ne ne ne ne ne je sve sto kazem ja

[heroinapg]

Bice!....(da se kladimo oci_boje_meda
(da ne ponavljam sta ste napisali, dragi moji...

[Baba Naca]

Ljubim svoju Okanu...znam da ces uspeti...nesto mi govori kako sam i sama u pocetku bila prosto sama sebi jadna muceci se da mi prodje dan u dangubi i bez pica i tableta, ali evo sada , hm, bolje mi je majkemi...
(opt ta moja majka koju ni nemam, al istinu pricam)
Volim te puuuuuuuuuno i verujem u tebe, samo guraj, vreme je tvoj saveznik :smt058 :smt006

[oci boje meda]

naco ti si uvek tako pozitivna....vidimo se danas, sve da cujem kako je bilo u osijeku...a na sledecoj konvenciji se i ja pridruzujem...ako opstanem...ovih dana mi je tesko i niusta ne verujem...kao sto rekoh vec milion puta sam postavila pitanje u glavi cemu sve...sad mi se cini da mi je prvi mesec cistoce bio laksi....sto vise vreme prolazi sve mi je teze...nadam se da kada se sad uskoro vratim svojoj kuci, krenem na posao i vratim se svojim uobicajenim aktivnostima (ne mislim na drogiranje, posto je to bila jedina aktivnost u poslednjih par godina) da ce se bar malo vratiti na staro sve, tj da ce mi se vratiti bar malo zelja za zivotom, a ne da se vucem ovom zemljom kao da mrtav covek...jedan clan na AN cesto kaze dok sam se drogirao bio sam tehnicki ziv a ustvari mrtav...ja se i dalje tako osecam...ne znam vise sta mi je bilo gore....ono onda ili ovo sada....jebes cistocu, kada ne umem vise da uzivam ni u malim ni u velikim stavrima, ni u cemu...dzaba trud moj i pokusaji...mislila sam, ok. ostani cista i sve ce se promenuti..neko pre neki dan rece, godinama si se gudrala, ne moze da se promeni preko noci nista. i ja to znam. i ne ocekujem sad ne znam kakav pomak, ali da osetim bar ponekad neko zadovoljstvo malo malecno....cujem na sastancima da vec posle nekog kratkog vremena poceli su da primecuju neke lepe stvari, da bar na tren uzivaju u necemu....eto nista od toga, sve mi je sivo, sve mi je svejedno...mozda i nije kada zelim da mi bude bolje...ali jbg, nista se ne desava, ni najmanji jebeni pomak...ali...videcemo....vreme ce pokazati...ako opstanem, a nadam se da hocu...sludjena sam.....

[oci boje meda]

ma svima vam Puuuunoooo hvala.....nadam ste da ste u pravu za ono bice bolje, mada onaj moj prethodni post....govori

[YugoStar]

PDT_Love_18

[sandrina]

@ oci boje meda

samo nemoj da odustajes...sve ce to proci...
ja sam se godinu i po osecala slicno...osecala takvu prazninu u sebi za koju sam mislila da ce zauvek tu ostati...nikakva radost, volja da zivim, uradim nesto...samo bol, jad, ponekad bes i uzasno kajanje...skroz sam se pogubila, bila mrtva iznutra...niko i nista me nije moglo izvaditi...malo sam pricala, mnogo razmisljala...
ali, kako je vreme prolazilo, pocela sam da se budim...nekako neprimetno, polako...sve je pocelo da dolazi na svoje mesto...i hvala Bogu, sada je sve drugacije, normalno...
samo budi cvrsta, jako cvrsta...svaki dan je nova pobeda...svi su uz tebe, nemoj da dozvolis da izgubis...

[oci boje meda]

SANDRINA....hvala....znaci to, mada malo uplasi...godina dana i jos malo....ok, kod svakog je ondividualno, nekom pre nekom kasnije...sve mi se cini da ce i kod mene potrajati...ali hvala ti puno

[MANS0N]

Bice pravo brzo,vidjeces.Meni je bilo skroz brzo.Ti si jos blizu programa,prije prodje sto si blize tih stvari.

[oci boje meda]

uh, nadam se da si u pravu...i je nekad bolje, ali nekad lose lose...lose....sva sreca jos u AN, da ih nema verovatno bih bila na starom putu...ovako pomislim ajde izdrzi do sledeceg sastanka....ustvari, nisam sigurna cak ni da mi gudra toliko nedostaje, mislim da se ne lazemo, nedostaje mi, ali jos vise mi nedostaju izazovi, akcija neka, nesto da se osetim zivom.....zivim zivot a kao da ga ne zivim...kao da sve prolazi pored mene...isto kao dok sam se gudrala....ok, mala razlika postoji, ali jbg....sve se nadam sad kad ponovo pocnem da radim, pa stara, ne narkomanska, ekipa...pa ponovo izlasci, mislim ja prakticno godinama nisam izasla negde....bilo mi je samo nabaviti robu zabiti se u stan i stondirati....jedino na posao sto sam isla a i to jedva, uvek kasnila, vukla se kao prebijen pas....valjda ce se sada sve promeniti....pa nemoguce da toliko ljudi nije u pravu...samo jos malo vremena
u svakom slucaju, svima vam hvala na podrsci...bas mi treba ovih dana

[oci boje meda]

I nikakve tablete
ne mogu popraviti
ni izleciti
od njih mi je samo gore
I svaki put shvatim isto
I nikad vise
I opet ponovo
ne volim kisu
treba mi prijatelj
treba mi nova glava.