Samo za Danas (Just for today)

[Vuk]

22. septembar
Zadržati dar

"Život dobija novo značenje kad se otvorimo ovom daru."

v

Zanemarivanje oporavka je kao zanemarivanje bilo kog drugog poklona koji smo dobili. Recimo da ti je neko poklonio novi automobil. Da li bi ga ostavio parkiranog na parkingu dok gume ne istrunu? Da li bi ga samo vozio, zanemarujući redovan servis, dok se ne zaustavi negde na putu? Naravno da ne! Učinio bi mnogo toga da tako vredan poklon održiš u dobrom stanju.
Oporavak je isto tako dar i trebamo se o njemu brinuti ukoliko želimo da ga zadržimo. Iako naš oporavak ne dolazi sa produženom garancijom, postoji redovni raspored održavanja. Ovo održavanje uključuje redovno dolaženje na sastanke i razne vidove služenja. Moraćemo svakodnevno počistiti – naš Deseti korak – i, s vremena na vreme, napraviti ponovni detaljni pregled Četvrtog koraka. Ali ako zadržimo dar oporavkav i za to svaki dan zahvalimo svom Bogu, on će se nastaviti.
Dar oporavka je onaj koji raste sa davanjem. Ako ga ne dajemo dalje, ne možemo ga sačuvati. Ali deljenjem svog oporavka sa drugima, više počinjemo da ga cenimo.

v

Samo danas: Moj oporavak je dar, i želim da ga sačuvam. Ja ću održavati svoj oporavak kako on to zahteva, i podeliću ga sa drugima.

[Vuk]

23. septembar
Nositi se sa tračarenjem

"U skladu sa načelima oporavka, trudimo se da ne sudimo, ne
stavljamo u kalupe ili moralizujemo jedni druge."

v

Suočimo se: U Anonimnim narkomanima, živimo u nekoj vrsti kuće od stakla. Naši članovi znaju više o našem ličom životu nego bilo ko pre njih. Znaju sa kim provodimo vreme, gde radimo, na kom smo koraku, koliko imamo dece itd. I ono što naši članovi ne znaju, verovatno mogu da zaključe.
Možda smo nesretni kada drugi tračare o nama. Ali ako se povučemo iz udruženja i izolujemo se da bismo izbegli trač, lišavamo se ljubavi, prijateljstva i neuporedivog iskustva u oporavku koje nam naši članovi mogu ponuditi. Bolji način da se suočimo sa tračarenjem je jednostavno da prihvatimo stvari kakve jesu, i sebe kakvi mi jesmo, i da živimo život u skladu sa načelima. Što sigurniji postajemo u svom ličnom programu, sa odlukama koje donosimo i vodstvom koje dobijamo od Boga koji nas voli, to će nas manje brinuti mišljenja drugih.

v

Samo danas: Ja sam predan svojoj uključenosti u NA udruženje. Mišljenja drugih neće uticati na moju predanost oporavku.

[zazezizazu]

[Vuk]

24. septembar
Shvatanje Boga koje se razvija

"Jedine predložene smernice su da ova Sila bude puna ljubavi,
brige i veća od nas samih. Ne moramo biti religiozni
da bismo prihvatili ovu ideju. Smisao je da
budemo bez predrasuda i da verujemo."

v

Na životnom putu da poverujemo, naše shvatanje Boga će se promeniti. Shvatanje kakvo imamo kad smo novi u oporavku neće biti isto kao kad smo čisti par meseci, niti će to shvatanje biti isto kao kad smo čisti nekoliko godina.
Naše početno razumevanje Sile veće od nas će najverovatnije biti ograničeno. Ta Sila će nas održavati čistima, ali, možda pomislimo, ništa više od toga. Možda oklevamo da se molimo jer smo postavili uslove na ono što ćemo moliti našu Višu silu da učini za nas. Možda kažemo:"Ah, ta stvar je tako grozna da čak ni Bog ne može ništa učiniti." – ili: "Bog ima mnogo ljudi o kojima se brine. Nema vremena za mene."
Ali, kako rastemo u oporavku, tako će rasti i naše razumevanje. Videćemo da su jedina ograničenja Božje ljubavi i milosti ona koja sami postavljamo odbijajući da se pokrenemo na putu. Bog koji nas voli u kojeg počinjemo da verujemo je beskrajan, a snagu i ljubav koje nalazimo u svojoj veri delimo sa skoro svakim zavisnikom koji se oporavlja širom sveta.

v

Samo danas: Bog kojeg počinjem da shvatam ima neograničeni kapacitet za ljubav i brigu. Ja ću verovati da je moj Bog veći od bilo kojeg problema koji mogu imati.

[Vuk]

25. septembar
Četvrti korak – bojati se svojih osećanja

"Možda se bojimo da će dodir sa sopstvenim osećanjima
pokrenuti preplavljujuću lančanu reakciju
bola i panike."

v

Uobičajeni prigovor Četvrtom koraku je da nas čini bolno svesnim naših nedostataka karaktera. Možda smo u iskušenju da oklevamo sa svojim programom oporavka. Predajom i prihvatanjem, možemo pronaći spremnost koja nam je potrebna da nastavimo da radimo korake.
Svest o našim manama nije ona koja donosi najviše patnje – Za to su krive same mane. Kad smo se drogirali, sve što smo osećali bile su droge; mogli smo ignorisati patnju koju su uzrokovali naši nedostaci. Sad kad droge više nisu tu, bol osećamo. Odbijanje priznanja izvora naše nelagodnosti ne čini da ona nestane; poricanje čuva ovaj bol i čini ga većim. Dvanaest koraka nam pomažu da se nosimo sa patnjom uzrokovanom našim nedostacima zato što se direktno bave samim nedostacima.
Ako smo povređeni zbog svojih nedostataka, možemo se prisetiti noćne more zavisnosti, noćne more iz koje smo se probudili. Možemo prizvati nadu za oslobođenje koju nam je dao Drugi korak. Možemo ponovo predati svoju volju i živote, putem Trećeg koraka, na brigu Bogu kako smo ga shvatili. Naša Viša sila brine za nas dajući nam pomoć koja nam treba da proradimo preostale od Dvanaest koraka. Ne moramo se bojati svojih osećanja. Samo danas, mi možemo nastaviti svoj oporavak.

v

Samo danas: Ja se neću bojati svojih osećanja. Uz pomoć moje Više sile, ja ću nastaviti svoj oporavak.

[Vuk]

26. septembar
Videti sebe u drugima

"Nećemo postati bolji ljudi ako budemo sudili
o greškama drugih."

v

Kako je lako videti greške drugih! Za to postoji razlog: Nedostaci koje najlakše prepoznajemo kod drugih često su nedostaci koji su nam najpoznatiji iz naših sopstvenih karaktera. Možda primećujemo poriv našeg najboljeg prijatelja da troši previše novca, ali ako ispitamo svoje sopstvene navike trošenja, verovatno ćemo kod sebe otkriti istu prisilnu radnju. Možda odlučimo da je naš sponzor previše uključen u obaveze služenja, a onda ustanovimo da sa svojom porodicom nismo proveli nijedan vikend u poslednja tri meseca zbog neke obaveze služenja.
Ono što nam se ne dopada kod naših bližnjih često je ono što nam se najmanje dopada kod nas samih. Možemo ovo zapažanje da okrenemo u sopstvenu duhovnu korist. Kad smo podstaknuti impulsom da sudimo nekom drugom, možemo ga preusmeriti na način da jasnije prepoznamo svoj sopstveni nedostatak. Ono što ćemo videti vodiće naša dela prema oporavku i pomoći da postanemo emocionalno zdrave i srećne osobe.

v

Samo danas: Ja ću gledati dalje od karakternih mana drugih i prepoznati svoje sopstvene.

[Vuk]

27. septembar
Odmah ponovo ustati

"Ima nešto u našim autodestruktivnim ličnostima
što doziva propast."

v

"Jadan ja; bedan ja; pogledaj me, moj život je takav nered! Propao sam, i koliko god se trudim, i dalje propadam." Mnogi od nas došli su u NA pevajući ovaj tužni refren.
Život više ne izgleda tako. Istina, ponekad još uvek posrćemo; s vremena na vreme čak i padnemo. Ponekad osećamo da više ne možemo dalje koliko god se trudili. Ali prava istina je da, uz pomoć drugih zavisnika koji se oporavljaju u NA, nalazimo ruku koja će nas podići, počistiti sa nas prašinu, i pomoći nam da krenemo iz početka. To je novi refren u našim životima danas.
Više ne govorimo – "Ja sam propalica i ne idem nigde." Obično to više liči na: "Sranje! Opet sam naleteo na istu džombu na putu života. Ubrzo ću naučiti da usporim i sasvim je izbegnem." Do tada možemo nastaviti povremeno da padamo, ali smo naučili da je tu uvek neka ruka koja će nam pomoći da se ponovo postavimo na svoje noge.

v

Samo danas: Ako počnem da dozivam propast, setiću se da postoji način da se krene napred. Ja ću prihvatiti ohrabrenje i podršku NA.

[Vuk]

28. septembar
Nada

"Postepeno, kako postajemo više usredsređeni na Boga
nego na sebe, naše očajanje se pretvara u nadu."

v

Dok smo se kao zavisnici drogirali, očaj je bio naš neumorni pratilac. Obeležavao je svaki naš budni trenutak. Očaj je rođen u našem iskustvu aktivne zavisnosti: Bez obzira koje smo mere preduzimali da poboljšamo svoj život, tonuli bi još dublje u bedu. Pokušaji upravljanja sopstvenim životima često su završavali neuspehom. Zapravo, naše priznanje nemoći u Prvom koraku bilo je priznanje beznađa.
Drugi i Treći korak vode nas postepeno iz beznađa u novu nadu, prijateljicu zavisnika koji se oporavlja. Prihvatanjem neuspeha tolikih naših pokušaja da se promenimo, počinjemo da verujemo da postoji Sila veća od nas samih. Verujemo da ova Sila može – i hoće – da nam pomogne. Praktikujemo Drugi i Treći korak kao potvrdu naše nade u bolji život i obraćamo se ovoj Sili za vodstvo. Kako se sve više i više oslanjamo na Višu silu u uređivanju naših svakodnevnih života, očaj koji je proizašao iz našeg dugog eksperimenta sa samodovoljnošću nestaje.

v

Samo danas: Ja ću potvrditi svoju odluku iz Trećeg koraka. Znam da, sa Višom silom u mom životu, ima nade.

[Vuk]

29. septembar
Samo danas

"Kad prestanemo da živimo ovde i sada, naši
problemi se bezrazložno uvećavaju."

v

"Samo danas" – je utešna pomisao. Ako pokušamo da živimo u prošlosti, možemo se naći rastrgani bolnim, nemirnim uspomenama. Lekcije iz našeg drogiranja nisu učitelji koje tražimo u oporavku. Živeti u sutrašnjici znači kretati se sa strahom. Ne možemo da vidimo kako izgleda budućnost, a nesigurnost donosi brigu. Čini nam se da će nas život savladati kad izgubimo fokus na danas.
Živeti u trenutku donosi slobodu. U ovom trenutku, znamo da smo sigurni. Ne drogiramo se i imamo sve što nam treba. Štaviše, život se događa ovde i sada. Prošlost je prošla, a budućnost tek treba doći; naše brige neće promeniti ništa od toga. Danas možemo uživati svoj oporavak, upravo ovog trenutka.

v

Samo danas: Ja ću ostati u ovde i sada. Danas – ovaj tren – ja sam slobodan.

[Vuk]

30. septembar
Biti svoj

"Naša prava vrednost je biti svoj."

v

Uvek i ponovo, pokušavali smo da ispunimo očekivanja onih oko nas. Možda smo bili odgajani verujući da smo u redu ako smo zaslužili dobre ocene u školi, spremili svoju sobu ili se oblačili na određen način. Kako smo oduvek želeli da pripadamo i budemo voljeni, mnogi su među nama potrošili puno vremena pokušavajući da se uklope – a ipak se činilo da nikad u tome do kraja ne uspevamo.
Sada smo, u oporavku, prihvaćeni takvi kakvi jesmo. Naša prava vrednost za druge je biti svoj. Kako prorađujemo korake, učimo da se prihvatimo upravo onakvi kakvi jesmo. Jednom kad se ovo dogodi, stičemo slobodu da postanemo ono što želimo da budemo.
Svako od nas ima puno dobrih osobina koje možemo da podeli sa drugima. Naša iskreno podeljena iskustva pomažu drugima da pronađu stepen prepoznavanja koji im treba da počnu svoj oporavak. Otkrivamo da svi mi imamo poseban dar koji možemo ponuditi onima oko nas.

v

Samo danas: Moje iskustvo u oporavku je najveći dar koji mogu dati drugom zavisniku. Iskreno ću podeliti sebe sa drugima.