Kako da se ponasam??

[miratesman]

Sa Vama se druzim i koliko god mogu trosim vreme na ovom forumu.Treba mi savet.
Sin mi je u komuni vec 8 meseci.Za to vreme je bio na jednom vikendu-posle 6 meseci.Vikend je prosao dobro.On je uglavnom vreme proveo sa nama i nekolicinom prijatelja koji nikada nisu imali kontakta sa drogom.26,ovog meseca dolazi na drugi vikend.Ne znam kako da se postavim.Dali da jednostavno dozvolim da on napravi plan za ovaj vikend,dali treba da pazim,da se slucajno ne ukljuci u problematicno drustvo.To sam diskretno radila kada je prvi pu bio na vikendu.Malo mu je to smetalo,ali mije rekao da shvata moj strah.Po savetu iz Komune trebalo je da budem fleksibilnija,da bude slobodniji? Sada sam u nedoumici.
Jednostavno strah me je ako izadje sam u grad,da slucajno ne naleti na 'nekog" i sl.(pri prvom vikendu nekako sam sve izorganizovala da on ne primeti,da se njegovi stari drugari koji nisu nikada bili u problemu ,pojave,da ga vide onda izadju u grad i td.On me provalio ,ali mislim da mi nije zamerio.Kako sada da se ponasam?

[Modesty]

Ukaži mu povjerenje,povjerenje,povjerenje.....svakako ga ne možeš zaštititi ako on to sam neće a povjerenje mu moiže biti veliki stimulans da ga i opravda i da vas još više poveže.
Povjerenje miro,ne dolazi on drogiran sa ulice nego sa jednog mjesta gdje se pročišćava u svakom pogledu i gdje mu nije lako.

[...iva...]

potpisujem jer nažalost koliko god se vi trudili on jednom mora početi samostalno živjeti a to znači da on sam mora sebe kontrolirati. Jer nemožete ga u stopu pratiti. Znam da vam sigurno nije lako no probajte, dajte mu podršku....

[mysunrise]

Sa Vama se druzim i koliko god mogu trosim vreme na ovom forumu.Treba mi savet.

Jednostavno strah me je ako izadje sam u grad,da slucajno ne naleti na 'nekog" i sl.(pri prvom vikendu nekako sam sve izorganizovala da on ne primeti,da se njegovi stari drugari koji nisu nikada bili u problemu ,pojave,da ga vide onda izadju u grad i td.On me provalio ,ali mislim da mi nije zamerio.Kako sada da se ponasam?

Jednog dana će on izaći iz komune i morat će nastaviti život! Morat će i izaći van i družiti se i raditi sve to što će raditi i sada kada dođe!
Sve je to u njegovoj glavi vjerujte i dugotrajnim 'pritiskom ' mislim da se može stvoriti samo kontraefekt!
Vjerujte malo u njega i dajte mu do znanja da mu pružate nešto što je za vas neprocjenjivo vrijedno - povjerenje! Osjećat će se vrijednije zbog ukazanog povjerenja i vjerujem da vas neće iznevjeriti!

[Sonja]

Ja ga ne bih tako olako pustala. Mislim da je jos uvek rovit. Nadjite kompromis. Ne mozete ga vezati za radijator, ali morate da budete dosledni i da se postavite autoritativno. Dogovorite se sa kim ce se videti, dokle ce ostati, neka vam bude dostupan na mobilni. Objasnite mu za vas strah, neka i on vas malo razume. Nemojte mu namestati susrete, ali jednostavno sedite i porazgovarajte o tome sta je on planirao i iznesite razloge za i protiv. Bez svadje, uz razumevanje i lepo objasnjenje. Uostalom mnogo je vaznije da sa porodicom izgradi dobar odnos, nego da odmah trci napolje ne bi li nesto propustio. Naziveo se on sto se tice izlazaka, ima vremena kada ce opet moci da izlazi i da bude opusten, ali ja bih vam preporucila da se bar sada u pocetku malo pripazite, ali nemojte mu raditi iza ledja jer to moze samo da stvori inat u njemu.


Sve najbolje i puno srece


Sonja

[Andrijana]

MI koji zivimo pored zavisnika isto tako imamo opsesivni poremecaj u ponasanju.Idemo za nasima u problemu, opsedamo ih, studiramo svaki pokret, korak, pokusavamo da kontrolisemo situaciju, proveravamo ih, ....a time ne postizemo nista.Toliko se uzivimo u njihov problem,pokusavamo da ga resimo i da iznadjemo neki cudotvorni lek kojim cemo vratiti njih u normalu, ali zavisnost je valjda jedina bolest koja se ne leci kao ostale uzimanjem nekog leka, bez obzira da li ga je bolesnik uzeo svojom voljom ili silom.MI se ustvari ponasamo(svesno ili nesvesno) kao prema detetu koje je bolesno i nezeli da uzme lek kako bi ozdravilo.Sasvim prirodno je dati mu ga na silu da popije i ono ce ozdraviti, bez obzira sto ga je protiv svoje volje dobilo.Kod zavisnosti je bitno da se prema tom nekom ophodimo kao prema odrasloj osobi, koja kao odrasla treba da ima i neke odgovornosti, da trazimo od njih da njihove reci imaju jednu tezinu u smislu da reci bez dela nista ne znace.Pored toga, mnogi od nas suovisnika znaju toliko da se "uzive" u problem da nesvesno u svojoj glavi preuzmu deo ili potpuno krivicu za postojanje bolesti , tako cinimo njima "medvedju uslugu".Sto pre shvatimo da mi nemozemo da poboljsamo stanje zavisnosti nijednim delom ili cinjenjem, vec samo mozemo da se potrudimo da prihvatimo situaciju sa svim njenim aspektima i dobrim i losim, i pritom se potrudimo da NERADIMO stvari koje mogu da produze agoniju i POGORSAJU BOLEST koja je pred nasim bliznjim.Jako bitno je da budemo DOSLEDNI i ne zvocamo i ne pretimo, a ako i izgovorimo neku pretnju u smislu "ako uradis to i to , ja cu uraditi ili neuraditi to i to"najbitnije je to sprovesti u delo.Zavisnici su toliko godina uz nas i jako dobro poznaju nase reakcije u odredjenim situacijama i kalkulisu.To sto je Vas sin otkrio da ste "montirali" situaciju moze samo da Vas degradira u njegovim ocima i napravi ambijent kakav je on imao pre odlaska u komunu, u smislu nepoverenja, montiranja situacija , proveravanja....On je odrasla osoba, potrudite se da se tako i ponasate prema njemu!
Preterano pokazivanje Vase srece sto je on sad dobro isto moze da stvori ambijent gde on moze osetiti prostor da se "poigra" sa Vama.Mozda ovo sve zvuci grubo, ali nas suovisnicki poremecaj u ponasanju je takodje mnogo tesko otkloniti, jer je spada u drustveno prihvaceno ponasanje i teze nam je da uvidimo da je potrebno menjati ga!

i da,jos jedna JAKO bitna stvar, sve ovo je jako lako kuckati/pricati o tome , a tesko ga je ziveti i primenjivati svakodnevno u zivotu.

poz.

A.