crna reka

[eksica]

Dušane,ja ni malo ne smuljam da si ti vjerujući čovjek i ko sam ja da sumljam i još gore da osuđujem ali kao vjerujući trebaš da znaš da je to šta si pisao grijeh..ako je taj otac tako grešan,on će za svoje grijehe odgovarat i zašto bi ti uzimao dio na sebe,sudeći mu.

[Dusan]

Dušane,ja ni malo ne smuljam da si ti vjerujući čovjek i ko sam ja da sumljam i još gore da osuđujem ali kao vjerujući trebaš da znaš da je to šta si pisao grijeh..ako je taj otac tako grešan,on će za svoje grijehe odgovarat i zašto bi ti uzimao dio na sebe,sudeći mu.

Iz tvog posta predpostavljam da si i ti vernica... ok, mozd sam to napisao u besu, priznajem, ali nije li i sam Isus bio besan kada je video nepravdu? nije li isprevrtao stolove prodavcima u hramu i bicem ih isterao naplje? kako je nazvao fariseje? okreceni gorbovi... ne pravdim svoj bes, samo ukazujem na to da sam i ja ljudsko bice. No dobro, u pravu si, ako nemam nesto lepo da kazem na ovu temo bolje da cutim i pustim Boga, priznajem... mozda sam ja ipak jos uvek mald vernik koji mora jos da raste... svako dobro

[viola]

Dušane,ja ni malo ne smuljam da si ti vjerujući čovjek i ko sam ja da sumljam i još gore da osuđujem ali kao vjerujući trebaš da znaš da je to šta si pisao grijeh..ako je taj otac tako grešan,on će za svoje grijehe odgovarat i zašto bi ti uzimao dio na sebe,sudeći mu.

Eksice, to sto je taj covek u svestenickoj odori ga ne cini nedodirljivim i ne treba da bude tako Eto, onaj njegov ,,kolega`` Pahomije, pa sta, trebalo je pustiti ga da radi sta hoce, jer je svestenik? Izvini, ali to je jako, jako glupo sto si napisala. U Bibliji lepo pise ,,Ja sam Gospod tvoj, nemoj imati drugih bogova osim mene``. I tacka. Greh je sumnjati u Boga i njegovu pravdu i milost. NIje greh sumnjati u dela coveka koji je nesavrsen, i koji moze da zgresi cak i iz dobre namere, iz neznanja proisteklog iz svoje nesavrsenosti... Licno mislim da je mnogo veci greh cutati i spustiti ushi pred nepravdom, nego, zaboga, sumnjati u svestenika Svashta S druge strane, otac B. je u najmanju ruku kontraverzan svestenik, pocevsi od toga da je zavrsio poljoprivredni fakultet, a ne teologiju, pa do njegovih metoda koje su sumnjive. Ne mislim da je teologija preduslov da neko bude dobar svestenik, ali tu sirinu i poznavanje svete literature, filozofije, duha, sigurno nije mogao dobiti proucavajuci zeljaste biljke ili krompire. Naravno, postoje i neuki ljudi koji su se posvetili jer su imali cistu dusu i dobro srce, sto znaci da je svaki covek potencijalni svetac i potencijalni gresnik.
Sto se Crne reke tice, ovde je puno pisano o tome, i svako ko zeli da ode, moze da procita i da sam odluci. I da ne bude gresan ako mu se to ne svidi. I da ne bude svetac ako kaze ja necu tamo. Jednom recju, taj program je jedan od mnogo programa ove vrste, ima svoje prednosti i svoje mane. Svako ima prava da odluci da li zeli da spozna Boga na taj nacin. I svako snosi posledice te odluke. Ja mislim da otac B. nije toliko los, i moj stav je negde da je on krenuo iz dobre namere, ali jednostavno, ne zna dovoljno o tome u shta se upustio.

[RIA]

Форум РЦ Црна Река

http://www.sretenje.org/index.php?optio ... 55&lang=sr

интервју са о.Браниславом Перановићем

http://www.nikad-heroin.com/index.php?o ... Itemid=127

[Boban]

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=865307

[Baba Naca]

Joj... Bobiska,
jubi te majka, tj Bakuta...

[Boban]

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=865307

Ubijanje Boga lopatom
prvoslav karanović

U Duhovno rehabilitacionom centru Crna Reka, čiji je starešina Branislav Peranović, primenjuju se brutalne metode "lečenja". Na snimku koji je načinjen u ovom centru vidi se kako ovisnika prebijaju svim raspoloživim sredstvima; pesnicama, nogama, čak i lopatom. Rad ovog centra blagoslovio je vladika Artemije, a država Srbija im je dala dozvolu za rad. Pored toga što štićenike prebijaju lopatama, postavlja se pitanje imaju li medicina, psihijatrija i zakonodavstvo bilo kakav smisao, ako lekove dozira upravnik centra protojerej Branislav Peranović, koji je studirao poljoprivredu, "medicinske sestre" su ovlašćeni batinaši, a čuvari pitbul terijeri i dobermani

Razapeše čoveka preko drvenog stola. Dvojica ga drže za ruke, treći uzima lopatu i pogledom pažljivo i oprezno meri da ne zakači ikone na zidu dok je lopata u zamahu. Neko ga savetuje da "lepo" udara, rečima "pazi mu jaja". Čuju se krici mučenika dok čovek-zver, jake konstitucije, kao sumanut deset puta udara lopatom po njegovoj zadnjici. Od siline udaraca i zamaha lopate batinaš se podiže na vrhove prstiju.

Ustaje mučenik, nakon lopatanja, i dobija udarac nogom u glavu. Potom ga postave okrenutog leđima prema zidu ispod ikone Bogorodice. Uz stalnu viku "spusti ruke dole", mučenik dobija pet jakih naizmeničnih udaraca, levom pa desnom otvorenom šakom.

Nakon toga onaj jake konstitucije hvata ga rukama za glavu, tuče kolenom nekoliko puta po njoj i, za kraj ove brutalne sesije, šutira ga u glavu. Prebijeni sve to podnosi stoički – uz povremeno mučne i teške uzdahe. Čovek-zver kao da je pobesneo, nastavlja da ga bije u glavu pesnicama i nogama dok se ovaj ne onesvesti.

Udarač potom uzima dah na nekoliko sekundi, dok njegov pomoćnik podiže prebijenog nesrećnika. Nakon što ga podignu sa poda, sledi mu još serija udaraca pesnicama u lice. Glavu tučenog pridržava asistent ovog brutalnog folklora; glava mlitavo udara o ikone koje kloparaju o zid na kom vise. "Vodi ga, i veži", poslednje su reči primenjenog boksera, upućene asistentu.

HRISTOS NOSI RASLABLJENOG: Duhovno rehabilitacioni centar Crna Reka nalazi se nadomak Novog Pazara. Zvanično je registrovan 2005. godine; internet prezentacija je na veb adresi http://www.sretenje.org.
"HRISTOS NOSI RASLABLJENOG"

Na naslovnoj strani nalazi se ikona "Hristos nosi raslabljenog". Sve izgleda idealno, pa i metode lečenja. Navodi se da se osnova terapije u centru zasniva na dijagnozi današnje civilizacije i svakog pojedinca ponaosob i da je suština problema kod svakog ista, a manifestacije su se razvile prema karakteru ličnosti, roditelja i okoline. Terapija se osmišljava prema stanju svakog pojedinca, pa je kod nekog fokus na radu sa životinjama, u bašti, na građevini ili u nekoj drugoj aktivnosti, kod nekog na razgovorima sa sveštenikom ili sa drugim članovima grupe, kod nekih je učestvovanje u bogosluženjima, a kod svih rad na sebi, introspekcija, čitanje i analiza prethodnog života.

"U samoj suštini lečenja, nije dovoljno odstraniti supstancu iz života bivšeg zavisnika. Praznine koje su nastale upotrebom heroina i drugih opijata moraju se ispuniti ‘dobrim sadržajem’ da bi osoba mogla da nastavi dobar put i suštinski osmisli svoj život", stoji na sajtu. Iako je sve idealno kao da je reč o turističkom centru, raslabljeni na naslovnici ne izgleda ništa bolje od prebijenih ovisnika koji su prošli ovdašnju rehabilitaciju, a tu se nalazi i fotografija uredne i čiste trpezarije, iste one u kojoj na snimku lopatom i pesnicama "čeličaju" raslabljenog.
IDILA: Fotografije sa sajta http://www.sretenje.org

Jedan od onih koji su prošli "rehabilitaciju" kaže da su ga pri dolasku u centar pratili roditelji. Uz prijatnu priču ponudili su roditeljima ugovor u kom stoji da ovisnik na lečenju pristaje na svaku vrstu tretmana, "što uključuje lakše i malo teže batine". Potom su potpisali papir u kojem stoji da je period lečenja šest meseci po ceni od 350 evra mesečno. Kaže da su se roditelji odlučili na takav korak ne znajući šta ga sve čeka. Po njemu, drugi presudni faktor bio je očaj roditelja i hvatanje za slamku u bezizlaznoj situaciji: "Radite šta znate samo pomagajte, mi mu ne možemo ništa", a odgovor je bio: "Ne sekirajte se, mi znamo kako ćemo ga dovesti u red."

Pogledavši snimak "lečenja" odmah je prepoznao trpezariju "lečilišta": "Nije to ništa, čim je u trpezariji. Napolju, u dvorištu, poređaju ovisnike u krug da gledaju kako tuku ´nevaljalog´. Biju motkama, lopatama, pesnicama, šipkama, kaiševima, čime stignu. Jednom prilikom, dok sam gledao šta rade, toliko mi se smučilo da sam povraćao i počela je da me hvata nesvestica. Unutra ipak malo vode računa, ali prostorija u kojoj smo ručali često zna da bude krvava od prebijanja, mada je poznato da mnogi boluju od hepatitisa. Nema ko da razgovara s tobom, biju za sve, čak i za reč koja im se ne dopada ili preki pogled. Ako ne pokušavaš da bežiš, pričaš roditeljima da ti je sve super, onda ne dobiješ batine, ali takvi su retki. Jednog su prebili zato što je rekao roditeljima da mu se ne sviđa ovdašnji hleb."

Na pitanje "Ko bije?", odgovora da su to lečeni narkomani koji se prijavljuju da ostanu nakon izlečenja od zavisnosti, a ovlastio ih je otac Branislav. Oni su mu beskrajno lojalni. "Zna i on da bije, često su mu ruke krvave. Kad udara rukama i nogama leti mu mantija na sve strane. Trenira čovek borilačke veštine", kaže naš sagovornik. Kaže i da one koji su na lečenju poređaju u krug dvorišta, ili ih vode trpezariju, i moraju da gledaju svaku batinašku sesiju. Nikome ne preporučuje lečenje u Duhovno rehabilitacionom centru. "Ipak je bolje ići kod regularnog lekara koji razgovara sa tobom normalno", kaže naš sagovornik i, koliko on zna, "lečilište je nekima pomoglo, a neke je totalno upropastilo".

ŠTA RADI POLICIJA: Drugi sagovornik nam je najpre ispričao svoju priču, da bi kasnije od nje odustao, u strahu od "batinaša iz Crne Reke". On je pokušao bekstvom da se izvuče iz lečilišta. "Uhvatili su me i prebijali kao psa, motkama. Nekoliko puta sam padao u nesvest od batina. Batinajući su me vukli ceo kilometar. Bolje da sam se tog dana udavio u jezeru, nego što sam prošao kroz taj pakao." Na pitanje zašto nije slučaj prijavio policiji, odgovara da ne želi više da ima posla sa njima i pita se: "Kome da prijavim? Policiji? Policija je dole mnoge uhvatila i vratila ih ocu Branislavu. Nikad ne bih mogao ni da dokažem kroz koji sam pakao prošao, a natovario bih sebi probleme na vrat. Ima on leđa, misliš da gore ne znaju šta se radi", odgovara pitanjima bivši štićenik centra koji je, kako kaže, izlečen naknadno uz pomoć privatnog psihijatra.
BRANISLAV PERANOVIĆ: "Ja ne govorim da treba pretiti. Narkomanu je neophodna svaka pomoć, svaka pažnja, koliko se može, ali ne sentimentalnost", TV B92, jun 2008.

Prema svedočanstvima naših sagovornika, nemoguće je u centru saznati bilo šta o brutalnostima tokom lečenja. Prilikom poseta čuvari prisustvuju svakom razgovoru između pacijenata i roditelja. Svaki pokušaj bekstva je osuđen na propast: "Bilo šta da kažete bilo kome, istog trenutka će prijaviti ‘pajser brigadi’ u strahu da ne bude prebijen zato što je znao, a nije rekao", kaže naš sagovornik.

Raspitujući se o Crnoj Reci čuli smo da je "otac Branislav prek i nezgodan, i da mu ne nedostaje samopouzdanja". U centru je prebijena cela romska porodica Vasić kad su pokušali sina da izvuku odatle. Oni su tvrdili da ih je tuklo njih tridesetak zajedno sa Branislavom. Branislav je tvrdio da su psovali i vređali; medijska prašina – kako se digla tako se i slegla.

Iz razgovora sa poznavaocima prilika unutar crkve kao institucije i crkvenim licima koji su na službi u i oko Novog Pazara može se zaključiti da je taj centar imao drugačiju namenu, i osnovna ideja je bila drugačija. To je blagoslovio i vladika Artemije, ali kad je video da se sve otrglo kontroli, on je digao ruke. Otac Nikolaj, starešina manastira Crna Reka, i dalje je žestok protivnik metoda koje koristi Branislav, ali njemu niko ništa ne može, a ovog niko ništa ne pita. Radi šta hoće; rukopoložio ga je Pahomije kog je napustio nakon afere pedofilije.

Sociolog religije Mirko Đorđević kaže da je veoma sumnjičav prema metodama lečenja koje nisu pod kontrolom stručnih lica i zdravstvenih ustanova. "Te teme se sporadično pominju po medijima, ali su to jako važne teme koje nikad nisu istražene do kraja. Nije problem što je vladika Artemije to blagoslovio, to je pod njegovom jurisdikcijom, ali je problem što država nema baš nikakav uvid u to šta se i kako tamo radi, bez stručnog nadzora."

KO ZNA ŠTA RADE: Stanovnici Ribarića, mestašca pokraj Novog Pazara u neposrednoj blizini lečilišta, ne gledaju blagonaklono na centar, ako je suditi po onima s kojima smo razgovarali. "Nemamo pojma šta se radi gore. Viđamo ih ovde pokraj rečice sa opasnim psima, nekad ima jurnjave po gradu, ko zna šta rade? U te krajeve smo prestali da zalazimo, opasno je", kaže jedan ovdašnji žitelj.

Do manastira Crna Reka dolazi se preko mosta na Ribarićkom jezeru. Put je delom asfaltni, delom posut tucanikom. Tu nam je monah pokazao manastir u steni koji datira iz XIII veka, a zatim uputio na starešinu manastira, Nikolaja, koji kaže da manastir nema veze sa lečilištem iako je ono na manastirskoj zemlji. "Oni su nam samo komšije i mi sa njima imamo komšijske odnose. Ne mešamo se u njihov posao niti imamo pravo to da radimo, a ne želimo ni oni da se mešaju u naš ovde", kaže, upućujući nas na kilometar udaljeno lečilište Branislava Peranovića i njegovog zamenika Dejana Jakovljevića.

Do lečilišta se dolazi kroz gustu bukovu šumu, zemljanim putem. Prvo na šta se nailazi je zidani nezavršeni objekat, a potom se ulazi neposredno u lečilište. Ulazak automobila zatekao je sve prisutne. Munjevitom brzinom nekoliko momaka je opkolilo kola, uz povike da se mora izaći van kruga lečilišta. Nakon pitanja "Ko si? Šta si? Otkud ti?", jedan od momaka je ostao tu da čuva gosta i automobil, van kruga, dok su drugi budno pratili razvoj situacije iz neposredne blizine.

Nakon toga je nastala povika na nekoga ("Kako nije poneo Motorolu!") i čekanje od nekih desetak minuta, posle čega stiže (valjda) šef obezbeđenja i kaže da se čuo s Dejanom. U njihovoj pratnji sam sproveden na nekakvu otvorenu terasu. Od viđenih objekata ovaj je bio najveći, reklo bi se da je stambena kuća u kojoj žive Peranovići. Skuvaše kafu, ali i dalje neprijatno i napeto. Od malopređašnje manastirske atmosfere ni traga ni glasa, kao da čovek nije u duhovnom centru.

NENAJAVLJENI GOST: Prvo što upada u oči su kavezi sa pitbul terijerima i dobermanima, a nema ih malo. Tu je i nekoliko terenskih vozila i zidanih objekata. Čuje se i žamor iz obližnje šume. U centralnom delu nalazi se i kuća Branislava Peranovića koji ovde živi sa porodicom. Atmosfera može da se opiše u jednoj reči – jadna. Liči na mini Gvantanamo otvorenog tipa; ukoliko bi ma ko pokušao bekstvo, ne bi imao kuda. Ubrzo stiže i Peranovićev zamenik, Dejan. Progutavši bukvicu "odakle nenajavljen", objasnio sam da sam nekoliko puta pokušavao da telefonom kontaktiram Branislava, bezuspešno, pa došao na lice mesta. Nakon uvida u novinarsku akreditaciju, zamenik je pozvao šefa objasnivši mi da je ovaj pre dve nedelje promenio broj. U telefonskom razgovoru, ponovo bukvica o nenajavljivanju. "To je neprofesionalno, šta sad hoćete, sve zanima šta se ovde radi, pa dolazili su novinari iz ‘Nacionalne geografije’ i razgovarali sa štićenicima. Ne možete da dolazite tek tako, to je ustanova zatvorenog tipa. Pišite šta hoćete, Dejan nema moj blagoslov da vam da intervju", rekao je Branislav. U trenutku dok sam Dejanu Jakovljeviću objasnio da ću doći ponovo, uz njegovo "Zašto biste dolazili ponovo?", ponovo je zazvonio telefon. Zamenik saopštava da će Branislav dati intervju, ukoliko mu se tekst da na korekciju i autorizaciju.

Pri izlasku, iza ugla one kuće stajalo je desetak onih, reklo bi se, iz obezbeđenja, pošto nisu nosili nikakva obeležja, niti posebne uniforme. U tom trenutku, lanuo je doberman i povukao čuvara, kidišući – čisto da se zna ko je gazda, a ko nezvani gost.

Nismo dobili odgovore na pitanja može li neko s poljoprivrednom strukom bolesnicima da dozira lekove? Zašto tuku one koji beže želeći da napuste centar? Odakle nekome pravo da ovlasti lečene narkomane da tuku lopatama? Pošto je u nekoliko navrata javno na televiziji govorio da "ne voli da bije, ali nekad mora", da li mu hrišćanska religija i mantija dozvoljavaju da prebija ljude? Odobrava li mu zvanična crkva nasilje nad pacijentima? Na račun čega mu je odobreno da drži i vodi centar?


Ovo sam kopirao sa net stranice nedeljnika "Vreme".Ovo nema veze sa Pravoslavljem,ovo nije Bog.Bog je ljubav.

[askabela]

http://blip.tv/file/2134657/
Pogledajte uživo kako je izgledalo ono što se nazivalo "terapijom". Pokušala sam ovde da pronađem staru temu o Crnoj Reci na nju sam uputila i novinara koji se bavio istraživanjem, ali nažalost ne uspevam da je nađem!? Istina uvek nađe svoj put,,ali joj je trebalo suviše vremena ovoga puta da bi se skrenula pažnja na nešto što je na prvi pogled delovalo intrigantno i sumnjivo. Očigledne su manipulatorske vrednosti oca Branislava koji je znao gde da udari: na roditelje koji bi sve dali da vide svoje dete izlečeno,na narkomane kojima se po prirodi bolesti ne može mnogo verovati i kao najjači argument-"To se njihova ovisnička priroda bori protiv izlečenja!"... malo religije nije na odmet da izgleda uverljivije, a ciljna grupa su roditelji kojima je lakše da njihovu decu bije neko drugi.Čovek je govorio o frapantnim procentima "izlečenih", premda za takvu jednu statistiku treba pratiti pacijente godinama budući da je narkomanija bolest recidiva.Uspeo je da izbegne i kaznu zbog batinjanja romske porodice, tačno računajući na to da protiv njegove "svetosti" nemaju šanse. Sigruno je da je bilo i onih "zalečenih" jer godina van civilizacije čini svoje, sem toga taj koji je istrpeo sve u toj zajednici i opstao godinu dana, sigurno da je imao motiva i unutrašnje snage, ali ni slučajno to ne može biti njegova sopstvena zasluga...otuda "čudesna isceljenja i zahvalnost ocu".
Iz članka se ne vidi da li vladika Artemije podržava i dalje ovo "lečilište" ali da otac Branislav ima "jaka leđa" očigledno je!Nadam se da će istražni organi odraditi svoj deo posla nepristrasno, a odavno se zna da su i članovi pajser brigade periodično navučeni ( ili to "periodično" dopre do javnosti), kao i to da je pop jedna od najboljih mušterija dilera metadonom!

[viola]

Majko Bozija, sva se tresem od ovog snimka.... Oni su ludi, svi, i pop i njegovi batinasi.....Ovo je gore nego inkvizicija, a mogu misliti kako tek izgleda kod tezih prekrsaja.... Tog coveka treba ne u zatvor, nego u zatvorenu psihijatrijsku bolnicu, on nije normalan..... Ostala sam bez teksta... Jedino mi je drago sto je pravda konacno pobedila (nadam se) i sto taj nazovi pop ne moze vise da radi sta hoce... Ako se pravoslavna crkva ne oglasi o ovome, ja mislim da ce moja vera biti ozbiljno dovedena u pitanje... U pravoslavnom centru tuku coveka preko ikona, njegova krv je morala da padne na ikone na zidu... Boze dragi....Gospode.... Nadam se da ce ih sve pohapsiti, i zatvoriti to zlo za svagda. Sada mi je drago sto sam bila u grupi onih koji su jos pre 4 godine pisali ovde protiv toga! Hvala novinaru na ispoljenoj hrabrosti, divim se njegovom profesionalizmu!

[viola]

* Ovo je pre par godina napisao sam pop Brr. ovde na forumu, ja sam ovo kopirala sa stare teme. Mislim da bi bilo lepo da moderatori otkljucaju staru temu, ili bar da je ostave zakljucanu a premeste napred, da mogu da citaju oni koji se sad ukljuce u celu pricu...

PostPostao/la misionar dana sub dec 30, 2006 8:58 pm
Pozdrav svima!
Izvinjavam se zbog neurednog javljanja, bio sam u loznickom odelenju, potom nekoliko dana u Bg (imam obaveze prema duhovnoj deci, koju rukovodim vec godinama), a i grip me sustigao.
Iskreno se pitam kakava je svrha moga javljanja na ovom forumu? Oni koji su se zadojili mrznjom, netrpeljivoscu i predrasudama, ostace pri svome sta god ja rekao. Onima koji nas podrzavaju i razumeju nepotrebno je da bilo sta objasnjavam. Sta god napisao neko ce reci da je marketing, manipulacija... Kriticari, a i poneko od onih koji nas podrzavaju, nemaju bas obicaj da pre upotrebe procitaju moje ranije poruke.
Odgovarati na brojne nedobronamerne optuzbe zaista nemam nameru. Na konkretna pitanja pokusacu da odgovorim.
Evo mojih tvrdnji:
-sve sto sam ovde, ili drugde tvrdio je tacno! Nista nisam izmislio ni preuvellicao. Cak sam javno govorio i o temama o kojima niko nece da govori (batine, naplacivanje, i druge teske teme),
- ja cu i idalje raditi ovo sto radim, na isti nacin, osim ako ne uvidim da negde gresim. Trenutno imamo 130 sticenika, narkomana, bolesnika, kako hocete. Od svih njih vise od 20 % ne placa nista. Nikada nikoga nisam vratio zbog nemanja novca, nadam se da to necu ciniti ni ubuduce.
- Do kraja zime imacemo ukupno oko 150 sticenika. Ranije sam pisao, ali ne vredi: nama ne treba reklama.
- ako je nekima lakse da misle da smo zlotvori - neka misle. Kako smo uspeli da prevarimo tolike ljude, stotine, plus roditelje i rodbinu?
- kako 130 ljudi zivi u ovom paklu? I zasto nisu isli u druge komune gde se boravi besplatno?
Odgovori na neka od pitanja i tvrdnji:
- ja nikada nisam pljuvao na episkopa Porfirija, koga izuzetno cenim, i licno poznajem. Samo sam prokomentarisao njegovu tvrdnju o narkomanima kao bogotraziteljima. Ja znam MNOGO narkomana koji nisu bogotrazitelji. Ni na Drajzerovu nisam nikada pljuvao. U ovoj oblasti svaciji trud je dobrodosao.
- ja se 12 godina bavim narkomanijom, a ne 1 godinu. Od toga besolatno nekin 9 godina (drzali smo u kucnim uslovima 1-2 narkomana). Naplacivanje je pocelo od kada se povecao broj sticenika. Od cega da se hrani, greje, kupa, duvani... 130 narkomana. Placaju oni koji imaju. Mnogi nemaju, jer su vec potrosili novac na drogiranje i na neuspesna lecenja negde drugde.
- moj duhovnik je ep. Artemije, a ne Pahomije. Kako ste samo uspeli da i njega povezete sa pedofilijom? Verujem da je to neka omaska u pisanju.
- mi ne zivimo od donacija, kojih nema, osim nekoliko puta. Centar funkcionise na bazi donacija roditelja. Mi smo neprofitna ustanova, registrovana kod crkve i drzave, ne podlezemo oporezivanju, nemamo fiskalnu kasu, ne izdajemo potvrde o uplatama, belezimo sve ulaze i izlaze novca, kao sto se i inace radi pri crkvama. Sposobnost placanja procenjujem u razgovoru sa roditeljima o ovoj temi, moleci ih da se potrude. Narkoman je najskuplji kada je kod kuce. Nikoga nikada nismo ucenili. Vasici nisu trazili potvrdu za uplaceni novac, vec potvrdu o boravku Juniora na 2 meseca, iako je kod nas proveo 2 nedelje.
-Star: na toliko ogorcenje ne vredi odgovarati. Misli sta hoces.
- kod nas nema konflikata, za sve ove godine 3 fizicka sukoba. Poslednji prosle zime.
- Lekovi: u krizi se daju, prepisuje ih psihijatar, pacijent ih donosi. Oduzimaju se i stavljaju u kasu. U prvih 1 mesec svi ih ostave. Retko se daju ponekome kasnije i po potrebi.
- pakete salje familija po svom nahodjenju. Svi se pretresaju, u prisustvu vlasnika.
- tog dana sam obavio 22 razgovora, jeo sam, sve sam stigao. U cemu je problem? Ili je problem sve sto zlotvor svestenik Branislav radi?
- alkohol nije manipulacija, vec izraz domacinskog odnosa prema sticenicima, kada se to moze. Znate li da se u manastirima o praznicima uvek nudi rakija, ili vino? Samo je kod nas to mnogo redje.
- deca u skolu: to je stvar mene, moje supruge i moje dece, a ne vasa. Naravno da znam da je osnovno skolovanje obavezno. Ja sam bivsi sredonjoskolski profesor, necete verovati! I znam stosta o skolstvu!
- mi imamo i koristimo testove na drogu, razume se, ali po potrebi.
- nadrilekarstvo?
- Kod nas je u posetu dosao ministar vera dr Radulovic, cak se nije ni najavio. Nista nije jeo, samo je popio kafu. I njega smo uspeli da prevarimo! Dosao je jer je obecao da ce doci!
- ja od 1997. godine nemam parohiju. Do 2003. sam bio putujuci misionar i propovednik (besplatno), istovremeno nekoliko godina glavni urednik jednog naseg teoloskog casopisa, koordinator za veronauku rasko-prizrenske eparhije.
- pobediti narkomane ( posebno neke ) ljupkoscu, Star, nisi ti toliko blesava! A ja i nisam ljubak. Ni plasljiv, te mi nemojte pretiti (bilo ranije).
Viola: pop batinama uteruje veru... Razmisli sama o svojim argumentima, ne brukaj se! Mozes se neslagati, ali se nemoj ponizavati mrznjom, cinizmom, manipulacijama...
- oni koji su tukli Vasica - niko zbog toga nije izbacen, vecina su jos uvek ovde.
- narkomani kao sljam: to nisu moje reci. Medju njima zaista ima sljama, najgore vrste. Narkomanija povezana sa kriminalom , razbojnistvima, dilovanjem, pljackama, nanosenjem teskih telesnih povreda i sl. Daleko bilo da su svi takvi. Takva je manjina, mada skoro svi sticu narkomanski karakter i biografiju. Star, ne vredi ti i ja da se dopisujemo, ostace svako pri svome. Ti bi volela da sam ja los, da su mi saradnici batinasi i bitange, da se bogatimo, da je sve manipulacija i prevara, ALI NIJE! Naprotiv, kada bi samo mogla da cujes roditelje nasih sticenika, kada prvi put posle 2 meseca dodju u posetu svojoj deci. Nijove pohvale i zahvalnost mnogo su snaznije od tvojih pljuvanja. Ili njihova zahvalnost kada se terapija okonca, mada smo i mi i oni svesni da prava borba tek pocinje.
Ostao sam duzan odgovore na neka pitanja, uselili se virusi, morao sam da preformatiram disk, te sam sve obrisao. A ponovo da otvaram i citam sve poruke - nisam imao volje. Molim onoga ko je postavio pitanja, ako je zaista vazno, da ih postavi ponovo. Moze javno ili privatno.
Misionar