, ni jednoznačnog odgovora.

Uglavnom, ugrubo uzevši, postoje tri pozicije; jedna koja zastupa striktni determinizam, i po ovom mišljenju naši su postupci u životu na neki način determinisani, predodređeni, bilo prirodnim zakonima, ili onim Božjim. Druga pozicija zastupa posve suprotni stav, apsolutne slobode volje, dakle indeterminizam. Po ovom mišljenju mi svoje životne puteve biramo sami, odabirom određenih akcija, činjenja ili nečinjenja određenih postupaka u datom vremenu. Treća pozicija nastoji izmiriti dve oprečne pozicije apsolutnog determinizma (sudbine) ili apsolutnog indeterminizma (slobodne volje).

Ova treća pozicija se naziva kompatibilizam, i ovaj pravac uglavnom govori o tome, kako je moguće izmiriti determinizam (predodređenost) sa slobodnom voljom. Dakle, po ovim potonjima, moguće je slobodno delovati, ali su ti akti ipak bili na neki način predodređeni. Ova poslednja pozicija je svojstvena nekim teološkim sistemima. Bog je krajnji vladar naše sudbine i mora barem dozvoliti izbor koji ljudi čine, smatraju oni; u isto vreme Bog drži ljude odgovornima jer po ovom pogledu, ljudi čine moralni odabir između dobra i zla.

Istorijski posmatrano, determinizam je bio prevladavajući pogled. Njega su zastupali veliki broj filozofa različitih struja i pravaca (stoici, B. Spinoza, T. Hobbes, novovekovni materijalisti). U principu, ovaj pogled se izvodio od teorije o uzročnoj povezanosti svih zbivanja u prirodi, pa su ga tako zastupali materijalisti. Oni su navodili kako ljudsko delovanje ovisi o uticajima fizičke okoline, socijalne sredine, gena (nasleđa) i sl. Sa druge strane, radikalni determinizam su zastupali i idealisti, odnosno religiozno nastrojeni mislioci, po kojima je naša sudbina neumoljivo i u potpunosti predodređena Božjom voljom. Indeterminizam je bio mnogo ređe zastupljen kao filozofski pogled, a nešto više tek u poslednje vrijeme, kada je pomoću Heisenbergovih principa neodređenosti u kvantnoj fizici ipak na neki način bio 'dokazan' indeterminizam na subatomskoj ravni[1].

U teozofiji i spiritualnoj astrologiji danas je uglavnom zastupljen kompatibilizam, dakle mišljenje da ne postoji konflikt između sudbine i slobodne volje. Sudbina se uzima kao naš krajnji potencijal, dok slobodna volja definira delovanje koje možemo preduzeti prema ispunjenju naše sudbine. Smatra se da sudbina i slobodna volja nisu u konfliktu, zato jer nastupaju sa različitih ravni. Mi naravno ne možemo znati našu sudbinu na ravni naše individualne svesti.

Neki astrolozi isto tako razlikuju našu unutrašnju sudbinu (određenu natalnim horoskopom) i našu spoljnu sudbinu (određenu tranzitima, odnosno ugaonim odnosom planeta koje se gibaju u sadašnjosti sa pozicijama planeta u trenutku rođenja[2]).

Spiritualna astrologija, zasnovana je, i neodvojivo je povezana sa konceptom karme. Karma je upravo ono što smo već stvorili našim akcijama u prošlosti, a što daje rezultat u budućnosti. Jednostavno – budućnost je utemeljena na prošlosti. Značajni događaji u našem životu kao što su rođenje, smrt ili duhovna inicijacija su na neki volšeban način povezani sa sudbinom. Nečiji fizički izgled, nasleđe, i društveni položaj su u biti predodređeni, već pre našeg rođenja. No, obzirom da u nama postoji i božanska iskra, u svakom je od nas prisutna kao potencijal ta božanska iskra, koja može da nas odvede na put duhovnog razvitka i napretka.

Eminentni astrolog Alan Leo ustvrdio je kako astrologija ne podučava fatalizam. «Mi nismo posve vezani; sa druge strane, nismo ni posve slobodni. Ograničeni smo u prvom redu našim neznanjem. Sve naše nesreće dolaze kao posledica našeg nesavršenog znanja. Kada bi imali čak i samo malo više znanja, bilo bi i manje patnje.»

Shodno tome, naša delovanja slede trag naše vlastite karme, no naša je volja u svakom trenu slobodna, da oblikuje našu buduću karmu. Tako, astrologija ne veli da neki događaj mora apsolutno da se dogodi, već daje dobre i loše tendencije, a koje onda mogu biti usmeravane ili modifikovane kroz naš svestan napor.

H.P. Blavatska je istaknula da «karma nije samo naš neprijatelj, koji nas sledi u lošim situacijama, već i onaj koji donosi nagrade za naš svesni napor upravljen ka dobrim delovanjima». Zakon delovanja prema tome upravlja kako čitavim univerzumom (makrokosmosom), tako i našim telom kao mikrokosmosom. Volju možemo da poistovetimo sa karmom, a ona ima izvor u večnom principu univerzuma.

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=rXwAEV5AQRM[/youtube]

[simon_says]

Jedan indijski penzioner, koji živi u Nemačkoj, našao je 2006.-te, u WC-u brzog voza na relaciji Berlin – Frankfurt, plastičnu kesu, a u njoj oko 400.000 €, što u evrima, što, malo manje, u dolarima! Sačekao je par minuta ispred WC-a da se pojavi vlasnik čija je kesa. Pošto se niko nije pojavo, poneo je sa sobom. Posle nekog vremena (ako se ne varam, sutradan), otišao je u policiju i prijavio šta je našao.
Po nemačkom zakonu, ko nadje novac na ulici, dužan je da ga prijavi. Ako se vlasnik ne javi u roku od 6 meseci, novac pripada nalazaču.
Medjutim, uvek postoji ono „ali“. Novac je nadjen u vozu, što će reći, opet po nemačkom zakonu, novac koji je nadjen u javnoj ustanovi ili javnom prevozu, pripada toj ustanovi ili prevozniku, u ovom slučaju Nemačkoj železnici, pod uslovom da se u roku od 3 godine ne javi vlasnik novca.
Pošto se niko nije javio, Železnica je zadržala pare, a Indijcu sleduje 1,5% nadjenog novca kao nagrada. 6.000 €! Indijac se pobunio zbog malo novca i rekao da želi eventualni „dodatak“ da da u dobrotvorne svrhe. Onda mu je Železnica „izašla u susret“, dala mu još 4.000 (parafraziram) „kao znak zahvalnosti zbog dodatnih zalaganja prouzrokovanih nalaskom novca“, uz podatak da će još dodatnih 15.000 uplatiti na račun fonda koji on bude rekao, u dobrotvorne svrhe u Indiji. Sve ukupno 25.000.
Šta se dešava sa ostalih 375.000? Železnici to dobro dodje, jer je „njihov servis za izgubljeno-nadjeno besplatan za putnike, a njih košta 3 miliona godišnje“. Usput će ceo novac da ulože u dobrotvorne projekte u okviru Železnice, usmerene na brigu o deci.
Po zakonu, sve je regularno.
Da je rekao da je našao pare na ulici, Indijac bi lagao, ali bi još pre 2 i po godine postao bogatiji za 400 soma evrića.

Preko 5.500 hiljada nemačkih gradjana je glasalo na sajtu TV emisije koja je ovo objavila, da li bi vratili novac. 84 % njih je reklo „NE“.

….Jedan krimos mi je pričao da je, "ludih" 90-tih, u jednom restoranu zaboravio torbicu sa, ako se ne varam, 20.000 maraka. Kad se vratio, jedan pošteni nalazač mu je ispred restorana sam dao torbicu. Nije morao. Niko ne bi saznao ko je uzeo torbicu. Ovaj je uzeo pare, pogledao čoveka i rekao: „Koja si ti budala….“. I odvezao se dalje….

….Frižideri za pića pored jedne trafike kod Platoa. Neko ko je malopre kupio piće, nije primetio da je mala flaša kisele vode ispala iz frižidera i da leži na betonu. Frižider je u takvom uglu, da prodavačica nema šanse da vidi ako neko nešto mazne. Ganci iz gradske čistoće snima flašu, saginje se, uzima je, vraća u frižider i odlazi.

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=yfB_sT3mHHo[/youtube]

"Ja uvijek ševim naroljan. Samo zato da bih postigao neku ljubavnu opijenost. Ako ti već srce ne tuče, mora ti se barem vrteti u glavi.."
- Frederic Beigbeder -

[simon_says]

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=eDcI2hTUDB8[/youtube]

[simon_says]

Tretman duhovne rehabilitacije ovisnika od droga
Slučaj Crna reka: Osuđeni saradnici centra

Saradnici Duhovno rehabilitacionog centra u Crnoj Reci, kod Tutina, Nemanja Radosavljević iz Lazarevca i Marijan Pavićević iz Beograda osuđeni su danas zbog silovanja štićenika i nasilničkog ponašanja, saopštio je Okružni sud u Novom Pazaru.

Radosavljević je za krivična dela silovanja i nasilničkog ponašanja osuđen na jedinstvenu zakonsku kaznu od dve godine i pet meseci, a Pavićević je za silovanje osuđen na godinu dana zatvora.

Radosavljevića i Pavićevića je za silovanje i zlostavljanje policiji, u maju ove godine, prijavio bivši štićenik iz Lazarevca, ali tek pošto je otvorena afera Duhovno-rehabilitacionog centra u Crnoj Reci. Slučaj Crna Reka nastala je objavljivanjem u javnosti viodezapisa na kojima se vidi batinjanje štićenika centra.

Bivši rukovodilac Duhovno-rehabilitacionog centra Branislav Peranović će, zbog sumnje da se nasilnički ponašao, odgovarati pred Opštinskim sudom u Tutinu. On je posle izbijanja afere Crna Reka smenjen sa te funkcije.
tanjug

[simon_says]

nije u redu...pisanje je ok,p(takvih baljezgarija ima)a slike ili klipovi ne ...ne razumem zaista...

[simon_says]

Iza devet brda

Iza 9 brda, iza 9 gora
Ima jedna kucica na obali mora
Tu na plavom nebu sunce uvek sija
Hladni povetarac koji veselo carlija
Ispod kuce raste jedan stari bor
A na njemu cuci jedan cudni stvor
To je stari, crni davo pogleda blaga
On ce ti reci gde je moja snaga !!!

Iza 9 brda, iza 9 gora
Ima jedna kucica na obali mora
Tu na plavom nebu sunce uvek sija
Hladni povetarac koji veselo carlija
Ispod kuce raste jedan stari bor
A na njemu cuci jedan cudni stvor
To je stari, crni davo pogleda blaga
On ce ti reci gde je moja snaga !!

disciplina k.
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=PBP57yI-jmY[/youtube]
stvarno svaka mi cast na odabiru!!!

[simon_says]

Jesen ume da bude topla, okerno tugaljiva, s niskim suncem, ugrejanom vodom po kojoj plovi lišće. Znam za jadac, iz jednog dvorišta me presretne Otelo, ono sitno, belo, mirišljavo; na uglu Slonovo uvo, ono crveno, zagasito, što poskakuje na bubnjari. Inhaliram se pustim blještavim popodnevnim ulicama, dok se vučem na sastanak. Otpozdravljam s blagim osmehom poznatim ljudima, kao neko ko ima teške noge i nemiran duh. Kao neko u disproporciji sa tim osmehom. Jer, jesen je topla, znam to, ne lažem osmehom. Čujem boje, celu paletu, vidim mirise. Ali..taj zvuk testere iritira, a ja sam napet, neobjašnjivo napet, neobjašnjivo napet...
Rrrr, kao neki nož koji dere kožu.
I otkud ta potreba za starim, za izlinjalim, za prašnjavim, nedoživljenim, tuđim... Za izgubljenim, promašenim, propuštenim. Za crno-belim, sivim tonovima, za kricima i mucima, potisnutim i istisnutim.
Otkud Ta Žal. U meni.
Dajte mi radio. Hartiju. Pero. Mračnu komoru. Žicu. Moram da Kažem. Napišem. Uslikam. Razvijem. Okačim. Osušim.
Spakujem negde, Tu Čežnju.
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=vsMIuuV05uc[/youtube]