Ne gubite nadu !!!

[Baba Naca]

Xe, xe, dobrodosao nazad, dragi Mauriko!!!
Ma kakvi da se zakljuca topic, pa tek sada pocinje "pravi" oporavak od heroina!
Kako god ti zvucalo ovo laksi deo si odradio - ne uzimas vise - ali sta sad?
Kako ziveti kako ispuniti rupu u stomaku?
Jos jednom dobrodosao nazad i BRAVO za tebe

[Mauriko]

Pa pomazu mi psihoterapije da vidim svet malo drugacije... Sad sam dosao sa mora pa sam napunio baterije da resavam nove okidace Mozak radi 300 na sat. Ali pocinje polako da me smara ovo blejanje kuci, ispred televizora ili kompa, ali stroga terapijska pravila mi ne dozvoljavaju da se krecem sam...a i gde bi??? Prijatelja strejtera skoro i da nemam tako da nemam sa kim ni da se druzim...ma totalna zbrka. Za posao ne znam da li sam spreman, a i ne znam gde bi potrosio pare Razmisljam da zavrsim civilno vojsku, mozda ce mi tako brze proci veme uz redovne obaveze. Sta VI mislite? :rock:

[jasmina mijuskovic]

Pa pomazu mi psihoterapije da vidim svet malo drugacije... Sad sam dosao sa mora pa sam napunio baterije da resavam nove okidace Mozak radi 300 na sat. Ali pocinje polako da me smara ovo blejanje kuci, ispred televizora ili kompa, ali stroga terapijska pravila mi ne dozvoljavaju da se krecem sam...a i gde bi??? Prijatelja strejtera skoro i da nemam tako da nemam sa kim ni da se druzim...ma totalna zbrka. Za posao ne znam da li sam spreman, a i ne znam gde bi potrosio pare Razmisljam da zavrsim civilno vojsku, mozda ce mi tako brze proci veme uz redovne obaveze. Sta VI mislite? :rock:

da!!! vojska, nesto samo da te ubaci u korisne svrhe......tj. najteze ja vratiti se normalnom zivotu..
svaka cast na izdrzljivosti!! :smt119 cuvaj se i poz

[Mauriko]

Da ali ja mislim da i nije tako tesko...mene su terapeuti stavili u izolaciju, nisam ja to hteo. Imam osecaj da cu zbog tih terapijskih pravila postati jos vise asocijalan??? Ne znam vise, svasta mi se mota po glavi...od toga da furnem sa gajbe jer imam osecaj nepripadnosti...ma :butthead:

[jasmina mijuskovic]

Ne znam vise, svasta mi se mota po glavi...od toga da furnem sa gajbe jer imam osecaj nepripadnosti...ma :butthead:

ma cinjenica je da kroz to -ne znam sta cu- jednostavno moras da prodjes :prayer: taj osecaj nepripadnosti ce da te prati bilo gde! jebiga........ moras budes celik i karakter
karakter je sposobnost da savladas samog sebe :smt066

[Vuk]

E, lave...ja sam se mesecima mučio sedeći kod kuće skoro u potpunoj izolaciji...znao sam da neću da se drogiram ali sam već probao i ranije da se skinem i znao sam da ni čist ne umem da živim, pa u čemu je onda uopšte poenta svega? Mučio sam se dugi, piskarao po forumu i onda mi je par ljudi zapalo za oko svojim entuzijazmom i srećom, pre svih Naca i Joespapa, zvali me da dođem u Anonimne narkomane na sastanak. Pojma nisam imao u to vreme ni šta su to Anonimni...ipak sam otišao. To je bilo pre 9 meseci, danas ne mogu da iskažem svoju zahvalnost što sam pronašao NA i program 12 koraka. Toliko mi je posložio život i pomogao mi da sve kockice legnu na svoje mesto da to nije normalno. Upravo se vraćam sa sastanka sa jednom doktorkom u Drajzerovoj gde sam išao sa još jednim članom da se sa njima dogovorimo oko započinjanja sastanaka i tamo. Oduševili su se koliko nisam ni mogao da očekujem. Kaže mi žena da svi koji se bave tim poslom znaju za 12 koraka i da je to u svetu sasvim normalan produžetak terapije. Taj deo sam naravno i sam znao ali ipak nisam očekivao od njih takav prijem. Izgleda da se neki od njih ipak malo i mešaju u svoj posao, malo...hehe...
Slučajno sada za vikend imamo konvenciju Anonimnih narkomana. To ti je u principu veliki sastanak gde se iz zemalja iz regiona sakupe svi koji mogu doći i zajedno delimo sve što nam pomaže da ostanemo čisti i sredimo svoj život. I dalje mi nije jasno kako to funkcioniše ali za mene (a i hiljde drugih) radi vrlo dobro. Imaćemo sastanke u centru grada u jednoj školi pošto su bili ljubazni da nam ustupe prostorije preko raspusta pa slobodno svrati. Kapiram da se sada od svojih ne odvajaš tako da slobodno dođi sa svojima, i oni će imati šta da vide i možda dobiti nadu da je izlečenje moguće kada budu videli gomilu ljudi koji su iz toga isplivali, moji nažalost tu nadu nisu imali ali danas vide ogromnu promenu i hvala i njima što me podržavaju, a hvala Bogu koji me sve vreme čuvao i doveo tu gde sam danas.
Želim ti sve najbolje i lep oporavak, zato što znam da je on moguć!

[oci boje meda]

Ajde ne glupiraj se nego reci svojima i idi doktoru.
Jedino se u kontroliranim uvjetima mozes izlijeciti,kako si rekao "ovaj put stvarno".
Znas ko se je skinuo na svoju ruku sa 1-2 bocice metadona? -Nitko!
Nesto mi se cini da ti neces biti prvi kojem je to uspjelo.
Nema te sta biti stid sada.
Zamisli tek kako bi ti bilo da tvoji saznaju da se gudriras od nekoga tamo,ili da ti sef sazna pa da nedajboze izgubis i taj posao koji imas, a koji ti se svida.
Nema ti ovdje ko sta govorit sta je za spavanje,a sta za biciklicu,nije ovdje niko doktor. Uz veliko postovanje prema svima, ali svi ti mozemo do preksutra govoriti sta je ovome najbolje, sta je onome najbolje,ali to je samo nase osobno iskustvo...za svakoga je terapija individualna.
Uradi nesto sto prije dok ne postanes kako kazes "propali narkoman koji vara po kraju i raspada se od dopa".
Imas pozdrav i cuvaj se...
:smt039

P.S.

Retko ko je rekao "Mama, tata ja sam navucen na heroin pomagajte", zar ne ?

Varas se,mnogi su rekli tako i uspjeli.

sve ti je rekla

[Mauriko]

Pa sad znam da je tako...to sam napisao pre godinu dana, drogiran, zbunjen... I ne svestan ogromnog problema :rolleyes: Moji su mi najvise pomogli tj. i dalje mi pomazu da ostanem cist... Mada mi se cale izgubi na momente i imam osecaj da pokusava ali jednostavno ne moze da ukapira ovu moju situaciju i dug oporavak.

[darla]

mauriko,kontam da je to normalno da tata ne kuzi..ja nekad bez ikakvog razloga samo lezim,nisam ni za K..a nikakav razlog da budem takva..jednostavno mi se ne da zivit taj dan i samo bih lezala..naravno,tata se odmah brine,frka panika, pitanja "nije ti dobro?" , "reci mi ako si opet uzela.." jednostavno,dug je psihicki oporavak..a kako da roditelji shvate,ne znaju oni kako je to, a brinu se..nekad nepotrebno..nekad mi dodje da ga pogodim necim i objasnim mu tako da ne bih bila u kurcu da sam nesto uzela,i da me pusti na miru i odjebe a opet,znam da se brine i boji jer me voli..tesko je roditeljima narkomana..

[Mauriko]

Ma sve ja to kontam...ali neke njegove reakcije mi samo odmazu. Dodje mu zuta minuta kada valjda ni sam ne zna gde se nalazi, pa digne frku na mene... da sam mu ja unistio zivot, kucu... Znam ja da i porodica prolazi kroz krize zajedno samnom, ali ja sam toliko miran i spokojan, ni sekundu mu ne dam za povod da se tako ponasa, krece svadju sam od sebe. Keva ide na psihoterapiju samnom a on nece, a trebao bi, jer ne zna sustinu problema zavisnosti i nije edukovan na klinici kao sto je keva. On i dalje ne shvata da je to bolest, misli da je to samo bio moj hir