Na ovom forumu možete ispričati svoju ispovijest, od početka do kraja. Alkoholičari, ovisnici, suovisnici, svi ste dobrodošli. Samo ispovijesti, molimo Vas da ne pišete komentare i odgovore.
Kakav tezak i usran dan.
Mislim...prezivio sam ga i pobjedio sam ga,ali brate to ne umanjuje njegovu tezinu.Iskusenja ovdje su vala bas velika i potpuno drugacija od bilo cega drugog sto sam do sada imao.Nekako nema pobjednika,nema te potvrde na kraju,jako cesto,vala precesto.Tad me samo pare drze.Znate,nema zbave ,zajebancije...joj svega...Tesko je brate,tesko ko olovo.Moj narkomanski mozak koji drzim u leru cesto vristi da hoce napolje,da hoce da preuzme kontrolu,da se nagradi,da se zabavlja.Pravo da vam kazem ne slusam ga ,cujem kako lupa u svojoj sobici u podrumu,ali nisam emocionalan u vezi njega vise.Sto ne mijenja realnost,koja je ponekad poteska.Jos kad te zareda ko sto je danas mene...
Tada me drzi ovo sto ja zovem konekcija sa Bogom,zdrav razum,znam da ce proci.Iskljucim se radim i cekam da oluja prodje.Samo eto malo sam se umorio,nikako da nagrada dodje,ne postaje manje tesko,samo predasi od kojih ja pravim trenutke srece.Naravno necu odustati,jer...pa znate pricu vec svi.
Maca pliva,leti mrav...
a pas laje av,av,av...
paprika sam jeo roga,
sranje vam je sva ta droga!
Salabajzeri.Ovako,sad kazem prijateljici,pa jesi mi prijateljica,bas smo bliski,da se osjecam onako nadmocno povrijedjenim.Pocelo je fuserenje,tj po ceo sam da popravljam neke greske na mjestu gdje radim.To je rezultiralo katasrofom.Juce sam optuzen da se ponasam prema podredjenima kao cuvar u konc logoru....aaaaaaaaaaaa!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!Proces ucenja,proces odrastanja.Lekcija prva:svijet nije idealno mjesto i ljudi se ne ponasaju idealno.Prihvatljivo,ako radis u opstini,ili u komunalnom...ili sta znam,ovdje me ta recenica frustrira.Imam problem,zasro sam i ako nastavim zasracu do kraja,previse sam grub.A opet fule su ogromne,mislim...danas sam morao da gledam covjeka kako grijesi i da mu nista ne kazem,samo da ne napravim jos veci problem.Moram sad ici,ali sutra vam nastavim pisat ,bas me zanima kako ce sutra da izgleda sve ovo.
Maca pliva,leti mrav...
a pas laje av,av,av...
paprika sam jeo roga,
sranje vam je sva ta droga!
Volim ovo sto pisem,jer je ovdje jasna moja zabluda.Mislim znam svakako,ali eto da samopotvrdim glupost moga malog mozga,koji zna sve,ima iskustvo stvarno veliko...ali uvijek mu ostane ono pitanje,a sta ako i ali....To se posebno desava u ovim novim situacijama,kao da se Bog moze predomisliti ako je nova situacija.Popustio sam i obozavaju me.Vojnici americki su mi neki koje znam,danas cestitali rodjendan jer se necemo sutra vidjeti,poklone mi dali,napravili malu zabavu...a oni su se najvise zalili.Danas su me dvojica arapa zvala da se slikamo dok puse nargilu i mislio sam da su ironicni dok su mi govorili da me vole i da mi se dive i da me postuju.Na kraju su me razuvjerili,a morali su.Nisu ovdje oni krivi ,ja sam jer sam stvarno bio grub.Kada radim posao,jako budem grub valjda samo da zavrsim taj posao.Trcao sam sada kao lud,samo da izbacim to sve iz sebe.Tu sam jedino cvrst,i dalje trcim svaku noc pet kilometara i ne jedem nista poslje popdne dvanaest.I ide polako,mada vise to radim radi zadovoljstva unutrasnjeg nego kilaze i kondicije.To je moja molitva trenutno.
Mantra.
Znam li ja popustiti?Moracu znat,jer cu da izgubim sve.Ne mogu mijenjati sistem,to je slicno ovom forumu,ovdje sam ,prezirem sistem,ali i dalje sam tu .Jer moram negdje biti.I benefit je ogroman,to me uvijek sacuva,taj instikt.
Sada sjedim mokar ko cep,sad cu se ici tusirati...noc je, joj kako mi se svidjaju ove noci...fantasticne su neke ptice koje nikad nisam cuo,sismisi u ogromnim jatima,ma sve je preljepo ,boje su ...ne znam ja ovo opisati.Zadovoljan sam,sutra cu opet biti uznemiren,ali ovo mi se ovo sve svidja.Hehehe nekako se volim ,sebe i svoj zivot.Kakav je takav je ali je moj.
Maca pliva,leti mrav...
a pas laje av,av,av...
paprika sam jeo roga,
sranje vam je sva ta droga!
{|= 