Zora li ce?

[YugoStar]

Cao.
Evo tek sad procitah sta si pisao.Svidja mi se jednostavost i razumljivost,pa bih volio da nastavis,ako moze?!
Drago mi je da si dobro i samo guraj.
=D>

[Vuk]

Sve hocu, a sve mi se neda!
MA pisao bih ja kao al mi ne ide, sve te priche, vec mi ih je dosta...al` ima jedan momenat koji mi se dugo vrti po glavi...
Leto, vruce bash, a ja volim vrucinu, kad je 35+ ja vichem "da je samo josh 3 stepena toplije pa da se razidju ovi ljudi i ostanu mi puste ulice da uzivam"...ali neshto je drugachije, vec mesec dana sam se krpio kako sam uspeo, dan po dan da se izdrogiram, potroshio vec sve fazone posle silnih godina, nikoga vishe da se zajmim, znate vec...i pochinje loshe...
Kada me god uhvati ziza, a znam da sam slab sa kombinacijama ja pokusham da se onesvestim, kao dok kuntam nije mi toliko loshe...samo nije to lep san, vishe koshmar koji je opet kako god okrenesh bolji od zikre...
...to veche vec nisam bio u stanju ni iz kreveta da ustanem, ustvari nisam bio u stanju ni da mislim da li bih mogao da ustanem, potpuno gashenje...
...nekako sam pregurao noc (chitaj prepovracao je), a ujutru se neshto promenilo...kriza gora nego ikada ali nisam vishe zeleo da se uradim, nisam hteo ni ono shto sam chesto radio da istrpim par dana pa da se vratim, ne...samo sam zeleo da me nema, da umrem ako ce mi tako biti lakshe...i naravno sve one misli koje se skupljaju posebno kada si u takvom stanju, shta napravih od sebe, shta napravih drugima... pochnem da sabiram samo sranja koja sam napravio u poslednjih mesec dana i kontam ne opra me ni Sava ni Dunav, a sve to ako me usput neko ne ubije... i skapiram...
NE MOGU DALJE OVAKO!
Cale je u to vreme bio negde u Vojvodini, okrenem ga da dodje shto pre, u fazonu upomoc... skapiram kakav sam mu horor priredio time al opet ni blizu onoga shto bi se ubrzo desilo da to nisam uradio!
Tu je negde taj trenutak...sva tezina mi je od jednom pala sa grudi...znao sam da nishta nisam uradio da bi mi bilo bolje ali opet nekim chudom sam se bolje osecao, znao sam da ce me pre ili kasnije sachekati sve to shto sam napravio i shto moram razreshiti ali sam nekako imao srece da o tome u tom trenutku ne razmishljam...samo sam sanjao o normalnom zivotu...i ovo je poslednji put da govorim kako sam imao srece zbog nechega jer sada znam bolje...nije ta snaga doshla od mene i nisam ja samo srecnim okolnostima pozeleo da se skinem...posle deset godina drogiranja nikako nije moglo da mi odjedanput dodje da prestanem, ne...Bog me je pogledao, gledao je on mene sve vreme ali sam ja taj koji je okretao glavu na drugu stranu...
Ceo zivot sam nekako bio svestan postojanja Boga i svoje vere ali sam je namerno zanemarivao jer sam znao da radim toliko loshe stvari da je bolje ako moze da me ne gleda...tada se to promenilo...dao mi je snage!
Sutradan me matori bukvalno odnese u Drajzerovu, a tamo posebna pricha...
Kaze meni doktorka dodji sutra da ti damo neku terapiju i dolazicesh svaki dan narednih deset dana... dobro je to al sam ja nekako kapirao da sve to nije i dovoljno s` obzirom da mi lerdi zivi dva sprata ispod i da je potrebno samo da spustim kanapche, kapirao sam i molio je da me zadrze...njena ideja bila je drugachija...prvo cemo ovako pa ako to ne uspe onda cemo da vidimo neshto drugo kaze meni zena...jebesh me ako je to nekome normalno...
A sutra Q! Kakvo crno ustajanje i idenje bilo gde...kola nemamo, a bash niza taxi nismo mogli da se skrpimo poshto sam ja prethodno sve potroshio, pa i vishe od toga...kako sam vec bio u nekom polutransu cale skapira da je bolje da me samo ostavi i izbleji taj dan pored mene...a onda noc...uzas...uspeo sam samom sebi da pokidam ekstendor kuka (mislim da se tako zove taj mishic koji ide od bulje do butine), tako sam zivotinjski iscimao rodjenu nogu iz besa i nervoze da sam narednih mesec dana proveo u krevetu...to shto sam ostao u krevetu i nesposoban da se krecem potpuno, to je bilo mozda i korisna ali to je i bolelo kao djavo, pa sve to preko zikre kakvu do tada josh nisam imao, a lekova jok...
Provrishtao sam josh nekoliko noci, sad se vishe i ne secam zbog chega sve, a onda umesto da krene da mi se sve stishava, krene na gore...dal je to bio stomachni virus koji je to leto doshao iz CG ili je neshto shto je prouzrokovala ziza necu znati, tek, nekoliko dana pod 39 temperaturom mi jedoshlo u neku ruku kao anestezija za bolove ali mi organizam nije primao nishta pa ni vodu nekoliko dana...tek posle 4 dana skapiramo da sam toliko dehidrirao da bih morao na infuziju ali Q...sve puno zbog gore navedenog virusa...pochnem da pijem neku infuziju iz apoteke shto su nam ovi iz hitna preporuchili i posle par dana dodjem sebi...
Budim se, 10-15 dana kasnije, nishta me vishe ne boli, krize vishe nema, jedino me josh noga ubija da ne mogu sam ni da hodam...stanem pred ogledalo, a ono haos...neki baja Etiopljanin 15ak kila lakshi od mene stoji i gleda me...AU!
Znam da sam mozda smorio sa ovim ruznim secanjem ali meni prija da ge izbacim pa eto...
Posle tog dana odlezao sam josh 10-15 dana (malo se chega secam i slab sam sa kalendarom) jedino shto sam radio je bio odlazak u crkvu sa matorim svako jutro...nikada do tada to nisam praktikovao cheshce od jednom ili dva puta godishnje ali sam tada jednostavno osetio potrebu...kasnije sam u NA shvatio koliko sam prirodnu i dobru stvar sebi uchinio ni neznajuci zashto...
Odem napokon ponovo do doktorke da vidim shta dalje, a tamo me ona sacheka sa: "koji si ti sine Qrac doshao, gde si na terapiji, shta ocesh?"
EEEJJJ, SHTA `OCU!
Ljuta zena shto sam se sam skinuo pa im izbio koji dinar iz dzepa valjda ili shta vec...
-Pa ja se skinuo, chist sam mesec dana pa sam doshao da vidimo shta dalje.
-Shta shta dalje, otkud ja znam, radi shta ocesh!
I tako se moje lechenje u Drajzerovoj zavrshilo...
I ko je sad ovde lud?!
Pochnem od tada da kupujem i pijem blokatore, bila je toliko ljubazna zena da mi makar kaze gde da ih kupim, kako se zovu i kako se piju...

Ali i dalje ne mogu shvatiti taj trenutak kada mi se sve zgadilo, kada sam pozeleo da sve prekinem i pochnem iz pochetka bez obzira na sve...ne, nije to bilo do mene, ne...Bog je tada bio uz mene i tu je do danas, a ja sam ga svestan i zahvalan koliko jedan chovek crtica narkoman moze biti.
A za doktorku jedan :butthead:

[PsyTechGirl]

Neka si pocheo da pishesh i izbacujesh swe iz sebe.. Drago mi je!! Samo napred.. Ja cu biti twoj werni chitalac
Weliki pozdraw ..

[Vuk]

Drugarska pesma


Nista ti ne razumes moj najrodjeniji blesane,
uobrazeni prince sto ga je zivot razmazio,
Da znas kolike sam noci uznemirene i besane
drhtao kraj tvog uzglavlja, pokrivao te i pazio.
Ti si za mene jos uvek parce tek rodjenog mesa,
onaj musavko sto vristi i celu kucu potresa.

Ja sam te, namcoru lepi, naucio da hodas.
Svima sam pice placao kad su ti zubi nikli.
Ja sam ti digao oci ka nebu sa prljavog poda
a sad smo se,
odjednom,
jedan od drugog odvikli
kao da sve sto kazem zaista ne razumes
i kao da sve sto umem – ti triput bolje umes.

U redu, visocanstvo, ja sam te ljuljao… kupao…
ponosio se tobom…
nemuste reci sricao…
I dosta svoje mladosti zbog tebe sam polupao,
pa kad je u svet trebalo – zbog tebe nisa se micao,
nego sam sivkasto camio,
moj naduvenko mili,
da bi tvoj zivot vredeo i dani valjani bili.

Danas kad rodjendan slavis, sve cu svecane torte
pobacati kroz prozor na uzas rodbine cele.
Ti znas: ja sam tvoj otac.
Mi smo od one sorte
sto ne sme da zadrhti kada odapinju strele.
Mozda je pomalo dockan, ali sve cu ti reci
i drugarski
i tuzno
i grubo
i srneci.

Propustio sam godine.
Ispustio te iz ruku.
Sve tvoje slabe ocene moljakanjem sam resio.
Vecito sam se svadjao kada te drugi istuku.
Bio si moje najdraze i tu sam najteze pogresio.
Cetrnaest ti je godina i zar te stvarno ne vredja
da stalno za tebe podmecem i dusu i glavu i ledja?

Hocu da jasno kazes kad mislis da budes muskarac.
Zar treba i sutra da resavam sve sto ti odraslom fali?
Tata, skripi u braku…
Na poslu…
Daj za dzeparac…
A ja ti i dalje pomazem, jer te i volim i zalim.
Ne cestitam ti rodjendan.
Mi smo se uzalud borili.
I stvarali smo cuda, a nista nismo stvorili.

I ja ti danas dajem rec roditeljsku i musku:
ako ne postanes covek na ovoj tek zapocetoj
carobnoj stazi zivota,
- moram ti razbiti njusku,
makar ozenjen bio,
makar u trideset petoj.
Nikad te tukao nisam – to za decake nije.
Al` sutra,
odrasli prince,
videces kako se bije.


Miroslav Antic

[Vuk]

Koliko je samo uzasan dan napolju, a koliko samo energije imam, pa to je neprirodno...
...nauchio sam i josh uchim da crpim energiju iz nekih malih stvari koje me ispunjavaju...ovi vechernji razgovori, daju mi krila za ceo sutrashnji dan...hvala!

[Vuk]

Prvi sastaNAk!
Choveche kakvo iskustvo, meshavina ishchekivanja i treme, nade i straha...
Dolazim ispred ulaza i vidim dve osobe, procenim iskusno da su vidjeno zavisnici ali shta ako greshim...kako sad da pitam: Izvin`te, jel se ove okupljaju narkomani?
Skupih snage i shta dobijem...e to nisam ochekivao...zagrljaj!
Udjemo unutra, samo nas par, ja sednem ko dete uplashen...kazu mi da samo treba da kazem ime i da sam zavisnik i ja onako zbunjen to i kazem...ma ne sad ludo, kad pochne sastanak...aaaa...
Sedim, gledam, procenjujem ljude...ulazi neki tip i upoznaje se samnom...Vuk kazem ja...a ti si taj Vuk...Izvini, pitam, jel se mi znamo...pa da, sa foruma, Joes pappa...tada mi je bilo malo lakshe, tu je ipak neko koga bar nekako znam, kako tako...
Pochinje sastanak, pprichaju ljudi svoje priche, vidim ja da sam na pravom mestu ali pouchen da nishta u zivotu ne moze biti dobro, pochem chak da sumnjam u sve...dal je neka fora, ma nemoguce, nikada nisam video vishe od jednog komana da je chist, a ovi...pa josh veseli, ma daj, ne verujem...
Ipak sam poverovao...osetio sam neshto shto nikada do tada nisam osetio u drushtvu ljudi koji se rade...
...NADU!

[dete svemira]

Koracaj.....svaki minut,svaki tren,svaki cas....to su samo tvoji minuti,trenuci,koji su samo tvoji.
Budi dobro.....
Idemo dalje......

[PTG-MAMY]

GDE SI VUČEEE!!!!
ŠTO NE PIŠEEEŠ???

PRIDRUŽI NAM SEEE...
:smt024 :smt024 :smt024 :smt024 :smt024 :smt024 :smt024 :smt024

[Vuk]

Malo sam u guzvi, zavrshavam jazbinu, treba za koj dan da bude gotova pa se pravi velika non-alc+non-drugs zurka za useljenje...ali uvek mi je drago da vidim da nisam sam...
Hug2all!

[PTG-MAMY]

BRAVO ZA TEBE:

pa se pravi velika non-alc+non-drugs zurka...

:rock: :rock: :rock: :rock: :rock: :rock: :rock: :rock: :rock: :rock: SREĆNO!!!