Mom bratu treba pomoc

[Joka]

Zdravo, dobri ljudi.

Upravo sam se registrovala, nakon zujanja malo po forumu i resila da vam se obratim za pomoc ili neku sugestiju.

Ukratko bih rekla nesto o mojoj porodici, pa onda presla i na brata konkretno:

Brat mi je '87.god, a ja sam '88. Roditelji su nam se razveli kad sam ja imala 6 godina. Par godina smo isli vikendima kod oca, pa smo postali skoro stranci. Mama je radila po 12 sati, brat i ja smo bili cesto sami, no mama je radila sve samo da imamo sta nam je potrebno. (Tatu je bolelo uvo, kao i dan danas ).
Brat je bio ( da, bio ) veoma inteligentan, svi su mu se divili, bla bla...

Pre oko 7 godina je poceo da pusi travu sa drustvom, nakon izvesnog vremena poceo je da je pusi nekoliko puta na dan, bio je zivcan, odvratan, zao prema meni, bio nasilan i grub... te sam resila da kazem mami. Otisla je da prica s njim, jer se u kuci lose ponasao i kako ga je kritikovala on ju je udario , nakon toga mu je rekla:" Ili ces da slusas mene ili ce da odes da zivis kod oca". Hvala bogu spakovao se i pre nego sto je otisao moja mama je u pomoc zvala svog brata/mog ujaka iz Bosne u pomoc. Potrebno nam je bilo jako musko u tom trenutku. Stigao je na vreme, pre nego sto je otisao kod oca, ujak ga je naterao da uradi test na 5 vrsta droga i tada je bio pozitivan "samo" na travu. Pricali smo sa ocem... i mama tata i brat su par puta isli kod psihijatra, dok se oci u mom bratu to vise nije svidelo, pa su odustali. Od tada moj brat zivi sa ocem, a ja sa mamom ( a sada vec sama u drugom gradu ). On je nastavio da koristi travu ( sada ne znam da li je " samo' trava ), ja sam cula od svojih prijatelja da je i prodaje kad mu se uhvati prilika, a inace ne izlazi iz svoje sobe, igra igrice, koji put mu dodje ono drustvo, popuse verovatno koju, igraju igrice, ali nigde ne izlazi, ispisao se davno iz gimnazije, krenuo je vanredno u tehnicku skolu i jos uvek je na trecoj godini srenje skole ( a ima 22 godine ), mamu izbegava, ranije ga je zvala, nije joj se javljao, sad je izbegava, on i ja se slabo cujemo...i veceras me nazvao otac, a nismo se duuugo culi i kaze da je i on zabrinut. Samo, problem je i u ocevom karakteru jer je mlakonja, i ne zna da vodi ni o sebi racuna, a kamo li o nekome drugom.
Poslednji put kad sam se cula sa bratom rekao mi je da ne podnosi ljude, da ne moze da ih smisli, da mrzi da slusa sta pricaju, po njemu niko nije noramalan....

U medjuvremenu smo izgubili brata iz Bosne ( mamine rodjene sestre sin ) s kojim smo bili jako bliski, "kao rodjeni". U tom periodu ni ja nisam bila emotivno stabilna, ali se nikad nisam unistavala na bilo koji nacin.
Porodica nam je sva u rasulu, ali nije to razlog da neko postane kao on. Od onako pametnog momka kojeg je svako hvalio se stvorilo ovakvo cudoviste.

Ne znam koliko vama ovo smesno zvuci u odnosu na mnogo teze stvari, ali definitivno je da u njegovoj glavi nesto nije kako treba. Ne znam ni kako da mu pomognemo kad mamu izbegava, sa ocem kad krene da prica otera ga u 3 ...., ako ja kada zapocnem s njim razgovor na sl.temu ne nastavlja razgovor ( cujemo se samo preko neta ). Jedini njegov dodir sa civilizacijom je kad mu drugovi dodju da mu prodaju drogu ( koji inace prodaju i u gradu ). To je sve sto on radi u zivotu-nista. Sedi i bulji ekran godinama.


Imate li nekakav savet?

P.S. pre 3 godine ( taman kad je otisao da zivi kod oca ) smo mama i ja kontaktirale roditelje njegovih drugara, ali ni jedan roditelj nije hteo ni da cuje o tome. A ti drugovi sad ne pricaju ni sa mnom, ni s mojom mamom.
Sta da radim/o?

[Otac]

Pozdrav!
Ti si godiste moga sina a tvoj brat moje kceri.... Jako me je dirnula tvoja prica... Kod mog sina je bilo slicno, iako nije bio nasilan ,bio je cesto drzak i bezobrazan prema majci i sestri, a ponekad i prema meni... Mozda je to sve bilo u granicama jer me se bojao jer sam jaci od njega ... Inace kod nas kao i u njemackoj banaliziraju travu i izjednacavaju konzumioranje trave sa pusenjem duhana, odnosno cigareta...Cinjenica je da ima ljudi koji ponekad puse travu i zive i rade normalno ali njih je malo...Kad je moj sin bio na cetveromjesecnom lijecenju od trave njegov terapeut (diplomirani psiholog) rekao nam je da je za njega trava kao za neke heroin, a kao sto vidim isto je i kod tvog brata...Po njemu kod otprilike 3% onih koji konzumiraju kanabis razvije se takav teski oblik ovisnosti.To nije nagadjanje nego rezultat dugogodisnjih ispitivanja svjetskih strucnjaka na tom podrucju. Osim toga zahvaljujuci ukrstanjima razlicitih podvrsta kanabisa danas je koncentracija THC u marihuani odnosno hasisu cak i 20-30 puta veca nego u doba hipija i easy raidera... Tvom bratu je dobro i nema razloga da prestane pusiti travu... Ima kompjutor ,igrice, stan , hranu, ne mora cak ni izaci van da kupi travu, prijatelji mu donesu... Zasto onda da prestane? Dokle god to tvoj tata trpi nece se nista promijeniti. Tek kad izgubi sve pogodnosti mozda ce odluciti da nesto mijenja... Nema garancije , ali u ovim uvjetima nema ni promjene....Meni je dugo trebalo da shvatim da mome sinu ne mogu pomoci, pomoci si moze samo on, ja sam mu uskratio lagodan zivot koji je do sada imao, vani je bez novaca i kompjutora igrica i svega ostalog.Do sada sam mu nesvjesno pomagao da se drogira... Polako dobijam signale da se nesto mijenja... Imam osjecaj da ide na bolje...Pricaj sa ocem, neka procita ispovjesti na ovom forumu, mnogo ce nauciti i puno bolje razumjeti...
Pozdrav i drzite se!

[Joka]

Tata, primetila sam da Vasa prica sl. nasoj, te mislim da bi trebalo da kazem ocu za Vasu pricu, samo sto je problem i u njemu, nije autoritet, moj brat ga se ne boji, moj brat mu se smeje u lice.

Ako bi mu otac oduzeo kompjuter, bojim se da tata ne bi ostao citav, brat bi ga izlomio. Ali, izgleda da ce morati tako da krene, da ostane bez kompjutera, onda nece znati sta da radi, pa mozda i izadje iz skole, mozda pocne i da uci( hah, sumnjam ), mozda tek tada pocne pricao kao Vasa... ne znam, ali prvo cu da kazem mami, a onda ona i ja ocu. Bice tesko, jer nemamo para ni za ceste testove na drogu, a pogotovu ne za psihijatra, jer mislim da mu je to mnogo potrebno, jer mu je trava i nerad unistilo mozak.


Potpuno se slazem sa Vama za travu, nije to tako naivno, nije trava ' samo trava", makar ne kod svakoga.


Budite uz suprugu i Vasu kcer, iako ima momka, i srecna je, posvetiti i njoj paznje i ljubavi, svakako i zeni.

[PsyTechGirl]

Dobrodoshla.. Twoj brat je moje god i sluchajno smo teoretski iz istih krajewa.. Ja sam iz Nowog Sada, ali zadnjih par godina ne ziwim tamo.. Elem, ne znam shta da ti kazem..
U swakom sluchaju ruzna situacija..
Ali znash kako se kaze - swako ziwiu swoj ziwot.. Jbg, niti ti mozesh njegow, a ni on twoj.. Twoja zabrinutost mi je razumljiwa, iako si mladja, ali sumnjam da ti tu mkozesh biti od neke welike pomoci, nazalost (sem da skrenesh paznjku washim roditeljima na problem..).
Inache i moji su razwedeni kad sam imala nekih 5god, ali pod nekim ruznijim okolnostima..
Swe u swemu, zelim reci da kapiram ja i njega.. Ceo ziwot sa was dwe zenske u kuci, bez oca, nekog prawog mushkog.. Pa narawno da je mogao kako hoce!! Jbg, to je waljda danashnje wreme.. Niko tu ne moze nishta.. I ja moju mamu i oteram u tri.. I opsujem i owo i ono.. Ruzno je, znam, ali ja se ne mogu kontrolisati.. Sa tatom sam isto u jako slabom kontaktu.. Sigurna sam da je wash otac i prihwatio njega da ziwe zajedno jer nije ni on znao shta ga cheka.. Problem je mnogo weci i dublji nego shto se chini.. Ali ga ne mozete wi reshiti, nego MORA on sam.. Wi samo mozete da mu sugerishete i nishta drugo.. Znam po sebi.. Twrdoglawa je to glawa
Puno te pozdrawljam i nadam se da cete uspeti da smislite neku fintu..
A, da! Zelela sam ti josh reci da odete do Doma Zdrawlja (ili ti sama) i raspitate se - mislim da i ne trebaju neke pare za nekog finog psihijatra, pogotowo u NS! Ali terapija neka sigurno treba.. Treba ga odwuci nekako do struchnog lica na jedan iskren razgowor! Werujem da ce dr moci da wam pomogne mnogo wishe nego iko drugi ..
Josh jednom, weliki pozdraw za tebe i swe najbolje ~!!

[Joka]

PsyTechGirl , mnogo hvala na komentaru, ideji i pomoci.

Svakako da ja nista ne mogu, ali ni roditelji nista ne rade. Mama ne poduzima nista, jer je on izbegava i ona takodje kaze da ne moze da mu pomogne dok on to sam ne bude zeleo. Otac zasigurno ne moze nista, jer nece, mlakonja je i ne ume nista. On cak porice da mu se sin drogira i stalno ga brani. Mislim da bi otac trebalo da ode kod psihijatra, da se posavetuje i da pobedi strah da zajedno sa mojom majkom pomogne svom detetu. To je takodje velik problem, jer se boji moje mame, ona je bila autoritet, otac nikad. Oni nisu u Novom Sadu, samo sam ja, ali videcu sta ima u Subotici, ko bi mogao da pomogne, ali nije samo droga problem, vec i njegove emotivno stanje. On jos uvek razmisljao kao dete od 13 godina.

"Sigurna sam da je wash otac i prihwatio njega da ziwe zajedno jer nije ni on znao shta ga cheka.", moram da se nasmejem i da kazem da si upravu. Jeste tako, stvarno jeste. On sse u pocetku pravio vazan, zato sto je ispalo da mama nije obavila svoj posao odgajanja deteta kako treba, pa je mislio da ce to biti lako, a eno ga, sakrio se u misiju rupu i nista ne radi. Nverovatno koliko su njih dvojica sl., ali ja ne mogu da zivim i da znam kako on sebe unistava, brat mi je.

Drago mi je sto si ostavila komentar, jer prepoznajes sve ovo zbog sebe same, ali mi je i krivo kada cujem da dete otera roditelje u 3...kao i ti mamu. Ja sam naucena da ne smem ni ruzno da je pogledam, a kamo li...u pocetku je i brat bio takav,dobar, poslusan, ali dozvolio je sebi da se ponasa tako ( da ne kazem kao Balkanac ).

Definitvno strucna pomoc treba, samo ne znam kako da ga neteramo, kad je vec jednom odbio i znam da nece hteti. Da li da mu oduzimemo komp., kao jedinu njegovu zanimaciju pored trave i da ga ucenjujemo? Nisam roditelj i e mogu da razmisljam kao jedan, ali znam da bi poludio kad bi ostao bez kompa. Da li da probamo tako da ga odvedemo do nekoga ko bi mi pruzio strucnu pomoc?

[karamut.stari]

drago dete sredjuj svoj zivot a on kad padne do dna doci ce da trazi pomoc
tad moras biti jaka psihicki i ekonomski
ne veruj kad dodje da trazi pomoc nego pravo u bilo koji centar za lecenje
mislim da je bilo koja komuna bolje resenje od lokalnih centara
neka ti Bog bude na pomoci

[Joka]

karamut.stari, hvala na komentaru, ali ne mogu tek tako da pustim brata i sumnjam da ce ikada da zatrazi pomoc. Ne znam kakvog ste vi misljenja, ali njemu je trava "samo trava" i to vec 7 godina. Psihicki i emotivno nije zdrav, a misli da jeste, vec da drugi ne valjaju.

Otac odbija da ga salje kod psihijatra. On hoce da se igra policajca i da mu namesti patrolu , da ga uhvate. Sto nema smisla ni malo. Ali, ne vredi mu reci da to ne treba da radi. Eto, i on misli da je najpametniji. Treba njih obojicu na lecenje.

[fridriceva]

Dobra sestrice,

imam i ja jednu figuru (oca) u kuci. Ponekad, pokusavajuci da ga razumijem, zalim sto je takav (slab, uplasen... a hoce da se pita!). Dok se moj brat drogirao, otac je pio. Mislila sam, godinama, da treba da resavam oba problema istovremeno. Da pomognem bratu i da pokusam da promijenim oca. Izigravala klovna ne bi li probudila nesto i u jednom i u drugom, da prestanu! I tako deceniju! Tata je prestao da pije zbog bolesti (eto njegovog dna). Mislila sam imacemo majka i ja vecu podrsku u borbi za bratovo zdravlje, ali... Moj otac, cini mi se, nikada nece uspjeti da shvati sta je zavisnost! Da narkomanija nije grip... Da apstinencija nije prestajanje grickanja noktiju!
Kada sam konacno shvatila da otac nista ne moze promijeniti, preuzela sam sve na sebe! Moj brat je odlucio da se lijeci kada me je, posle mog tel. razgovora sa jednim dilerom (mislila sam da ga time mogu udaljiti), vidio kako krvarim (visok pritisak). Mislio je da su me prebili.
Tada je sve pocelo (prije godinu i po). I hvala dragom Bogu, sad je cist, uporan... sve jaci!
Odmah smo posli kod ljekara, koji mu je prepisao terapiju (antidepresive, tablete za smirenje, za bolove...). Onda je krenuo na grupe Anonimnih narkomana, koje su mu puno pomogle. Posle 6 mjeseci je napravio recidiv, pa je opet bio cist. Pa opet je bilo nevolja i sad je, uz Bozju pomoc, na lijecenju pola godine...
Iskreno, cini mi se da bi mi lakse bilo da su moji roditelji bili razdvojeni (majka nikad nije odustala, nikada).
Moj savjet je da ne pokusavas sad da mijenjas oca (zeli mu od dobro, to je prirodno). Ako ikako mozes, dovedi brata kod vas. Pa malo po malo. Bez optuzivanja, vike... to ce ga samo otjerati onamo gdje je njemu "dobro". Mozda prvo da odete ti i majka kod ljekara! Da mu sve ispricate i da zatrazite pomoc.
Cujes od mnogih da su svi probali drogu iz radoznalosti?! Mislim, a to sam vec pisala, da su u to krenuli jer im je nesto falilo. Mozda je tvoj brat podnio razvod roditelja na drugaciji nacin od tebe... Ali, sve se to resava. Uz razgovor, terapiju, podrsku...
Ne smijemo potcjenjivati niciju patnju, bila ona vidljiva ili sakrivena u cutnji, povucenosti! Kada sam bila mladja, mene je strasno boljelo kada su me tjesili "ma, sve ce proci, jos si mlada"...
Mozda ti uopste nisam pomogla! Ali, samo zelim da znas da nekog pokrene DNO, neko ga, nazalost, nikad ne dozivi, neko ga dodirne nakon pet godina, neko nakon 30! Nekom je DNO ako ostane bez novca za drogu, nekom ogromni dugovi, nekom bolest... neko i ne zna kako je sve pocelo!
Budi jaka, imas majku!!! Imas sebe tako hrabru, jaku, veliku!
Pisi...
Ljubi te jos jedna sestra!

[Joka]

fridriceva, procitala sam vec negde tvoj "slucah", tj, slucaj tvoga brata. I pustih da mi se nakupe oci suzama, no ne dam da placem. Samo kad prekipi...
Podsetila si me na mene zbog "sestrinstva" i zbog visokog krvog pritiska. I meni ide krv ( iz nosa ) kada mi skoci pritisak. Ti i brat imate srece sto imate jedno drugoga. Prosli ste najgore zajedno. Teska prica, budi svake emocije... A tebi svaka cast.

Nego, rekla si mi da dovedem brata kod mame i mene, pa da krenemo polako. Ne, to ne bih mogla. Ne znam jesi li citala ranije postove, nije ni bitno, ali evo reci cu opet. On ne zivi sa nama zato sto je poceo da bude nasilan. I prema meni i prema mami. A posto mama sada zivi sama ( jer sam se ja preselila u NS zbog fakulteta ) ne bi mogla s njim sama, jer bi je unistio. On ne zeli da prica sa mamom, prelazi ulicu kada je vidi. Nikakav kontakt ne zeli, izbegava tel.pozive. Uzas. Jedino sa mnom, razmeninu koju recenicu preko interneta i to o glupostima prica. Tipa: do kog "levela" je stigao u nekoj igri . Pokrenem li iole ozbiljniju temu, on vise ne pise, ili nije on line itd.

Druga stvar, moja mama ne bi mogla finansijski da se brine i o meni i o njemu ( bez podrske oca, koje nema ). Ne znam kako mene uspeva, stvarno ne znam. ( dotle brat koji sedi za kompom kod oca i hvata zjale. Bas ga briga uspeva li sestra njegova da prezivi u drugom gradu. )

Najpre treba oca da urazumim, a onda i on sina. Ali, ne da se ni tata.
Stigla sam sinoc u Suboticu, da posetim mamu, i umesto da slobodno vreme provedemo nas dve pricajuci o nama, ljubavi, faxu, njoj, poslu...mi pricamo o njemu ( bratu ).

Rekoh vec da sam pricala s tatom fino na tu temu, cak i onda kada se on kvazi zabrinuo, i dzaba, ne zeli nikakvu "pomoc sa strane", jer kako on kaze:" mislim da najpre psihijatrima treba psihijatrijska pomoc, necu ja tamo da dajem svog sina". A kad kaze "svog sina" dodje mi da placem. Nikad mi nismo bili njegova deca, nikad se nije brinuo o nama. Nego, ne znajuci sta ce ga snaci, prihvatio je sina u svoju kucu, jer ga je majka "izbacila iz kuce" ( a zapravo postavila ultimatum, ili ce da slusa ili ide napolje). Najpre je brat bio kod oca, i video kako je tamo jadan zivot i kako zapravo niko ne brine o njemu, otisao je da zivi neko vreme kod druga, pa se vrati kod oca, pa opet kod druga... Medjutim, evo, vise ni mama njegovog druga naravno ne moze da trpi tako nesto i sad je "stuck" kod oca, ali on ni ne zeli vise. Ima tu igru koju igra, umrezi se, drugovi koji prodaju travu mu donesu, popuse nekad zajedno, dodju novi klinci, puse, igraju igre, piju pivo i to je zivot. Makar da izadje iz kuce, ali ni to...

A otac...nista ne vidi, jer ne zeli da vidi. Ne zanima ga, jer mu je nepoznato i jer mu je tesko , lenj je da se potrudi oko njega, pa i za sebe.

Posle i meni bude lose, jer ne mogu da shvatim kaku su uvek svi oko njega. Kad je bio pametno i dobro dete, svi oko njega, ja u sjeni. Sad propao, ja se trudim, opet ista prica-svi se trudimo oko njega, a ja, opet u sjeni. Zato imam mamu. Mama je carica. Mamama treba zlatne medalje za hrabrost , snagu, postenje i izdrzljivost dati. Zensko, a tako jako.

[PsyTechGirl]

Uh draga moja, opshte je poznato da su zene u stwari jachi i hrabriji pol!! Ko nece da prizna, licemeran je.. Jer mushkarcima je mnogo bitno kako ce neshto da izgleda ili zwuchi (da se ne izblamiraju, ili tako neshto), a mi zenske se batrgamo i rukama i nogama kako bi neshto spasili, ili uspeli da reshimo problem.. Tako da te ne chudi to shto je twoja mama lawica, a tata.. Ne znam ni ja shta ..
Chitam te stalno, ali nemam uwek shta da kazem ..
Ljubac i drzi se !!