bad luck ili bedak?

[Zona Sumraka]

nije mi drago to sto cujem, ali mi je drago da si opet tu sa nama...

[raskorak]

Odakle početi?

Bio jednom jedan... Ne.

Sunce je obasjavalo... Ne.

Najlepša zgrada u mom komšiluku je jedna ustanova. Izgleda kao žena čije je lice posle godina pod velom, naučilo da se smeje samo očima. Sa sveže okrečenih zidova vire samo prozori kroz koje se vide zeleni zidovi i beli plafoni. Na njima se presijavaju tanke, čelične trepavice, dok se uvučeni luk iznad onih na poslednjem spratu izvija u začuđenu obrvu.

Naravno, ja je takvom nikada nisam video. Do danas.

Stanujem u njenom komšiluku više od decenije. Dvosoban stan za mene i kevu, koji više odgovara nekom samcu kome spavaća soba služi kao skladište. Verovatno bi mu i ova druga služila kao skladište, ali samo dok spavaću deli sa jednom od svojih ljubavnica. Sviđa mi se ta reč – ljubavnica.

Za ustanovu sam saznao od jedne od njih. Ležao sam sa njom posle vođenja ljubavi (oboje smo voleli taj izraz) i slušao njene priče. Kroz neku šalu sam pomenuo da ću poludeti pored nje, na šta mi je ona odgovorila da će mi bar ludnica biti blizu.

Prolazio sam danas suprotnom stranom ulice od one gde se nalazi ustanova. Sa njenih prozora su u mene zurile prazne oči i balava usta i od tog prizora mi je pripala muka. Prešao sam ulicu i išao stranom na kojoj se ustanova nalazi, sve sa namerom da ne skrećem glavu ni pogled; samo da idem, gledajući ispred sebe, u nešto što će me deliti od tih vodenih, praznih očiju. Prešao sam i nasmejao se. Znao sam da me niko od tih ludaka ne može videti, ni uhvatiti, pa ni odvesti u neki budžak gde će me mučiti i na kraju ubiti na neki od onih načina o kojima nisam baš čitao u novinama, ali sam ih svakako video u filmovima.

Ponovo sam se nasmejao. Zašto ja gubim glavu misleći o nekim ludacima i njihovim glupim njuškama?

Pored moje noge je palo govno neke ptice. Izmakao sam se i pogledao gore. Sa jednog od prozora, sa licem čvrsto pritisnutim uz rešetke gledala je žena crnih podočnjaka. „Nećeš se progurati ako se ne probiješ“, pomislio sam u sebi i iskezio se.

Počela je da vrišti. Pretrčao sam na drugu stranu i ponovo pogledao preko puta. Na svakom od prozora je bilo jedno lice koje me je gledalo, sada potpuno svesno toga što se događa. Svako se pridružio vrištanju, ali je ono bilo daleko iza stakala koja nisu puštala ni glasa.

Još vrištanja. Sada su se i kreveljili. Pocrveneo sam, pa pomodreo. Bio sam do jaja besan i izdirao se na ludake koji su me čuli i slušali koliko i ja njih. Ljudi sa trotoara koji su mi išli u susret, sada su prelazili na drugu stranu. Neki su se pravili da se ništa ne dešava, dok su drugi bili zgranuti. Na šubaru jedne gospođe se posrala ptica, ali pretpostavljam da je to primetila tek pošto ju je skinula kada je stigla kući.

Iznenada sam prestao. Par sekundi nakon što sam se smirio mi je još nešto palo na pamet: „Da li ja pripadam ovde?“

Mislim da sam otvorio oči. A možda i nisam. Možda je još uvek zima, a ja u snu.

Javiću ako saznam šta se u stvari dešava.

[raskorak]

PRIČA O SPORNOM LUDILU

Ne znam ko stanuje ispod stana moje tetke, ali sada znam da ima dugačke prste i puši. Puši, a ne udiše dim!

Već nekoliko trenutaka napeto posmatram nepomičnu mušku ruku. Isturena je kroz prozor i čvrsto drži zapaljenu cigaretu koja se polako smanjuje. Šaka ne mrda, iako se žar približava prstima. I baš sada, kada sam konačno upoznao šaku komšije i deo njegove podlaktice (ostatak je pokriven zasukanim rukavom košulje) – sa njim očigledno nešto debelo nije u redu. Iz jedne sekunde u drugu moje uzbuđenje raste i zasipam sebe pitanjima na koja odozdo nikako ne dolazi odgovor. Da se nije šlogirao? Možda mu je neko upao u stan i uperio u njega revolver? Sigurno je, onako prestravljen, potpuno zaboravio na svoju izbačenu ruku. Ili mu je svejedno što će malo kože da mu izgori kada je na dobrom putu da izgubi ceo život? Da nije naprasno umro? Prsti su mu ispruženi i skamenjeni, upereni u centar grada. Ta izluđujuća slika se ne menja, osim što je cigareta sve kraća. Njen zapaljeni kraj odašilje zlokobne dimne signale u nebo. Papir dogoreva, narasli pepeo se povremeno kruni, cigareta se pretvara u pikavac, a ruka ukočena kao metla nezainteresovano čeka da bude ispečena! Koliko god da se istežem kroz prozor, ne mogu da vidim ništa dalje od komšijinog lakta. Na ispucaloj fasadi četvorodelne desetospratnice ništa ne štrči osim ove mrtve ruke koja se puši. Odbrojavam sekunde još jednog minuta i u čudu se pitam da li će do mene ubrzo dospeti cvrčanje i smrad. Ne mogu to više da izdržim i odlazim u kupatilo. Nadam se da će u mom odsustvu jezivi prizor ispariti. Ali nije! Još je živ pikavac stisnut mrtvačkom snagom. Sada žar svetli nadomak kože. Mada u to ne mogu da poverujem, lepo mogu da vidim da je dodirnuo oba prsta između kojih je uklješten filter. I evo! Ovog trenutka je koža počela da gori!

Skoro istovremeno je kroz komšijin prozor izletela psovka, a opečena ruka je neugašen pikavac gnevno bacila u travnjak. Ne samo da je živ, nego i gadno psuje.

Umalo i ja da opsujem. Pa onda zamalo da prsnem u smeh. Na kraju sam se i nasmejao, ali kiselkasto. Osetio sam neku nelagodnost i jezu. Ne zbog komšije, nego zbog sebe. On se verovatno sa nekim iznutra zapričao i zaboravio da je upalio cigaretu. Uostalom, kakav god da je bio razlog, nije me mnogo zanimao. Prvi put mi nije bilo prijatno sa samim sobom.

[rajouno]

jbg zao mi je sto si dozvolio sebi glupost,ali nadam se da ces istrajati ovog puta...kako se osjecas,sta planiras da radis?
pozz

[raskorak]

Osećam se, osećam se, mada ću sad pod tuš...

Šta planiram? Za početak, da guram te ispite koje imam, da sviram što više, eventualno da prigrlim nešto žensko...

Pre neku noć zaglavio na opijanju i probudio se u 08h u kafani. Jbg, volim da popijem, volim da zagalamim. Viđam se i sa onim doktorom moždanim.

Sad odgledah ovaj basket na tv-u. Ne mogu da verujem. Jedini komentar. Ko je gledao, zna o čemu pišem.

Good night (white pride).

[Sonja]

Osećam se, osećam se, mada ću sad pod tuš...

Šta planiram? Za početak, da guram te ispite koje imam, da sviram što više, eventualno da prigrlim nešto žensko...

Pre neku noć zaglavio na opijanju i probudio se u 08h u kafani. Jbg, volim da popijem, volim da zagalamim. Viđam se i sa onim doktorom moždanim.

Sad odgledah ovaj basket na tv-u. Ne mogu da verujem. Jedini komentar. Ko je gledao, zna o čemu pišem.

Good night (white pride).

Shta svirash?

S.

[bojanol]

Ma svira qrcu.
Naravno da se shalim, sorry Raskorak, sorry Sonja.

[raskorak]

Sviram bubanj, mada je još uvek diskutabilno da li ga sviram ili lupam

Btw, drago mi je da si ponovo na forumu. Šta ima kod tebe?

Bojanol, nisi mnogo pogrešio kada si napisao da sviram kurcu. Ima tu istine...

Poz ljudi.

[Sonja]

Trazim posao, zavrsavam visu konacno, trazim decka i taaaaakooooo

Sviram gitaru, mozda bi volela i k... ali nema ljudi, slabo nam trziste, ponuda nikakva

[raskorak]

Pretpostavljam da govoriš o muzičkoj ponudi u srblja hahahaha.

Nego, je l’ sviraš sa nekim u bendu, ili samo u svojoj sobi? Kakvu muziku sviraš?