bad luck ili bedak?

[Vlado_M]

Cestitam na polozenom ispitu. To nikad nije zajebancija... Ja npr. nikad cist nisam polozio nijedan. Evo sad, kad sam se opet uvalio krajem godine, polozio sam 2 u mjesec dana : Neka korist i od dopa. AKo se nastavim gudrirati i pritom mi ne uspije da oduzmem sebi zivot, za 5 godina cu doktorirati.

Nego, sta je bilo sa djevojcurkom ?

[raskorak]

Iz nekog razloga se osećam usrano. Ne znam zašto, ne umem da objasnim te pojave u svom životu. Na neki jezivi način su se neke kockice poklopile i postoji kao neki privid da je samnom sve savršeno ok. A, nije. Ne znam kako i zašto...

Ponašam se kao prosečan mladi čovek u prosečnom gradu na Balkanu. Izlazim svake večeri, ločem dok ne zaspim, jurim mlade dame i kapiram jednu suludu situaciju: ako sam u nekom hejterskom raspoloženju – nema frke, kroz neko vreme imam devojku pored sebe i sve je kul. Ukoliko sam pristojan mangupčić koji ispaljuje umerene šale i ponašam sam se učtivo u društvu dama (?), sve se završi na razmeni broja telefona. Retko kada pozovem, a i tada se sve svodi na uzajamne ljubaznosti. Ne volim da budem mizantrop na silu.

Poslednjih sedmica sam živeo ludo & brzo. Učestala pijanstva, kao što već rekoh, sitni nestašluci i poneka mini perverzija sa nekom devojčicom. Mrzi me da se natežem sa klinkama. Na drugom „sudaru“ sa „svojom devojkom“ pre nekoliko dana sam to shvatio. Najnormalnije krenem da poljubim devojku, a ona me ’ladno eskivira. Aj’ pali. Nemam ja vremena da se svaki put lomim oko nje da bih ućario po koju razmenu likvida. Ne! Kako je dalje tekla noć? Žešće sam popizdeo i popalio dalje. Na piće. Nakon deset minuta mi je stigao prvi sms: „Gde si, ja ću uskoro da palim?“ Odgovor je odmah dobila: „U pizdi materini.“ Njena sujeta joj nije dozvolila da iskulira: „Ok, izvini.“ Ni ja nisam odoleo: „Ništa, i drugi put.“ Nakon par minuta sam ponovo morao da kucam, jer je napisala: „Šta sad? Jebiga, ma neću, ok je.“ Šta god to trebalo da znači. Rekoh joj: „Šta hoćeš? Šta nećeš?“ Pijući svoje piće, ortak me je pitao šta se to desilo među nama, nešto ga je ispitivala ta Sanja. „Ništa.“

Slika sledeća – upali smo u tramvaj. Na okretnici smo uleteli u autobus koji saobraća ka teškoj periferiji grada. Lokali smo pivo i jeli burek u 05,00h ujutru, 35 km udaljeni od grada. Slikali se kraj lokalnih znamenitosti, privlačili poglede zbunjenih ljudi koje su obaveze izmamile iz kreveta. Pomogli smo i nekim prodavačicama u lokalnoj prodavnici. Iznosili smo voće i povrće na rafove koji se nalaze napolju. Htele su da nas časte pićem, ali nam ponos nije dozvolio.

Odavno je svanulo. Četiri pijana tipa sede na obali rečice i šljokaju. Ima nešto u vezi tog naselja. Nekada davno sam imao prijatelja iz tog mesta. Odjednom sam shvatio! Nalazim se na jebenom izvoru! Mnogo vremena sam provodio tu kao adolescent. Tada i tu su se dešavale promene u životu jednog zblanutog klinca. Znao sam da nisam svoje drugare slučajno tu doveo. Bio sam tužan. Tužan i pijan i lud.

U sledećoj radnji smo pazarili dve boce šampanjca. Našli smo se i na lokalnoj pijaci... Vreme je za polazak. Uleteli smo u autobus. Bili smo veseli, duvali balone, lupetali gluposti. Jednoj devojci je to smetalo. Počela je da nas vređa, najviše mene. Nisam odoleo. Rekao sam joj da je najlepši tranvestit koga sam video u životu. U priču se umešala i njena drugarica. Sve to je sa osmehom na licu posmatrao jedan stariji gospodin koji je sedeo pored dotične. Vrištala je na mene, besna jer joj tako skockanoj neki mamlaz ne priznaje da je ona prva riba svoje mesne zajednice. Razumem je. Toliko se trudila tog jutra, a čak ni prljavi pijanci to ne cene. Izašli smo u naselju koje ima fenomenalan naziv – Boleč. Pre toga sam toj devojci rekao da je volim i da želim da ostarimo zajedno. Kasnije smo prošetali po stočnoj pijaci, cenjkali se oko cene prasića, gledali kako hrabri prodavci hvataju odbeglog vepra svesnog svoje sudbe klete i – upali u pijačnu kafanu na špricer. U nekom momentu smo se zaputili kućama.

Majka je kuvala ručak i sablaznula se kada je videla pijanog jedinca koji je pride iscrtan krejonom ispod očiju. Bolje krejon nego šljiva.

Danas je novi dan. Još uvek koračam putem koji vodi nigde. Svima želim srećan februar.

[adam*]

Bog da te cuva.

[dete svemira]

PDT_Love_07 PDT_Love_07

[Magy]

ma jebem ti februar!! i usrane ljubavi!!
namig

[raskorak]

Dobro veče svima.

Odakle početi? Ne znam, možda od 15.02.2008.? Da li je kraj 27.03.2008.? Ni to ne znam. Znam samo da sam opet debelo zasrao svoju životnu priču.

Da, mnogo stvari ne znam. Ni kako sam se opet iznavlačio kao đubre, ni zašto sam to uradio... U stvari ja se ni ne sećam najbolje tih mesec i po dana. Sećam se da sam ubrzo nabacio šemu. Lik mi je na gajbu donosio pajdo. I navukao me profi. Prvo mi je uvalio neko đubre.

- Brate, kakvo si mi ono sranje dao prošli put?
- Ma, brate, nisam imao ništa drugo. To mi je samo za ono najgore likove koji nikad nemaju kintu. Ali, ovo sad je već nešto drugo. 50% je bolja roba.

I bila je. I svaki naredni put je bila bolja. Kad sam se tek navukao, bio sam nakačen na polutku. Sredinom marta sam stondirao od kvotera. Profi, nema diskusije. U prvom periodu sam „samo“ njuškao. U drugom periodu sam se vratio na gan.

Treći period je počeo prošlog četvrtka. Nije bila ona prazna priča o griži savesti. Bila je priča da mi je muka od svega. Kada sam ranije bio nakačen, uglavnom sam mogao da trpim zikru ko mazga. Sada nisam mogao. U stvari, sada nisam mogao ništa, ako bolje razmislim. Mogao sam da se samosažaljevam i da se drogiram. I tako svaki jebeni dan.

U ponedeljak sam počeo da posećujem doktora za mozak. Gotivan tip, zna sa koje strane i na koji način da mi priđe. Rekao mi je i da sve učestalije smrti iz posredne i neposredne okoline koristim kao opravdanje za svoje postupke. U pravu je čovek. Rekao mi je još gomilu toga, ali ne bih davio sada o tome.

Idemo još jednom. Ovaj put sa stručnom pomoću. Ne pijem nikakve lekove. Ne pijem ni alkohol (previše). Ne mogu da spavam normalno. Ono malo što spavam sanjam kako ne uspevam da se drogiram.

Nešto pozitivno? Ima i toga. Pokušavam da spremim jedan ispit. Imam koncert za dve nedelje. Nemam devojku. Idem kod doktora za mozak dva puta nedeljno. Možda zajedno uspemo da pokrenemo davno pokvarene mehanizme.

Kako ste vi? Nešto lepo? Vlado, kako komentarišeš činjenicu da KK Partizan ostvaruje bolje rezultate od selekcije Srbije? Ja još uvek ne mogu da verujem da su ONAKO zgazili Taukeramiku večeras.

Duboko poštovanje.

[bojanol]

Pozdrav. Drago mi je da si se ponovo navukao. Nije to loshe, sad opet uz doktora imash priliku za popravni, znači ozdravljenje.
Ja nisam Vlada, ali odgovoricu ti - DULE JE CAR, eto, zbog toga. Bio je i selektor reprezentacije, ali očigledno je da se ljudi u savezu lako odriču nekih veličina, a Dule to jeste.

[Vlado_M]

Samo da pozdravim.

[joesspappa]

Pridruzujem se pozdravima. A uz cestitke imam i zelju...
Javi mi se ras... poziv jos uvek stoji...

[raskorak]

Otpozdravljam...

Kucamo se kada budem imao šta da kucam.

Pappa, možda se i upoznamo kad prođe tona ovih obaveza.

Doviđenja, idem da čitam.