Zivim u senci senke,tvoje senke

[amor_omnia_vincit]

Proslo je 5 meseci od kako ga nema. 5 najtezih meseci u mom zivotu,ali ni hiljadu reci ne mogu opisati tugu,ne tugu,vec dusevnu pustos koju je nastala. A ta pustos je deo mene,moje licnosti,i vise nista nece biti kao pre... Osmeh,ali u dubini duse ostar,rezak bol,jer samo na sekund mogu da se prevarim, da je jos uvek tu. Ali ga nema, i ne znam gde je. Samo se nadam da je dobro. I svake noci se molim Bogu da ga cuva,jer ja vise ne mogu. Nedostaje mi,mnogo.


Sa njim sam odrasla, stupila u neki surovi svet. Sada treba sama, u neki svet koji ne poznajem. I uvek se pitam,kako moze
osoba,koja mi je bila toliko vazna u zivotu, da sutra jednostavne nestane? Jos uvek mi ne ulazi u glavu. Plasim se... Jer stvarno zivim u senci senke,njegove senke, i ne znam koliko cu, to nije fer,jer sam ziva. Ne zelim da zivim polu zivot. Ne zelim da me u ovom jebenom gradu,sve podseca na njega. A to moram da krijem,jer se podrazumeva da sam ga prezalila,ali to je laz. A u sustini,niko ne moze da skapira,ko nije prosao kroz slicno.Kad gledam probleme svojih drugarica, sve mi deluje smesno i resivo. Covece, sta ima gore od toga kad volis coveka koji vise nije ziv? I dok se to ne promeni, necu poceti ponovo da zivim,jer je on uvek tu...ne znam,dokle cu vise moci da placem? Sto bi on reko,jednom ce moje suze presusiti i vise necu moci da placem... Mnogo mi nedostaje,prvenstveno kao prijatelj. Izgubila sam osobu koja me je mozda i najbolje poznavala. Izgubila sam decka,verenika,ljubavnika,a prvenstveno najboljeg prijatelja kog sam ikad imala...

Deo mog srca,koji je odneo sa sobom u grob,ce zauvek pripadati njemu.
F... hvala ti za sve!


ovo je pisano 5 meseci nakon njegove smrti... sutra ce biti tacno 10 meseci otkada ga nema,najgorih 10 meseci u mom zivotu,10 meseci pakla, i beznadja...

F je bio heroinski zavisnik,umro je od namernog overdosea...patio je od depresije
F je bio moja najveca ljubav...
a sta je ostalo? uspomena? i jos uvek pokusavam da objasnim sebi da ono sto sam volela najvise na svetu-ne postoji vise. JEBENO NE POSTOJI!!! Osoba,dusa,telo,koje sam tako dobro poznavala...jednostavno ne postoji,kao da nikad nije ni bilo...
I sta? Ostajem sama,naviknuta na njegovo postojanje,naviknuta na njegov glas,oci,sve... NEMA GA!
Olako je shvatao zivot,voleo me je,koliko me je voleo toliko me je i ubio... Nije ni mogao da zamisli sta ostaje posle...mrak

I ono najgore,kad ti ostaje surova realnost,da moras sam sebi u lice da pljunes i da shvatis da su ljudi bili u pravu kada su govorili "jednom narkoman-uvek narkoman"... i da sam sebi priznas da si budala,sto si verovao,ostajes sam-izdan...

Ne znam ni sto sam ovo napisala,da sebi olaksam dusu,verovatno,jer ljudi oko mene ocekuju da krenem dalje... niko ne moze da zamisli kako je,sve dok se ,nazalost, ne nadju u istoj situaciji. Molim vas,uzmite ovo za ozbiljno,pomozite mu/joj... NE! Nema vremena,SADA! Ja sam mislila da ima vremena...da nije toliko ozbiljno...a imao je samo 21 god

[feniks-2.put]

Strašno i žalosno.
MI, suovisnici, pomogli bismo, ne danas, nego još juče, i pre, samo kad bi nam oni sami dozvolili. Kad bi to iskreno poželeli.

[jana]

Najvece ljubavi ostaju uglavnom samo u uspomenama.Uvijek ih raznesu vjetrovi.Bez obzira da li su junaci najvecih ljubavi zivi ili su otisli,Ostaje vrijeme za bol.Nema nista prije vremena.Odboluj.Spustis se u dno svojega bola.Tako ce ici brze i lakse.Zaronis u jezgro svojega bitka i bolujes.Sve ti je dozvoljeno,osim da krenes njegovim stopama.Ljudi koji od tebe ocekju nesto,nisu uopste vazni.Oni mogu da sacekaju,a ti treba da se izboris sama sa svojim osjecanjima i da uspostavis opet ravnotezu u svojemu bitku.

[amor_omnia_vincit]

ne znam,mozda ce vreme izleciti ranu...
ali ne zelim da ikada ode u zaborav...

[pepeljuga84]

Oni koje volimo nikada ne umiru.
Zauvek žive u našim srcima.

[C21H23NO5]

znam kako ti je moja rana je sveža prošlo je tek 5meseci za 2dana će biti toliko.i nikad neće bol da prođe ko kaže da hoće nema pojma ili u želji da pomogne-laže.ja sam sjebana da nema kud dalje i prosto samo hoću da kažem da shvatam neću da tešim jer ni mene niko ne može da uteši,2godine disali kao jedno i sad šta?ne znam ni gde ću ni šta ću,živim od danas do sutra i boli me kurac dal živim ili umirem.

[amor_omnia_vincit]

e draga moja, uzasno je...beznadezno,jebote sve ove reci toliko minimalno znace zelela bih da znas da imas svu moju podrsku,jer je meni bila potrebna,a nisam imala nikog sa slicnim iskustvom. :goodman:
i sad dok slusam Iggy pop-a i jbn pesmu Cry for love,placem ko kisa,nije mi dobro,niti ce mi ikad biti...
I jos mi je gore dok citam ovaj forum,teme o skidanju,terapijama,sto na vreme nisam reagovala,sto sam ga tek tako pustila da ode. NIKADA TO SEBI NECU OPROSTITI,NIKADA. Pogotovo to sto nije bio na igli i sto je imao zelju da se skine...


ovom temom sam samo htela da skrenem paznju i na ovaj segmenat bolesti zavisnosti~SMRT,da se ljudi trgnu...

[C21H23NO5]

Nije bio na igli? Au jebote e to je tragično!Vidiš ironija je u tome što je moj dečko bio na igli a umro je od infarkta i to dva zaredom,sam u zatvoru a par dana pre toga smo se čuli telefonom da dođem u posetu,ja sam se tripovala da to odložim za malo kasnije zbog moje keve koja je kao lovački pas koji uvek nanjuši kad se spremam da napravim nešto s čim se ona ne slaže,pa aj dok nju zavaram pa ću otići,tad smo se čuli poslednji put i zbog mene pičketine koja se plaši keve nisam ga videla poslednji put,umro je prvog dana proleća,ne mogu da verujem da ovo pišem javno pošto sve držim u sebi,dvoje ljudi zna kako mi je bilo i kako jeste još uvek, ma...Drži se šta da ti kažem kasno je sad da mislimo e da sam ovo-ono...

[amor_omnia_vincit]

F je poceo intenzivno da se roka posle naseg raskida. A iz te veze sam izasla glavom ne srcem,jer nisam mogla vise da podnesem takav zivot. Nekoliko puta je pokusao da se ubije,cak mi je pretio da ce da se rokne zbog mene... Ja nisam ni mogla da pretpostavim da je toliko duboko u tome.Uvek je umeo dobro da laze,ai sta sam ja mogla... Tog poslednjeg puta kada smo se culi,molio me je da mu se vratim Ja sam skretala temu,ali sam mu na kraju obecala da cemo se videti tog vikenda. Nije ga doziveo. Ubio se. Ushmrkao je speed ball (heroin+kokain) i popio je gomilu lorazepama. Posle njega sam pukla kao osoba. Taj osecaj rivice nikako nisam mogla da prevazidjem. Za novu godinu sam pokusala suicid. Bio mi je sve. Nikad u zivotu nije mi dao da se priblizim ni jednoj vrsti droga,cak ni vutri,za to sam mu jako zahvalna,jer je u zivotu coveku potreban saucesnik,ma sta radio. Posle njegove smrti sam probala sve sem dopa i LSD-a. Sve po jednom. Vutru nekad pushim,ali to nije nista ozbiljno. Uzasno mi nedostaje

[justme]

ej djevojke moje...moj decko je doduse ziv,ali sam se isto tako milion puta vracala,jer je govorio da njegov zivot nema smisla bez mene,spominjao samoubistvo...sad mu zivot ima smisao a ja sam mu na drugom mjestu..nije ni vazno,mislim da niko nema pravo to da radi,da smisao zivota trazimo u sebi samima...hocu reci,nemojte se gristi,jer ne postoji u zivotu sta bi bilo kad bi bilo...( ne znamo sta bi bilo da smo bile tu ili ostale ).mi,kao mi moramo dalje.
e sad..meni su manje vise osobe koje su mi ista znacile umrle(uvijek se pojavi neko novi,ali nekad sam mislila da ostajem bez svih ljudi koje volim).
istina je da taj bol traje dugo,nedostajanje jos duze ,i da ne postoje rijeci koje ti neko moze reci,a da izazovu efekat "pomoglo mi je",jer jebi ga boli.
ali vremenom naucis da zivis sa tim bolom i on se smanjuje.griznja savjesti i razbijanje glave,sta bi bilo da sam...vuce nas da se zakopavamo jos vise.
morate oprostiti same sebi.
vremenom dodjes u fazu da se skoro sa srecom,sjecamo onih koje smo voljeli(nemoguce mi je pisati,a da ne zvucim pateticno ) ,a ako nista srecne smo sto smo imale takve osobe pored sebe i sto s tim sto vi nastavite dalje da zivite,dajete njima sansu da zive u vama,a s tim njihov zivot dobija smisao.to je ono najvaznije.