Ali ja sam nastavio piti.Nekako nisam dao da se dira u tu moju malu ovisnost.Zato sam pio povremeno,ali posto sam opsesivno kompulizavn,jako mnogo.I znao sam,ako sam htio da budem iskren sa sobom, koliko je tu sati.Jer znao sam da je alkohol psihoaktivna supstanca i da izmedju nje i recimo trave nema nikave razlike,osim u mojoj zelji da bude.Isto mi mijenjaju stanja svijesti,isto mogu da izazovu ovisnost,samo je ovo eto bila legalna droga,zbog nekog hira sudbine da se rodim u ovom podneblju.I najvaznije ,znao sam da me alkohol u konacnici vodi, ili u teski alkoholizam ,ili u heroin opet.Ako sam zelio da budem iskren sa sobom.Svakog koga sam vidio da pije alkohol,a vidio sam ih jako puno,zavrsavali su na jedan od ta dva nacina.Znao sam to i zbog svih unutrasnjih dogadjanja koja sam imao vezano za alkohol.Zbog radovanja picu,zbog nacina kako sam razmisljo o njemu.Isto tako i zbog jutra poslije,jer poslije pijenja alkohola u meni je bila takva praznina,takva rupa u dusi,kao da sam totalno propao.Depresija teska.Nisam vise mogao pobjeci od sebe samog i od istine da je alkohol isto sto i droga.Zato i kazem da sam cist nesto preko dvije godne.Jer to jeste to.Tek kada sam prestao piti mogao sam zaoprave da se izgradjujem,da fakat budem slobodan i sretan.I moram vam reci da sam tu povukao pravi potez.Kada sam se skinuo mi je bilo dobro,ali ovo sada razvaljuje.
